Akademija tehničko-umetničkih strukovnih studija Beograd (ATUSS) je najveća i jedna od popularnijih strukovnih visokoškolskih ustanova za koju se opredeljuju đaci srednjih stručnih škola, ali ima i zainteresovanih gimnazijalaca. To potvrđuje dr.um Dragana Ilić iz Odeljenja za odnose s javnošću Akademije.
"Gimnazijalci su manje zainteresovani za ovu vrstu studija jer se oni mahom opredeljuju za akademske studije, ali upisuju i kod nas. Najviše ih je iz tehničkih škola i to su jako vrlo dobri đaci, pa čak i odlični. Deca koja studiraju na Akademiji nauče jako rano da stvaraju, da budu samostalni i da zarađuju. To im omogućavaju uslovi savremeno opremljenih specijalizovanih laboratorija u kojima uče i stiču praktično znanje tokom studija", kaže ona.
ATUSS je nastao spajanjem pet postojećih beogradskih visokih strukovnih škola: Visoke škole elektrotehnike i računarstva, Visoke škole strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije, Visoke građevinsko-geodetske škole strukovnih studija, Visoke železničke škole i Visoke tekstilne škole za dizajn, tehnologiju i menadžment.
Najpopularnija visoka škola
Prema rečima Dragane, sve visoke škole u okviru Akademije su izuzetno popularne među đacima, ali se ipak izdvaja Visoka škola elektrotehnike i računarstva - VIŠER.
"Višer je odlična škola sa sedam akreditovanih studijskih programa osnovnih studija, za koju srednjoškolci pokazuju veliko interesovanje. Posebno je zanimljivo što je biraju i veoma uspešni učenici, čak i odlikaši, koji bi bez problema mogli da upišu i veoma zahtevne fakultete, poput Elektrotehničkog fakulteta. Njihov izbor ne govori o tome da traže lakši put, već da promišljeno biraju obrazovanje koje je praktično, kvalitetno i usmereno ka konkretnim znanjima i veštinama", istakla je Dragana.
U Odseku VIŠER se organizuje sedam akreditovanih studijskih programa osnovnih strukovnih studija, a to su:
- Audio i video tehnologije,
- Automatika i sistemi upravljanja vozilima,
- Elektronika i telekomunikacije,
- Informacioni sistemi,
- Nove energetske tehnologije,
- Nove računarske tehnologije,
- Računarska tehnika.
I tri master strukovna programa:
- Elektrotehničko inženjerstvo,
- Multimedijalno inženjerstvo,
- Računarsko inženjerstvo.
Svršeni studenti u ovoj oblasti pronalaze posao tokom studiranja, a prema oglasima za posao, njihova početna plata iznosi 1.200 evra.
Inače, osnovne strukovne studije traju tri godine na svakoj od pomenutih Visokih škola. U okviru Akademije nude se i master strukovne studije i za njih se odlučuju najbolji studenti.
Podjednako popularna je i nekadašnja PTT Visoka škola odnosno Visoka škola za informacione i komunikacione tehnologije, poznata kao ICT.
"Na odseku ICT takođe se nudi više studijskih programa na osnovnim studijama: Internet tehnologije, Mrežne i računarske tehnologije, Poštanski saobraćaj i logistika, a na master studijama Mrežno i sistemsko inženjerstvo. Maturanti se interesuju za ove smerove jer u okviru studija stiču konkretna znanja i praktična iskustva koja su im važna za budući profesionalni razvoj", dodaje Dragana Ilić.
I Visoka građevinsko-geodetska škola nudi nekoliko programa, a interesantna je Arhitektura za koju se đaci opredeljuju.
"Arhitekturu uglavnom vezujemo za Arhitektonski fakultet, ali je važno reći da se i na ovom odseku izučava ova oblast, što je mladima veoma zanimljivo. Studenti ovde ne stiču samo teorijska znanja, već kroz praktičan rad razvijaju veštine i dodatno se usavršavaju. Posebno je dragoceno što neki od njih već tokom školovanja stiču i prvo radno iskustvo, a pojedini su čak i u radnom odnosu. Pored arhitekture, na ovom odseku značajno mesto imaju i građevinski i geodetski studijski programi, za koje takođe vlada veliko interesovanje", dodala je Dragana Ilić.
Visoka železnička škola školuje visokostručne kadrove koji su potrebni "Železnicama Srbije" i drugim saobraćajno-transportnim preduzećima.
"Oni moraju da budu osposobljeni za brzo uključivanje u savremene tokove modernizacije saobraćaja i da prihvataju stalne inovacije stručnih znanja i veština u skladu sa najnovijim tehnološkim promenama koje nastaju osavremenjavanjem tehnike, tehnologije i organizacije saobraćaja", dodaje Dragana i nastavlja:
"Postoji i Visoka tekstilna škola za dizajn, tehnologiju i menadžment, gde studenti na osnovnim studijama mogu da biraju između dizajna tekstila i odeće, tekstilnog inženjerstva a na master studijama i menadžment u modnoj industriji. Ono što ovu školu posebno izdvaja jeste stručna praksa, jer studentima omogućava da već tokom studija steknu konkretno iskustvo i uspostave važne kontakte u struci, pa mnogima otvara i vrata prvog zaposlenja. Posebno je dragoceno što pojedini studenti već tokom studija pokreću sopstvene brendove i razvijaju male proizvodnje, pokazujući preduzetnički duh i spremnost da svoje ideje pretoče u konkretan posao", istakla je ona.
Honorarni posao
U okviru VIŠER-a postoje i različiti kursevi za honorarni posao, od mogućnosti rada na savremenoj opremi za dijagnostiku vozila, do TV i najnovijeg audio studija koji se nalaze u sklopu VIŠER-a.
U okviru Visoke tekstilne škole postoje i različiti kursevi za honorarni posao, pa tako mladi mogu ići na kurs konstrukcije i modelovanja ženske odeće, izrade plana poslovanja, kurs upravljanja maloprodajom odeće...
Pojedine stručne škole, odnosno smerovi spadaju u deficitarna zanimanja, čak i ako obezbeđuju siguran posao. Dragana kaže da onaj koji odluči da se školuje za majstora, samo treba da se motiviše time da može da bude mnogo više od majstora, a u istoj branši.
"Ako je neko majstor, to je u redu, školovao se za majstora. Ali je, složićete se, mnogo bolje da on postane poslovođa nekog odeljenja, rukovodilac proizvodnje i slično, uspeće ukoliko nastavi da se usavršava posle srednje škole i upiše strukovne studije i stekne dodatno znanje. Školovani majstori u građevini dobiju projekat od arhitekte, oni umeju da ga pročitaju, znaju ugrade instalacije, sve šta je dalje potrebno da se uradi na određenom objektu i oni su sebi obezbedili lepu budućnost i sigurnu zaradu", istakla je.
Naglašava da ne moraju sva deca da studiraju i to je normalno.
"Nisu svi mladi ljudi usmereni ka istom modelu obrazovanja, niti da svako svoje potencijale najbolje razvija kroz klasične akademske studije. Neki se izražavaju kroz praktičan i manuelni rad, poseduju izražene sklonosti ka određenim oblastima i upravo u takvom načinu učenja ostvaruju svoj puni potencijal. Zato verujem da su strukovne studije za mnoge idealan izbor, jer omogućavaju da se talenat, znanje i veštine razvijaju kroz neposrednu primenu, zaključuje ona", rekla je Dragana.
BONUS VIDEO:
(Nova/Mondo)
