Ekstremna suša i visoke temperature nedeljama pogoduju širenju požara širom Srbije, dok se posebno teška borba sa vatrom vodi u Deliblatskoj peščari. Meteorolog Nedeljko Todorović otkriva kada bi mogla da padne kiša, ali i šta bi, prema njegovoj hipotezi, mogao da bude prirodni uzrok požara.
Vetar menja pravac i otežava gašenje požara
Promena vremena donela je slab prodor svežijeg vazduha sa severa, dok je vetar, koji je prethodno duvao sa juga i jugoistoka, promenio smer ka severozapadu.
"Noćas je prošao jedan mali dašak svežine, zapravo još juče, sa severa. Ranije je duvao jug i jugoistok, pa je sada okrenuo na severozapad i na momente se pojača, ali nije to toliko jak vetar da bi, bar u većini mesta, pravio problem", rekao je Nedeljko Todorović za TV "Prva".
Ipak, na područjima zahvaćenim vatrom čak i slabo strujanje vazduha može dodatno da oteža situaciju i ubrza širenje požara.
"Tamo gde postoji nevolja što se tiče požara, svaki dašak vetra je nepovoljan", kaže Todorović.
Pravac vetra nije isti na svim područjima jer na njegovo kretanje utiču lokalni uslovi i konfiguracija terena. Pred promenu vremena najčešće duvaju južni i jugoistočni vetrovi, dok se nakon prolaska atmosferskog fronta smer menja ka zapadu i severozapadu.
Na području Deliblatske peščare prethodno je duvao slab, povremeno i umeren jugoistočni vetar, koji je dodatno raspirivao vatru. Olakšavajuća okolnost je to što zasad nema izuzetno snažnih udara kakvi mogu da prate nagle i izražene promene vremena.
Suša traje još od prošle godine
Dugotrajan nedostatak padavina i izuzetno visoke temperature stvorili su povoljne uslove za izbijanje i širenje požara. Problem, međutim, nije nastao samo ovog leta, već predstavlja nastavak sušnog perioda iz prethodne godine.
"Na nesreću, ove godine, pogotovo u avgustu, pa i u delu jula, imamo veliku oskudicu padavina. Zapravo, tako je čitavo leto", kaže Nedeljko Todorović.
Dug period suvog i toplog vremena doveo je do isušivanja biljnog pokrivača, zbog čega se vatra lakše pali i velikom brzinom zahvata nova područja.
"Ova sušna godina i sušno leto su zapravo samo nastavak prošlogodišnjeg sušnog leta na godišnjem nivou. Imali smo doduše nešto više padavina iznad proseka u kasnijim jesenjim i zimskim mesecima, ali to nije rešilo problem", rekao je Todorović.
Todorović izneo hipotezu o Sunčevim česticama
Kada izbije požar, među prvim mogućim uzrocima najčešće se pominje ljudski faktor. Todorović, međutim, smatra da bi kod dela požara trebalo razmotriti i prirodne uzroke.
Kao primere navodi područja na kojima se požari redovno javljaju, poput Kalifornije, Australije, jadranske obale i mediteranskih zemalja - Španije, Italije, Grčke i Turske.
"Ne sporim i ne ostavljam zatvorenu mogućnost da je negde u pitanju nemarnost, ali da je neko baš namerno išao i palio, to je izuzetno malo verovatno", poručio je meteorolog.
On je izneo hipotezu prema kojoj bi izbijanje pojedinih požara moglo da bude povezano sa visokoenergetskim česticama koje dolaze sa Sunca. Reč je, kako je objasnio, o elektronima i jonima koji ulaze u Zemljinu atmosferu i na visinama od nekoliko stotina kilometara dostižu temperaturu veću od 1.000 stepeni.
"Kako se spuštaju u niže slojeve atmosfere, ove čestice su usmerene u vidu snopova. Zato i nije čudno što se ovi požari javljaju sporadično i lokalizovano - malo ovde, malo tamo - baš kao pljusak tih visokoenergetskih čestica. Kada naiđu na ekstremno suv biljni pokrivač, tu vatra bukne sama od sebe, potpuno bez uticaja čoveka", objasnio je Todorović.
Todorović je naglasio da je ovu hipotezu teško naučno dokazati. Prema njegovim rečima, povećana koncentracija takvih čestica javlja se pred promenu vremena i dolazak atmosferskog fronta.
Prolazak hladnog fronta i pojava oblaka obično doprinose smirivanju situacije, ali su oblaci ovog leta u našem regionu bili veoma retki. Slične vremenske prilike prethodno su zabeležene i u Španiji, Francuskoj i drugim delovima zapadne Evrope.
Ozbiljne kiše nema najmanje desetak dana
Vatrogascima koji se bore sa požarima najviše bi pomogla dugotrajnija i obilnija kiša. Prema trenutnim prognozama, međutim, takve padavine se ne očekuju uskoro.
"U narednih desetak dana postoji veoma mala verovatnoća za ozbiljnu kišu", kaže meteorolog.
Prva mogućnost za padavine pojavljuje se u utorak, 25. avgusta, u popodnevnim satima, kao i tokom noći između utorka i srede. Ipak, ne očekuje se značajnija promena vremena niti kiša koja bi zahvatila veći deo zemlje.
"To bi, baš kao i u prethodnim naletima, bila isključivo sporadična, kratkotrajna kiša ili eventualno lokalni pljusak sa grmljavinom. To su letnje kiše koje je nemoguće lokalno precizno prognozirati jer su ti letnji oblaci izolovani. Veća je verovatnoća da u većini mesta zapravo ne padne ni kap kiše, tako da je nemoguće garantovati da će pokisnuti baš lokacija koja je pogođena požarom", kaže Todorović.
Nova prilika za padavine mogla bi da se pojavi 29. i 30. avgusta, ali se i tada očekuje veoma mala količina kiše. Ozbiljnija promena vremena eventualno bi mogla da usledi oko 4. ili 5. septembra, mada je takva prognoza i dalje veoma neizvesna.
BONUS VIDEO:
(PRVA TV/Mondo)
