Da li putnik zaista može da ispadne kroz prozor aviona? Vojinović o drami Srbina na letu "Rajanera" i mogućem uzroku

Incident na letu iz Soluna za Memingen već danima privlači veliku pažnju domaće i svetske javnosti. Tokom jutarnjeg leta u petak, na avionu Boing 737-800 niskotarifne kompanije "Rajaner", ubrzo nakon poletanja došlo je do pucanja prozora. Među putnicima su bili i državljani Srbije, Svetlana Grković i njen suprug Ljubiša Karović.

Kompanija "Rajaner" je u zvaničnom saopštenju potvrdila da je došlo do oštećenja i odvajanja prozora na avionu, dok navode o tome da su incident izazvali delovi koji su otpali sa motora nisu želeli da komentarišu.

U galeriji pogledajte fotografije aviona:

Dok društvenim mrežama kruže snimci i dramatična svedočenja preplašenih putnika, nameću se ključna pitanja: kako je moguće da prozor putničkog aviona pukne, da li vazduh zaista može da usisa putnika i da li je bezbednost u niskotarifnim kompanijama zaista ugrožena?

Urednik portala Tango Six PetarVojinović za MONDO je detaljno analizirao ovaj incident, objašnjavajući tehničke uzroke, bezbednosne protokole i pravne posledice ovog događaja. 

Iako će zvanična istraga dati konačnu reč, dostupni video-snimci, prema rečima našeg sagovornika, jasno ukazuju na to da je koren problema bio u motoru letelice. Vojinović objašnjava da prve analize upućuju na redak tehnički kvar.

"Ne možemo još uvek nedvosmisleno znati šta se tačno dogodilo - to će utvrditi zvanična istraga. Ono što se vidi na dva dostupna snimka jesu oštećenja na motoru letelice nakon sletanja. Najverovatnije je došlo do otkačivanja jedne lopatice motora, koja se inače tokom većeg dela režima rada izuzetno brzo okreće. Ona je probila oplatu motora i, po svemu sudeći, usled snažnog kinetičkog udara potpuno razbila prozor na putničkoj kabini", navodi Vojinović i dodaje da su mlazni motori putničkih aviona projektovani tako da, ukoliko se bilo koji pokretni deo otkači, on mora ostati zadržan unutar oplate:

"U ovom slučaju se to, iz nekog razloga, nije dogodilo i upravo će to biti glavni pravac predstojeće istrage. Iako su dešavanja unutar kabine bila dramatična, a jedan putnik, igrom slučaja naš državljanin, povređen, situacija se na kraju završila u okvirima projektovanog koncepta bezbednosti putničkog avio-saobraćaja."

Faktor sreće u nesreći

Iako su scene u kabini bile dramatične, visina na kojoj se avion nalazio bila je olakšavajuća okolnost. Posada i putnici su imali sreću što avion još uvek nije dostigao standarnu visini krstarenja od 10 kilometara.

"Posada i putnici su imali sreću u nesreći što se avion u tom trenutku nalazio na manjoj visini od standardne visine krstarenja. Došlo je do nagle dekompresije usled izjednačavanja pritiska. Unutar putničke kabine pritisak je uvek veći nego spolja, što je izazvalo snažnu vazdušnu struju iz aviona kroz razbijen prozor. Međutim, prve fotografije pokazuju da su se maske za kiseonik odmah aktivirale, što je jasan dokaz funkcionalnosti bezbednosnih sistema. Kada nastupi dekompresija, u zavisnosti od visine i veličine otvora, avion ima oko desetak minuta da se spusti na bezbednu visinu, dok putnici sve vreme preko kiseoničkog sistema dobijaju vazduh veće koncentracije.

Čak i da se ovo dogodilo na visini krstarenja od 10 kilometara, posada bi imala dovoljno vremena za reakciju. Prema procedurama, piloti odmah dobijaju indikaciju incidenta i započinju kontrolisano poniranje, dok putnici imaju neometan izvor kiseonika. Ovaj incident je još jednom dokazao da su ovakve situacije, koliko god bile dramatične, preživljive. Avio-kompanije ne bi smele da obavljaju prevoz da ovi sistemi nisu unapred projektovani kao bezbedni i sposobni da sačuvaju živote čak i u ovako ekstremnim okolnostima", naglašava Vojinović za MONDO.

Da li putnik zaista može da ispadne kroz prozor aviona?

U medijima su se pojavili navodi o tome kako je povređeni Srbin zamalo bio usisan kroz prozor aviona. Vojinović, međutim, objašnjava da je ovakav scenario fizički nemoguć.

