"Bio sam u plićaku s ćerkicom, a onda sam u sekundi ugledao prizor od kog mi se zaledila krv u žilama. Talasi od dva metra preklapali su sićušno telo sedmogodišnjeg dečaka. Mališan je bio u potpunoj panici, davio se, plakao i vrišteći dozivao brata! Kroz glavu mi je prošla misao: "Ne mogu da dozvolim da se dete udavi pred mojim očima, s tim ne bih mogao da živim!" i - krenuo sam kroz talase ka njemu."
Ovako svoju dramatičnu ispovest počinje Ivan Katančević (38) iz Niša, koji je u ponedeljak na grčkoj plaži Sikija na Sitonijinapravio podvig kakav se viđa samo na filmu.
Iz podivljalog mora Ivan je istrgao tri života - prvo sedmogodišnjeg dečaka, a onda sat kasnije i iznemoglu ženu, koja je tonula dok je u rukama iznad vode držala svoju petogodišnju ćerkicu.
Snažni vetrovi
Ivan, koji je po struci programer, na letovanju u Grčkoj je bio sa suprugom i decom. Bio je to njihov pretposlednji dan odmora, a već od jutra more je bilo uzburkano. Domaćini su ih upozorili da budu oprezni jer na toj plaži, kada duva, talasi mogu da budu veoma veliki.
Oko 11 časova, dok je obala bila pod udarima jakog vetra, Ivan je bio u plićaku sa šestogodišnjom ćerkicom. Nedaleko od njih dvojica dečaka, braća od sedam i 12 godina, gnjurila su i tražila školjke ne primećujući da ih snažna struja polako odvlači na pučinu.
- Talasi od dva metra brzo su ih razdvojili i odvukli u središnji deo plaže, gde je dubina oko tri metra. Stariji dečak je nekako uspevao da pliva, ali je mlađeg svaki talas preklapao preko glave. Počeo je da plače, vrišti i tone. Roditelji ga od udara talasa nisu čuli - priseća se Ivan.
Nišlija se u tom trenutku našao u najtežoj dilemi u životu:
- Prvo sam pomislio da vratim ćerkicu na obalu, ali vreme je curilo. Srećom, ćerkica je imala mišiće na rukama. Rekao sam sebi: "Ona je sigurna" i sa njom krenuo ka dečaku. Kada sam doplivao do njega, mališan me je grčevito zagrlio oko vrata. Sav se tresao od straha...
Ivan se tada našao na oko tri metra dubine, između dva deteta.
- U jednoj ruci držim ćerku, u drugoj uplašeno dete, a talasi nas bacaju gore-dole. Pokušavao sam nogama da dodirnem dno, ali nisam uspeo - opisuje Ivan dramatične trenutke.
Srećom, dramu je tada primetio i Grk, otac dečaka, i priskočio im u pomoć. Ivan mu je doviknuo da najpre spase starijeg sina, pa da se vrati po mlađeg. Tako je i bilo. Ivan je potom uspeo da se dokopa plićaka.
- Kada sam pod nogama konačno osetio dno, znao sam da smo uspeli da se izvučemo - kaže.
Podivljali talasi
Nakon ove drame porodica više nije ulazila u vodu. Međutim, šok i adrenalin još nisu ni stigli da splasnu kad je, samo sat vremena kasnije, usledila nova i još dramatičnija situacija.
- Gledao sam ka moru pod utiskom prethodnog spasavanja i video ženu krupnije građe kako stoji u vodi do grudi držeći petogodišnju ćerku. Jedan veliki talas ih je u sekundi odvukao nekoliko metara dalje, ka dubini. Žena nije mogla ni da vrišti jer se borila da dete drži iznad vode, dok je njeno lice sve vreme bilo pod vodom! Gutala je morsku vodu i tonula.
Iako su mnogi sa obale posmatrali užas, niko se nije usuđivao da uđe u podivljale talase. Ivan je ponovo reagovao bez razmišljanja:
- Uzeo sam od jednog meštanina stiropor za plivanje i vezao ga sebi za ruku. Otplivao sam tridesetak metara do njih. Žena je već bila pola metra ispod vode, na izmaku snaga, ali se svim silama trudila da ćerku zadrži iznad vode! Uhvatio sam je za bretele kupaćeg kostima i izvukao. Bila je bleda, uplašena, iskašljavala je vodu... Podmetnuo sam joj stiropor, ali od talasa nije imala snage da ga drži.
U međuvremenu je do njih doplivao i njen suprug, koji je preuzeo dete.
- Ja sam stao iza žene, obgrlio je i na silu je gurao i držao iznad vode. Probijali smo se kroz talase, malo-pomalo, sve dok nismo osetili čvrsto tlo pod nogama.
Ivan, inače strastveni plivač, koji učestvuje na triatlonima i pliva maratone od po pet do 10 kilometara, priznaje da je i sam u pojedinim momentima osetio ogromnu nemoć pred silom prirode.
- Odeš metar napred, talas te vrati dva unazad. Sreća je što sam u dobroj kondiciji i što sam sačuvao hladnu glavu. Najvažnije je što su svi danas živi i zdravi.
Ivan naglašava da njegova priča nije poziv ljudima da bez razmišljanja ulaze u opasno more.
- Uzeo sam od jednog meštanina stiropor za plivanje i vezao ga sebi za ruku. Otplivao sam tridesetak metara do njih. Žena je već bila pola metra ispod vode, na izmaku snaga, ali se svim silama trudila da ćerku zadrži iznad vode! Uhvatio sam je za bretele kupaćeg kostima i izvukao. Bila je bleda, uplašena, iskašljavala je vodu... Podmetnuo sam joj stiropor, ali od talasa nije imala snage da ga drži.
U međuvremenu je do njih doplivao i njen suprug, koji je preuzeo dete.
- Ja sam stao iza žene, obgrlio je i na silu je gurao i držao iznad vode. Probijali smo se kroz talase, malo-pomalo, sve dok nismo osetili čvrsto tlo pod nogama.
Ivan, inače strastveni plivač, koji učestvuje na triatlonima i pliva maratone od po pet do 10 kilometara, priznaje da je i sam u pojedinim momentima osetio ogromnu nemoć pred silom prirode.
- Odeš metar napred, talas te vrati dva unazad. Sreća je što sam u dobroj kondiciji i što sam sačuvao hladnu glavu. Najvažnije je što su svi danas živi i zdravi.
Ivan naglašava da njegova priča nije poziv ljudima da bez razmišljanja ulaze u opasno more.
(Kurir/MONDO)
BONUS VIDEO:
