Dugotrajna suša, strmi tereni i razorna bura stvorili su vatrenu stihiju kakva se retko viđa u Hrvatskoj. Nakon što je požar u rekordnom roku od samo dva sata iz Lokve Rogoznice do samog ulaza u Omiš, javnost u regionu ostala je zatečena brzinom širenja i razmerama vatrene stihije.
Vatrogasci na terenu opisivali su situaciju kao "Armagedon", dok su meštani i turisti svedočili dramatičnoj borbi za spasavanje kuća i života. U požaru kod Lokve Rogoznice i Omiša noćas je povređeno 36 osoba, izgorele su brojne kuće, automobili i čamci.
Kliničko-bolnički centar Split saopštio je da su primili 36 osoba i da je 19 pacijenata hospitalizovano, od kojih je sedam smešeno u jedinici intenzivnog lečenja i životno su ugroženi. Još troje pacijenata smešteno je na intenzivnoj nezi, dok su ostali hospitalizovani na bolničkim odeljenjima.
Pogledajte fotografije požara u Hrvatskoj
Na zgarištu u Omišu posle katastrofalnog požara pronađeno je telo. To je zvanično prva smrt požara koji je pogodio Omiš. Šta se zapravo dogodilo na terenu i koji su faktori presudno uticali da požar sa otvorenog prostora stigne do urbanog jezgra, za MONDO je analizirala prof. dr Ljiljana Šerić sa Fakulteta elektrotehnike, mašinstva i brodogradnje Univerziteta u Splitu.
Prema rečima profesorke Šerić, brza eskalacija vatre posledica je preklapanja nekoliko izuzetno opasnih faktora koji u Dalmaciji gotovo po pravilu vode do razarajućih ishoda. Objasnila je kako utiče bura.
"Dugotrajna suša, konfiguracija terena i jaka bura su kombinacija koju u Dalmaciji uvek imamo uz razarajuće požare. Poslednjih nekoliko dana svedočimo ekstremnim temperaturama bez osveženja. Bura, po svojoj prirodi suv vetar, dodatno isušuje mrtvu i živu vegetaciju i čini je još podložnijom gorenju", istakla je profesorka Šerić koja već više od 20 godina istražuje šumske požare i deo je COST akcije Evropska mreža za istraživanje ekstremnih ponašanja požara (NERO).
Poseban problem predstavljao je trenutak izbijanja požara. Vatra je zahvatila strm, nepristupačan teren u sumrak.
"Ovaj požar je izbio na strmom području, a trenutak izbijanja u sumrak bila je dodatna otežavajuća okolonost jer vatrogasci, uprkos brzoj reakciji, nisu imali pomoć iz vazduha. Jaka bura nosila je požar u svim smerovima jače od prirodnog kretanja uzbrdo", ističe naša sagovornica.
"Ovo je pogubna kombinacija za Dalmaciju"
Dalmatinski krš sa zapuštenim poljoprivrednim površinama stvara savršenu podlogu za katastrofalne požare. Na nekada obradivom tlu godinama se taloži suva, gusta vegetacija koja reaguje poput goriva. Kombinacija visokih temperatura, suvog rastinja, konfiguracije terena i jakog vetra je izuzetno opasna na području Dalmacije.
"Upravo ta kombinacija je pogubna u Dalmaciji i prati većinu požara. Visoke temperature i suv vetar isušuju vegetaciju i čine je zapaljivom.
Zapuštena poljoprivredna područja predstavljaju najveći problem - na nekada plodnom tlu se taloži suva vegetacija. Kod velike većine požara u Dalmaciji vetar upravlja širenjem.
Međutim konfiguracija terena upravlja ponašanjem vetra - nestalno ponašanje vetra čini širenje neočekivano. Zbog nagiba nedostupnost terena onemogućava učinkovito gašenje sa tla i često jedina pomoć je iz vazduha. Kada požar uđe u noć vazdušne snage više ne mogu pomoći i požar se može gasiti jedino sa tla", naglašava profesorka Šestić za MONDO.
Požar u Omišu - jedan od najintenzivnijih u Hrvatskoj
Poredeći ovaj događaj sa ranijim požarima, profesorka Šerić potvrdila je da je reč o jednom od najintenzivnijih požara u novijoj istoriji Hrvatske, čije se štete tek zbrajaju.
"Ovo je sigurno jedan od intenzivnijih požara, a neosporno sa velikim posledicama koje se još sabiraju. Intenzivan, visok plamen i emisija toplote vidljiva na satelitskim snimcima uporedivi su sa velikim požarima u Francuskoj, Španiji i Portugaliji. Nastale štete i posledice su šokantne, jer većina požara u Hrvatskoj ipak, zahvaljujući brzoj, efikasnoj reakciji i određivanju prioriteta, prolazi bez štete po ljude i imovinu. Ovaj je izuzetak", kaže profesorka Šestić za MONDO.
Zašto je vatra tako brzo ušla u grad?
Pojava da požar sa otvorenog prostora iznenada i ekstremnom brzinom prodre u urbano područje više nije retkost u Evropi, a uzrok leži u složenoj fizici atmosfere.
"Požari sa velikom brzinom širenja i dalje se smatraju ekstremnim ponašanjem požara. Nažalost, sa klimatskim promenama sve su češći širom Evrope. Ono što znamo iz naučne literature jeste da požar često hrani sam sebe, emitujući toplotu koja uzburkava atmosferu i prenosi zapaljenje. Prošle godine imali smo veliki požar kod Piska - u blizini Lokve Rogoznice, kod kojeg su takođe zabeležene iznenađujuće brzine širenja požara. Tu je takođe utvrđen jak i nepredvidiv vetar i uzburkanost atmosfere od toplote požara", objašnjava prof. dr Šerić.
Novi toplotni talas i borba na više frontova
Za vikend se u Hrvatskoj najavljuju temperature oko 40 stepeni, uz vetar, dok se kiša ne očekuje do sledeće nedelje. Uslovi na terenu ostaju kritični. Vatrogasne službe već se bore sa novim žarištima na Pelješcu, u Dalmatinskoj zagori, kao i na granici sa Bosnom i Hercegovinom iznad Kijeva.
"Koliko znam, kanaderi su u akciji i možemo se nadati da će se većina nastalih požara staviti pod kontrolu do večeri. Naši vatrogasci imaju iskustvo, znanje i tehničke alate koje intenzivno koriste i koji im daju na uvid potrebne informacije – satelitske podatke, video-nadzor i meteorološke analize – koje koriste u donošenju odluka. Međutim, sve to ne može sprečiti požare, jedino može pomoći da se pametnijim odlukama ublaže posledice", zaključuje prof. dr Ljiljana Šestić za MONDO.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
· Reaguj