"Istovremeno, činjenica je da odrasla osoba, pa čak i većina uzrasta, nikako ne može proći kroz prozor aviona, niti da joj pola tela viri napolje. Šta se tačno dogodilo još uvek ne znamo, ali prozor putničkog aviona ima suviše mali prečnik da bi takav scenario bio moguć. To je nesumnjivo bio ogroman šok, a supruga je svakako pokušala da pomogne. Ipak, u tako dramatičnim situacijama izjave očevidaca nikada ne mogu biti potpuno objektivne, što je sasvim razumljivo", tvrdi naš sagovornik.

Važnost sigurnosnog pojasa

Jedan od najvažnijih detalja ove priče jeste podatak da je povređeni putnik iz Srbije preživeo sa lakšim posledicama jer je doneo najbolju moguću odluku - ostao je vezan iako je signal za obavezno vezivanje bio isključen.

Vojinović podseća da je svrha sigurnosnog pojava višestruka.

"Jedan od najzanimljivijih detalja iz ove priče jeste činjenica da je putnik, prema izveštajima, imao vezan sigurnosni pojas. Signal za obavezno vezivanje je verovatno bio isključen nekoliko minuta pre incidenta, ali je putnik odlučio da ostane vezan. To je uvek najbolja odluka: pojas ne smeta, a pruža ključnu zaštitu u ovakvim nepredviđenim okolnostima. Ono što je još važnije – pojas zapravo čuva druge od vas. Njegova svrha nije samo da zaštiti osobu koja ga nosi, već i da spreči da putnici usled sila "lete" po kabini i povrede ljude oko sebe. To je suština.

Iz istog razloga, kada kabinsko osoblje traži da sklonite i osigurate stočiće, torbe i laptopove, to se radi isključivo sa jednim ciljem - da ti predmeti ne bi smetali u slučaju iznenadnih manevara aviona, turbulencija ili intenzivnog kočenja tokom poletanja i sletanja. To su bezbednosna uputstva koja se apsolutno i bez izuzetka moraju poštovati", navodi Vojinović za MONDO.

Bezbednost "low cost" kompanija

Nakon ovog incidenta, ponovo se pokrenulo pitanje da li "low cost" kompanije poput Rajanera štede na održavanju aviona kako bi ponudile jeftine karte. Vojinović oštro demantuje ove spekulacije.

"Niskotarifne avio-kompanije štede novac i optimizuju svoje poslovanje isključivo u poslovno-operativnom segmentu, nikako u bezbednosnom. Kada je reč o održavanju, svi troše jednako veliki novac – bilo da je to Er Srbija, Lufthanza, Viz Er ili Rajaner. Ove kompanije posluju decenijama i izuzetno su bezbedne. Rajaner, na primer, iako je najveća avio-kompanija u Evropi po broju letova, nikada u svojoj istoriji nije imao udes sa fatalnim ishodom, a čak je i manjih incidenata kod njih bilo veoma malo.

Zato su neutemeljene priče o tome da li neka kompanija može da zakida na održavanju. O tome ne odlučuju oni sami, već regulatorna vazduhoplovna tela koja svima propisuju i strogo kontrolišu primenu istih standarda. Pored toga, avio-kompanije motore kupuju ili iznajmljuju od specijalizovanih proizvođača koji obezbeđuju i njihovu tehničku podršku. U vazduhoplovstvu se svaka procedura i svaki korak u održavanju strogo zapisuju i iza svega ostaje pisani trag. Zbog toga će istraga detaljno rekonstruisati ceo lanac događaja i pronaći tačan uzrok ovog kvara kako se on više nikada ne bi ponovio", naglašava sagovornik.

Pravni epilog

Istraga će pokazati u kojoj je meri incident odgovornost Rajanera s obzirom na to da se kupovinom karte kompanija obavezuje na standaarde bezbednog prevoza. 

"Sa pravne tačke gledišta, veoma je zanimljivo pitanje odgovornosti avio-kompanije. Prodajom karte kompanija se obavezuje na standarde bezbednog prevoza, ali u kojoj meri je ovaj konkretan defekt motora njihova direktna odgovornost – pokazaće istraga. To je jedan pravac pravnih radnji. Drugi, a za samu kompaniju možda i važniji zbog reputacije, odnosi se na potencijalne tužbe za pretrpljeni stres i traumu. U ovom slučaju, proživljeni događaj daleko prevazilazi običan stres i tu svakako ima osnova za pravni postupak. Rajaner ima opciju i da dobrovoljno kompenzuje putnike, što bi im reputaciono išlo u korist. Ostaje da vidimo kako će se situacija dalje odvijati", zaključuje Petar Vojinović za MONDO.

BONUS VIDEO:

(MONDO)