Prve toplane već su prešle na obnovljive izvore energije, a slede novi gradovi. Umesto mazuta i uglja, koristiće se biomasa, toplotne pumpe i solarna energija, uz modernizaciju celog sistema grejanja.
Toplane u Srbiji ulaze u novu fazu modernizacije koja bi u narednim godinama mogla značajno da smanji zagađenje, poveća energetsku nezavisnost i građanima omogući efikasnije grejanje. Umesto mazuta, uglja i lož-ulja, sve više sistema prelazi na obnovljive izvore energije, dok se istovremeno obnavljaju toplovodi, uvode pametne podstanice i priprema teren za naplatu grejanja prema stvarnoj potrošnji.
Međunarodni konsultant za obnovljive izvore energije, Petar Vasiljević je u emisiji Radio Beograda naglasio da je još 2010. godine čak 99 odsto od oko 60 sistema daljinskog grejanja u Srbiji koristilo fosilna goriva.
"Promene su počele 2015. godine, kada su gradovi konkurisali za uvođenje obnovljivih izvora energije. Nakon izrade studija izvodljivosti, prvi projekti realizovani su u Novom Pazaru, Majdanpeku, Priboju i Malom Zvorniku, gde su mazut i ugalj zamenjeni drvnom biomasom", rekao je on.
U Priboju emisija CO₂ manja za čak 80 odsto
Najbolji rezultati zabeleženi su upravo u ovom gradu, gde je nakon prelaska na biomasu emisija ugljen-dioksida smanjena za čak 80 odsto. Međutim, pokazalo se da sama zamena energenta nije dovoljna ako je sistem zastareo. Zato je program proširen i na kompletnu modernizaciju mreže.
To podrazumeva:
- zamenu dotrajalih toplovoda,
- ugradnju pametnih toplotnih podstanica,
- prelazak na 24-časovno grejanje,
- naplatu prema stvarnoj potrošnji.
Druga faza donosi nove gradove i nove tehnologije
U drugoj fazi planirano je uključivanje još nekoliko gradova, među kojima su: Prijepolje, Kladovo, Bajina Bašta, kao i proširenje kapaciteta u Novom Pazaru. Novi Pazar će, zbog širenja grada i povećane potrošnje, dobiti još jedan kotao na biomasu. Istovremeno, pored drvne biomase sve veću ulogu dobijaju velike toplotne pumpe koje koriste energiju reka, kao i solarni sistemi.
Beograd i Novi Sad razvijaju drugačija rešenja
Za razliku od manjih gradova, Beograd nema dovoljno biomase u neposrednom okruženju, pa je fokus stavljen na solarnu energiju. Zbog toga je izabrana toplana Cerak, koja radi tokom cele godine jer obezbeđuje i sanitarnu toplu vodu. Istovremeno, Novi Sad u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj priprema projekat koji će kombinovati solarne elektrane, velike toplotne pumpe i energiju Dunava, uz izgradnju skladišta toplote.
Lokalni energent, manji troškovi i veća sigurnost
Jedna od najvećih prednosti prelaska na biomasu jeste činjenica da se ona nabavlja lokalno. Jedan od uslova prilikom izbora gradova bio je da se drvna biomasa može obezbediti u krugu od 50 kilometara od toplane. Na taj način smanjuju se transportni troškovi, novac ostaje u lokalnoj privredi, a država dobija veću energetsku sigurnost. Prema rečima Vasiljevića, poslednjih godina upravo su visoke cene fosilnih goriva i nestabilnost snabdevanja pokazale koliko je važno oslanjati se na domaće energente.
Bez energetski efikasnih zgrada nema ni ušteda
Pored modernizacije toplana, neophodno je i smanjiti potrošnju energije u samim zgradama. U Srbiji je već pokrenut program energetske sanacije 600 zgrada u 15 gradova, koji obuhvata zamenu stolarije, izolaciju fasada i krovova.
Prema važećim propisima, nove zgrade ne smeju da troše više od 65 kilovat-časova po kvadratnom metru godišnje, dok prosek objekata priključenih na sistem Beogradskih elektrana iznosi oko 140 kilovat-časova. Vasiljević ističe da investitori sve češće grade energetski efikasne objekte jer kupci prepoznaju da takvi stanovi donose znatno niže račune za grejanje i hlađenje. Prema njegovim rečima, modernizacija toplana i veća energetska efikasnost zgrada moraju da idu ruku pod ruku, jer se samo tako može smanjiti potrošnja energije, ograničiti emisija gasova sa efektom staklene bašte i obezbediti čistija životna sredina.
BONUS VIDEO:
(Kamatica/MONDO)
