- U američkom Kongresu predstavljen je predlog da se standardna radna nedelja skrati sa 40 na 32 sata, uz plaćanje prekovremenog rada posle osam sati dnevno.
- Promena bi se uvodila postepeno tokom četiri godine, a ekonomisti navode da bi i kraća nedelja mogla da popravi kvalitet života zaposlenih.
U američkom Kongresu predstavljen je novi predlog zakona kojim se standardna radna nedelja nastoji skratiti sa 40 na 32 sata. Inicijativa senatora Bernija Sandersa i kongresmena Marka Takana predviđa da se zaposlenima plaćaju prekovremeni sati za svaki radni dan duži od osam sati. Promena bi se uvodila postepeno tokom četiri godine, piše Indipendent.
Potraga za idealnim brojem sati
Iako predlog cilja na 32 sata, postavlja se pitanje da li je to zaista idealna mera. Ekonomisti sa Univerziteta Djuk utvrdili su da je "optimalna" radna nedelja za dobrobit zaposlenih bliža brojci od 37 sati. Ipak, ističu da bi se pozitivan uticaj na kvalitet života osetio i sa radnom nedeljom od 32 sata.
"Nivo poboljšanja kvaliteta života prvenstveno zavisi od toga da li će ove promene direktno uticati na radnike koji trenutno rade izuzetno veliki broj sati", naveli su istraživači u svojoj studiji iz 2025. godine.
Svoje nalaze temeljili su na podacima prikupljenim od radnika u Nemačkoj, koji, slično kao i Amerikanci, često rade više od 40 sati nedeljno.
Američki standard i praksa
Podaci pokazuju značajnu razliku u radnim navikama. Istraživanje Državnog univerziteta Arizone iz 2016. godine otkrilo je da američki radnici na poslu provedu čak četvrtinu vremena više od zaposlenih u Evropi.
Prema Galupovom izveštaju iz 2025. godine, prosečan Amerikanac zaposlen sa punim radnim vremenom tokom 2024. godine radio je oko 43 sata nedeljno. Standard od 40 radnih sati nedeljno u SAD na snazi je od 1940. godine, kada je izmenjen Zakon o pravednim radnim standardima.
Uticaj na zdravlje i produktivnost
Stručnjaci upozoravaju da radna nedelja od 40 ili više sati može imati negativne posledice. Dugotrajan rad povezuje se sa povećanim rizikom od moždanog udara i kardiovaskularnih bolesti.
Državna studija sprovedena u Francuskoj 2019. godine pokazala je da osobe koje u proseku rade barem jedan desetočasovni dan nedeljno imaju za trećinu veći rizik od moždanog udara u odnosu na one koji ne rade redovno duže. Taj rizik bio je najizraženiji kod mlađih od 50 godina.
Osim na zdravlje, duži rad utiče i na efikasnost. Studija Univerziteta Stanford iz 2013. godine pokazuje da produktivnost počinje da opada nakon 50 radnih sati nedeljno.
"Automobil ne ide najbolje kada mu je rezervoar prazan", objasnio je psiholog dr Adam Borland iz Klivlendske klinike.
Ograničeno radno vreme i sigurni prihodi tokom odsustva
U programu Studentske liste pojavio se predlog o mogućnosti uvođenja četvorodnevne radne nedelje u Srbiji:
Prekovremeni rad ograničićemo na osam časova nedeljno i ukupno dnevno radno vreme na 12 časova, dok će poslodavci svaki dodatni sat evidentirati i platiti, kao i najavljivati raspored rada svojim zaposlenima najmanje sedam dana unapred. Pravom na isključenje nakon radnog vremena zaštitićemo slobodno vreme od stalnih poslovnih zahteva.
Poslodavcima koji se za to opredele omogućićemo da, uz očuvanje zarada zaposlenih, uvedu četvorodnevnu radnu nedelju sa punim radnim vremenom od 32 časa.
Naknadu za bolest ili povredu van rada tokom prvih 30 dana podići ćemo na najmanje 75% odgovarajućeg proseka, uz zaštitu minimalne zarade, a povoljniji tromesečni prosek koristićemo za obračun bolovanja i godišnjeg odmora. Sankcionisaćemo umanjivanje osnovne zarade zbog učinka i kažnjavanje opravdanog odsustva gubitkom bonusa.
Kroz dostupne javne usluge staranja i penzijsko vrednovanje porodične brige rasteretićemo osobe koje zbog nje napuštaju plaćeni rad.
BONUS VIDEO:
· Reaguj
