Ruskinja Jana Pastel nedavno je otvorila svoju prodavnicu nakita u Novom Sadu, nakon što je istim poslom godinama uspešno rukovodila u Moskvi.
Ipak, sam početak poslovanja u Srbiji i susret sa jednom od prvih mušterija ostavili su je u suzama. Razlog za to bio je neprijatan zahtev jedne Novosađanke, koja joj je jasno stavila do znanja da bi, ukoliko želi da živi i radi u našoj zemlji, morala prvo da nauči srpski jezik.
Svoje emotivno i neprijatno iskustvo Jana je podelila u objavi na mreži Threads:
"Prvog dana rada u svojoj prodavnici rasplakala sam se", započela je Jana i dodala:
"U radnju je ušla jedna Srpkinja, a kada sam je zamolila da pređemo na engleski, umesto normalnog odgovora, prilično oštro mi je odbrusila da bi trebalo da govorim srpski ako već živim u Srbiji. Dodala je i da joj je više dosta Rusa koji dolaze, a ne žele da nauče jezik. U tom trenutku to me je izuzetno pogodilo. Takav ton mi ni danas nije blizak i sa njim se ne slažem, ali samu poentu razumem. Šta vi mislite o ovome? Da li je čovek zaista dužan da odmah po dolasku nauči jezik zemlje u kojoj se nastanio, zapitala se Jana u videu.
Njena objava izazvala je veliku pažnju i pokrenula lavinu komentara, posebno među ruskom zajednicom u Srbiji. Zbog toga se sutradan ponovo oglasila, željna da objasni iz koje pozicije govore ljudi koji su se doselili i potražili novi dom van svoje domovine:
"U odbranu svih nas koji smo se doselili u Srbiju, moram da kažem sledeće: 'Život u potpuno novoj sredini crpi ogromnu količinu energije. Sve ono o čemu ranije nisi morao ni da razmišljaš i što si rešavao mehanizovano, od izbora lekara pa do obične kupovine, ovde iziskuje traženje, prevođenje, raspitivanje i stalno donošenje odluka. Stvari koje su bile deo rutine sada moraju da se uče iz početka'", objasnila je Jana i dodala:
"Zato jezik često ne učimo onom brzina kojom bi trebalo, ali ne iz nedostatka želje ili nepoštovanja prema Srbiji, već zato što nam većina snage ode na rešavanje najosnovnijih životnih potreba i ponovno građenje života od nule. Za učenje jezika potrebni su vreme, fokus i svakodnevna praksa, a za to ponekad jednostavno ne preostane snage", istakla je ona.
Jana je naglasila da stvaranje sigurne zone u novoj sredini često spontano smanjuje potrebu za svakodnevnom komunikacijom na srpskom.
"Vremenom, svi mi napravimo svoj mali, siguran mikrosvet u kom funkcionišemo i bez perfektnog znanja jezika, uz dostave, određene salone, prijatelje i poznate lokacije. I što nam je u tom okruženju komfornije, to je manje situacija koje nas teraju da svakodnevno pričamo srpski. To nije nikakav izgovor, a još manje nepoštovanje prema Srbiji i njenim ljudima. To je samo jedna skrivena strana života u emigraciji koju ljudi sa strane retko primećuju”, zaključila je Jana.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
· Reaguj
