Iako smo svi više nego oprezni kada izlazimo iz stana, veliki broj se iz šetnje ili sa posla vrati sa gipsom na ruci ili nozi. U Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica" medicinski tehničari gipseri ovih dana imaju pune ruke posle.
U toku samo jednog dana obavi se više od 150 postavljanja gipseva. Najčešće stradaju skočni zglobovi i nadlaktice, a kod starijih sugrađana kukovi.
U sali za intervencije, piše "Press", sve se beli od gipsa. Pacijenti se smenjuju kao na traci. Gipseri puni strpljenja, čim primete strah kod pacijenta maksimalno se trude da ga opuste i šalama skrenu pažnju sa bola.
U salu ulazi mala Anita. Ima samo devet godina i povredila je rame na sankanju. Deluje uplašeno. Nema potrebe, tu je komšija, medicinski tehničar Vlada Radović, koji će joj staviti gips.
"Pošto navijaš za Partizan, veruj mi da te ništa neće boleti. Pohvaliću te kod komšije Marka kako si najhrabrija u kraju, pravi lav", Vlada pokušava da je opusti.
Uspeva mu. Na Anitinom licu pored borica koje ukazuju na neopisiv bol, polako se pojavljuje osmeh. Malena Anita ima sto jedno pitanje, a Vlada neopisivu volju da joj uprkos gužve odgovori na svako. Najviše ju je mučilo kako će da spava.
Kod mlađih pacijenata svašta možete pročitati na gipsu kada dođu da im ga skine.
"Ima i dalje potpisivanja na gips. Problem su masni sprejevi, kojima pacijenti iscrtavaju prava umetnička dela na gips. Sve je to lepo, ali mi posle imamo muke da skinemo takav gips, pošto brusilica klizi", priča Vlada, koji u toku smene stavi više od 50 gipseva, a u zavisnosti od povrede, za jedan mu je potrebno od 30 sekundi do 40 minuta.
"Kada sam polomio ruku, nije mi bio problem kako ću izdržati dve nedelje sa gipsom, da li će me stezati ili svrbeti, nego kako ću spavati na leđima. Bilo je muke u početku, ali sam kasnije shvatio da je spavanje na leđima mnogo lepše. Danas samo tako mogu da zaspim", kroz smeh priča ovaj gipser, koji se ovim poslom bavi već dvanaest godina.
Vlada obožava svoj posao. Kako kaže, izučio ga je u sali za intervencije, a ne u školskoj klupi. Sve znanje koje gipseri stiču grade na iskustvu starijih kolega i lekara. Naravno, za to je potrebno puno vremena i prakse. Ne postoje posebne škole i kursevi za edukaciju medicinskih tehničara gipsera. Sve se uči kroz praksu.
"Bilo je raznih pacijenata, od onih poznatih poput neprikosnovenog Vlade Divca, zatim Tipsarevića, ali je bilo i momaka sa druge strane zakona. Nikada neću zaboraviti situaciju u kojoj okružen policijom stavljam gips čoveku koji je optužen na ubistvo sedmoro ljudi. Iako mu je noga bila izrešetana, nije zucnuo, ali kada smo mu skidali gips vikao je kao dete".
"Primetio sam da su žene tri puta hrabrije od muškaraca. Dešava se da momci padnu u nesvest, dok vam dame takvu scenu nikada neće prirediti", priča Vlada, koji je na sebi učio kako se skida gips, pošto je i sam nekoliko puta lomio ruku, ali i nogu.
"Ljudi više kukaju kada im skidate gips nego kada im ga stavljate. Plaše se brusilice za skidanje, ali proces skidanje nimalo ne boli. Aparat funkcioniše tako što sečivo oscilira, pa nema bojazni od povreda. Ljudi se valjda preplaše zvuka. Skidao sam sebi gips, ali izbegavam to da radim bliskim prijateljima ili rođacima. U našem poslu maler je da stavljate gips rođacima. Postoji mogućnost da ga previše stegnete ili namestite labavo", objašnjava Vlada.
Njegov kolega Zoran, koji ovaj posao radi već 27 godina, kaže da posla svakako ima više u zimskom periodu, ali gipsari se ne odmaraju ni leti jer lomovi se dešavaju i kada je vreme lepo.
