Živica Tucić kaže da davanje nekome “amnestije” sigurno ne znači poziv na dijalog i zbližavanje dveju islamskih zajednica nastalih podelom početkom oktobra 2007. godine, dok njegov kolega Mirko Đorđević smatra da je reč o političkom problemu koji bi trebalo da rešavaju političke strukture koje su, prema njegovom mišljenju, do sadašnjeg stanja dovele.
Tucić smatra da Zukorlić ima pravo da želi jedinstvo Islamske zajednice, ali se to jedinstvo ne postiže ultimatumima, "pa makar ih nazivali dobronamernim i iskrenim”.
“Očigledno da ni pokušaji ujedinjenja islamskih zajednica, uz pomoć Turske, nisu uspeli, iako nam niko nije precizno rekao zašto”, kaže Tucić koji smatra da bi neko iz turske diplomatije, ipak, trebalo to da saopšti, pošto je ona, kako je rekao, bila spremna da se iz dobrih namera u to uključi.
Tucić smatra i da, ukoliko je inicijativa o objedinjenoj islamskoj zajednici propala, Ankaru nikako ne treba ohrabrivati da to ponovo pokušava.
Očito je da ni muftija sada nije spreman da to precizira, ocenio je Tucić podsetivši da muftija i sam kaže da će o svim tim događanjima u islamskoj zajednici “istorija dati poslednju reč”, ali i o “njemu i njegovim oponentima”.
On smatra da poziv na političko rešenje ovog problema nije dobar jer politika i religija po svaku cenu moraju ostati odvojeni.
Otuda njegova preporuka Srbiji da ne arbitrira već da, ako je to moguće, samo ponudi “dobre usluge” kako bi ovo pitanje uspešno bilo rešeno.
Đorđević, međutim, smatra da problem podela unutar Islamske zajednice u Srbiji jeste političko pitanje koje treba da rešavaju političke strukture koje su do podela i dovele.
On se slaže sa Tucićem da inicijativa Ankare, odnosno Islamske zajednice Turske o objedinjavanju islamskih zajednica u Srbiji ne uspeva, ali smatra da je to zato jer ona dolazi iz zemje koja je, po Ustavu, laička i sekularna i gde su verske zajednice odvojene od države.
Đorđević smatra da amnestija koju suprotstavljenoj strani nudi Zukorlić nije primerena niti, kako je rekao, Zukorlić ima pravo da bilo koga amnestira.
On smatra da dve islamske zajednice teško mogu da se sporazumeju o jedinstvu, iako bi jedini način bio dijalog Zukorlića i reis ul uleme Islamske zajednice Srbije Adema Zilkića i njihovih sledbenika.
Đorđević je ukazao i na bitnu razliku koja postoji između dveju islamskih zajednica, odnsno da Islamska zajednica Srbije priznaje Srbiju kao svoju državu, dok sa Zukorlićem to nije slučaj.
Muftija organizaciono i duhovno pripada Islamskoj zajednici u BiH i reis ul ulemu Mustafu Cerića, vrhovnog poglavara te islamske zajednice, priznaje za jedinog poglavara.
Zukorlić je obećao amnestiju imamima koji su ga pre četiri i po godine napustili i priklonili se Rijasetu Islamske zajednice Srbije koji je prethodno bio formiran u beogradskoj Bajrakli džamiji. On je poručio da je reč o “potpunoj i bezuslovnoj” amnestiji.
Zilkić ne prihvata amnestiju i povratak na staro i kaže da on jeste za jedinstvo do kojeg se, prema njegovom uverenju, može doći jedino ravnopravnim dijalogom.
(Tanjug)
Tucić smatra da Zukorlić ima pravo da želi jedinstvo Islamske zajednice, ali se to jedinstvo ne postiže ultimatumima, "pa makar ih nazivali dobronamernim i iskrenim”.
“Očigledno da ni pokušaji ujedinjenja islamskih zajednica, uz pomoć Turske, nisu uspeli, iako nam niko nije precizno rekao zašto”, kaže Tucić koji smatra da bi neko iz turske diplomatije, ipak, trebalo to da saopšti, pošto je ona, kako je rekao, bila spremna da se iz dobrih namera u to uključi.
Tucić smatra i da, ukoliko je inicijativa o objedinjenoj islamskoj zajednici propala, Ankaru nikako ne treba ohrabrivati da to ponovo pokušava.
Očito je da ni muftija sada nije spreman da to precizira, ocenio je Tucić podsetivši da muftija i sam kaže da će o svim tim događanjima u islamskoj zajednici “istorija dati poslednju reč”, ali i o “njemu i njegovim oponentima”.
On smatra da poziv na političko rešenje ovog problema nije dobar jer politika i religija po svaku cenu moraju ostati odvojeni.
Otuda njegova preporuka Srbiji da ne arbitrira već da, ako je to moguće, samo ponudi “dobre usluge” kako bi ovo pitanje uspešno bilo rešeno.
Đorđević, međutim, smatra da problem podela unutar Islamske zajednice u Srbiji jeste političko pitanje koje treba da rešavaju političke strukture koje su do podela i dovele.
On se slaže sa Tucićem da inicijativa Ankare, odnosno Islamske zajednice Turske o objedinjavanju islamskih zajednica u Srbiji ne uspeva, ali smatra da je to zato jer ona dolazi iz zemje koja je, po Ustavu, laička i sekularna i gde su verske zajednice odvojene od države.
Đorđević smatra da amnestija koju suprotstavljenoj strani nudi Zukorlić nije primerena niti, kako je rekao, Zukorlić ima pravo da bilo koga amnestira.
On smatra da dve islamske zajednice teško mogu da se sporazumeju o jedinstvu, iako bi jedini način bio dijalog Zukorlića i reis ul uleme Islamske zajednice Srbije Adema Zilkića i njihovih sledbenika.
Đorđević je ukazao i na bitnu razliku koja postoji između dveju islamskih zajednica, odnsno da Islamska zajednica Srbije priznaje Srbiju kao svoju državu, dok sa Zukorlićem to nije slučaj.
Muftija organizaciono i duhovno pripada Islamskoj zajednici u BiH i reis ul ulemu Mustafu Cerića, vrhovnog poglavara te islamske zajednice, priznaje za jedinog poglavara.
Zukorlić je obećao amnestiju imamima koji su ga pre četiri i po godine napustili i priklonili se Rijasetu Islamske zajednice Srbije koji je prethodno bio formiran u beogradskoj Bajrakli džamiji. On je poručio da je reč o “potpunoj i bezuslovnoj” amnestiji.
Zilkić ne prihvata amnestiju i povratak na staro i kaže da on jeste za jedinstvo do kojeg se, prema njegovom uverenju, može doći jedino ravnopravnim dijalogom.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
