U Srbiji je sredinom avgusta zabeleženo 40 požara na otvorenom prostoru, dok su posebno teška bila žarišta u Deliblatskoj peščari i na Stolovima. Nadležni su upozorili da visoke temperature, dugotrajan deficit padavina, potpuno isušena vegetacija i povremeno jak vetar stvaraju veoma povoljne uslove za nastanak i širenje vatre.
Istovremeno, iz Hrvatske stižu vesti o hapšenjima zbog sumnje da su požari namerno izazvani. Četiri osobe uhapšene su na području Zadarske županije zbog sumnje da su povezane sa požarima na više lokacija, dok je na Čiovu uhapšen i muškarac za kog se sumnja da je upaljačem zapalio suvu travu i stiropor.
Sve to lako može da stvori utisak da iza svakog požara stoji ljudska ruka – opušak bačen u travu, neugašena vatra, paljenje strnjike ili čak namerno podmetanje. Čovek zaista jeste jedan od najvažnijih uzročnika požara, ali nije svaki požar posledica ljudske nepažnje ili namere.
Postoje i požari koji mogu nastati potpuno prirodnim putem.
Munja može da bude dovoljna za prvi plamen
Najpoznatiji prirodni uzročnik šumskih požara je udar groma. Posebno su opasne takozvane suve grmljavinske oluje, kada munje sevaju, ali na tlo ne stigne dovoljno kiše da ugasi ono što je zapaljeno.
Kada grom udari u drvo, njegovu koru ili suvu vegetaciju, temperatura nastala električnim pražnjenjem može da bude dovoljna da zapali materijal. Problem je što takav požar ne mora odmah da izgleda dramatično.
Vatra može da se zadrži u unutrašnjosti stabla, korenju, suvom lišću ili organskom sloju na tlu, da tinja satima, pa čak i duže, pre nego što se pojavi otvoreni plamen.
U takvim situacijama prvi dim može da se pojavi tek nakon što se oluja već udaljila.
Suša pretvara šumu u ogromno skladište goriva
Priroda sama po sebi možda neće proizvesti varnicu, ali može da stvori gotovo savršene uslove da se mala količina toplote pretvori u veliki požar.
Dugačak period bez kiše isušuje travu, lišće, granje, koru i nisko rastinje. Visoke temperature dodatno smanjuju vlagu u vegetaciji, dok snažan vetar pomaže da se plamen širi neverovatnom brzinom.
Zato isti udar groma u različitim vremenskim uslovima ne mora imati isti rezultat. Ako je šuma vlažna, vatra može brzo da se ugasi. Ako je vegetacija potpuno suva, jedna varnica može biti dovoljna za početak ozbiljnog požara.
Upravo su visoke temperature, manjak padavina, suva vegetacija i vetar među faktorima koje je RHMZ naveo kao razlog za povećan rizik od požara u Srbiji.
Može li šuma da se zapali sama od sebe?
Može, ali je takav scenario mnogo ređi od požara izazvanih ljudskim faktorom ili munjom.
U određenim okolnostima samozagrevanje organskog materijala može dovesti do požara. Gomile suve trave, lišća, granja i drugog biljnog materijala razgrađuju se i pritom proizvode toplotu. Ako je materijal zbijen i ako toplota nema gde da se oslobodi, temperatura unutar takve mase može da raste.
Kod velikih količina organskog materijala, naročito kada je on vlažan i zbijen, procesi razgradnje mogu doprineti samozagrevanju. Ako se dostigne dovoljno visoka temperatura, materijal može da se zapali.
Zato se pojava samozapaljenja češće vezuje za specifične uslove i velike koncentracije organskog materijala nego za „običnu“ šumsku stelju.
A sunce, staklo i meteor?
Često se može čuti da će komad stakla ili flaša ostavljena u prirodi „skupiti“ sunčeve zrake i izazvati požar. Teoretski, određeni oblici providnog materijala mogu fokusirati svetlost, ali je u realnim uslovima takav scenario veoma redak, dok je mnogo veći problem to što otpad u prirodi može predstavljati gorivo ili biti povezan sa ljudskim nemarom.
Još ređi, gotovo egzotičan uzrok bio bi udar meteorita ili drugog svemirskog tela. Pri njegovom prolasku kroz atmosferu i udaru u tlo oslobađa se velika količina energije i toplote, ali se takvi događaji ne smatraju uobičajenim uzrokom šumskih požara.
BONUS VIDEO:
