Pravoslavni vernici 21. avgusta obeležavaju praznik Svetih Zosima i Jakova Tumanskih, svetitelja čije mošti počivaju u manastiru Tumane. Njihov praznik jedan je od najvažnijih dana za ovu svetinju u blizini Golupca, koju mnogi nazivaju „Ostrogom na Dunavu“.
Hiljade vernika tada dolaze da se poklone moštima svetitelja, zahvale na pomoći ili u tišini izgovore molitvu za sebe i svoje najbliže. Uoči praznika vreme se tradicionalno provodi u miru i molitvi, dok se na sam dan pale sveće za zdravlje, mir i blagostanje u domu.
Praznik pada tokom Gospojinskog posta, pa je trpeza posna. U pojedinim krajevima postoji običaj da se siromašnima podele hleb, kolač ili druga hrana „u slavu čudotvoraca“. U narodu se može čuti i da tog dana treba izbegavati teške fizičke poslove, ali to je običaj, a ne opšte crkveno pravilo.
Prema najavi manastira Tumane, praznično molitveno sabranje održava se 21. avgusta, dok Sveta arhijerejska liturgija počinje u 8.30 časova.
Sveti Zosim živeo u pećini kod Tumana
O životu Svetog Zosima nema mnogo sačuvanih istorijskih podataka. Prema podacima manastira, pripadao je Sinaitima, monasima isihastima koji su u vreme kneza Lazara dolazili u Srbiju.
Živeo je isposnički u pećini u tumanskim šumama, posvećen molitvi i tihovanju. Predanje kaže da ga je Miloš Obilić slučajno ranio tokom lova, a da je potom, iz pokajanja, započeo gradnju crkve na mestu njegovog stradanja.
Mošti Svetog Zosima otkrivene su 1936. godine i danas počivaju u manastirskoj crkvi.
Sveti Jakov napustio svetovni život
Sveti Jakov Tumanski rođen je kao Radoje Arsović 1894. godine u okolini Ivanjice. Bio je izuzetno obrazovan, školovao se u Francuskoj i stekao dva doktorata. Ipak, nakon susreta sa vladikom Nikolajem Velimirovićem odlučio je da napusti svetovni život i posveti se veri.
Pamte ga kao skromnog i ćutljivog monaha. Stradao je 1946. godine, a prema sopstvenoj želji sahranjen je u manastiru Tumane. Njegove mošti pronađene su 2014. godine.
Iako su živeli u različitim vekovima, Svetog Zosima i Svetog Jakova povezuju manastir Tumane i duboko poštovanje vernika, koji im se obraćaju tražeći utehu, snagu i nadu. Najvažnije je da se praznik provede u miru, molitvi i sećanju na one kojima je pomoć potrebna.
Zorica je mislila da umire, a onda je jedan čovek odveo u manastir Tumane
BONUS VIDEO:
· Reaguj