(MONDO)
U toku samo jednog dana obavi se više od 150 postavljanja gipseva. Najčešće stradaju skočni zglobovi i nadlaktice, a kod starijih sugrađana kukovi.
U sali za intervencije, piše "Press", sve se beli od gipsa. Pacijenti se smenjuju kao na traci. Gipseri puni strpljenja, čim primete strah kod pacijenta maksimalno se trude da ga opuste i šalama skrenu pažnju sa bola.
U salu ulazi mala Anita. Ima samo devet godina i povredila je rame na sankanju. Deluje uplašeno. Nema potrebe, tu je komšija, medicinski tehničar Vlada Radović, koji će joj staviti gips.
"Pošto navijaš za Partizan, veruj mi da te ništa neće boleti. Pohvaliću te kod komšije Marka kako si najhrabrija u kraju, pravi lav", Vlada pokušava da je opusti.
Uspeva mu. Na Anitinom licu pored borica koje ukazuju na neopisiv bol, polako se pojavljuje osmeh. Malena Anita ima sto jedno pitanje, a Vlada neopisivu volju da joj uprkos gužve odgovori na svako. Najviše ju je mučilo kako će da spava.
Kod mlađih pacijenata svašta možete pročitati na gipsu kada dođu da im ga skine.
"Ima i dalje potpisivanja na gips. Problem su masni sprejevi, kojima pacijenti iscrtavaju prava umetnička dela na gips. Sve je to lepo, ali mi posle imamo muke da skinemo takav gips, pošto brusilica klizi", priča Vlada, koji u toku smene stavi više od 50 gipseva, a u zavisnosti od povrede, za jedan mu je potrebno od 30 sekundi do 40 minuta.
"Kada sam polomio ruku, nije mi bio problem kako ću izdržati dve nedelje sa gipsom, da li će me stezati ili svrbeti, nego kako ću spavati na leđima. Bilo je muke u početku, ali sam kasnije shvatio da je spavanje na leđima mnogo lepše. Danas samo tako mogu da zaspim", kroz smeh priča ovaj gipser, koji se ovim poslom bavi već dvanaest godina.
Vlada obožava svoj posao. Kako kaže, izučio ga je u sali za intervencije, a ne u školskoj klupi. Sve znanje koje gipseri stiču grade na iskustvu starijih kolega i lekara. Naravno, za to je potrebno puno vremena i prakse. Ne postoje posebne škole i kursevi za edukaciju medicinskih tehničara gipsera. Sve se uči kroz praksu.
"Bilo je raznih pacijenata, od onih poznatih poput neprikosnovenog Vlade Divca, zatim Tipsarevića, ali je bilo i momaka sa druge strane zakona. Nikada neću zaboraviti situaciju u kojoj okružen policijom stavljam gips čoveku koji je optužen na ubistvo sedmoro ljudi. Iako mu je noga bila izrešetana, nije zucnuo, ali kada smo mu skidali gips vikao je kao dete".
"Primetio sam da su žene tri puta hrabrije od muškaraca. Dešava se da momci padnu u nesvest, dok vam dame takvu scenu nikada neće prirediti", priča Vlada, koji je na sebi učio kako se skida gips, pošto je i sam nekoliko puta lomio ruku, ali i nogu.
"Ljudi više kukaju kada im skidate gips nego kada im ga stavljate. Plaše se brusilice za skidanje, ali proces skidanje nimalo ne boli. Aparat funkcioniše tako što sečivo oscilira, pa nema bojazni od povreda. Ljudi se valjda preplaše zvuka. Skidao sam sebi gips, ali izbegavam to da radim bliskim prijateljima ili rođacima. U našem poslu maler je da stavljate gips rođacima. Postoji mogućnost da ga previše stegnete ili namestite labavo", objašnjava Vlada.
Njegov kolega Zoran, koji ovaj posao radi već 27 godina, kaže da posla svakako ima više u zimskom periodu, ali gipsari se ne odmaraju ni leti jer lomovi se dešavaju i kada je vreme lepo.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
