• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Počinje obeležavanje Dana državnosti

Obeležavanje 15. februara, Dana državnosti Srbije, počinje danas i sutra otvaranjem izložbi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku, a centralna manifestacija će biti održana na sam praznik u Domu narodne skupštine.

U Beogradu će sutra biti otvorene izložbe "Srbija na karti Evrope i sveta" i "Srbija - trajanje i pamćenje: izbor dokumenata iz Arhiva Srbije", koje će otvoriti premijer Mirko Cvetković i predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović, dok će ministar kulture Predrag Marković u Novom Sadu otvoriti izložbu "Za ljubav otadžbine - patriotizam u srpskoj kulturi 18. veka".

Izložba "Srbija na karti Evrope i sveta", koja će biti postavljena u Narodnoj biblioteci, staviće pred oči javnosti neke od najdragocenijih komada kartografske zbirke te nacionalne kulturne institucije, a reč je o atlasima i kartama iz perioda od 16. do 21. veka.

Za ovu priliku je u galerijskom prostoru Narodne biblioteke Srbije izgrađen najveći kompas na svetu u kome će u narednih mesec dana biti prezentovane raritetne karte i atlasi.

"Srbija - trajanje i pamćenje: izbor dokumenata iz Arhiva Srbije" biće postavljena u galeriji Arhiva Srbije, a postavka će sadržati neke od najdragocenijih dokumenata iz nacionalnog arhiva.

U galeriji Matice Srpske u Novom Sadu biće postavljena izložba "Za ljubav otadžbine - patriotizam u srpskoj kulturi 18. veka", podeljena u nekoliko segmenata: dinastički patriotizam, prosvetiteljski patriotizam i reformske ideje, verski patriotizam i politički pejzaž.

Srbija Dan državnosti slavi u sredu 15. februara, obeležavajući 208. godišnjicu Prvog srpskog ustanka, kada je pod vođstvom vožda Karađorđa počela borba za oslobođenje od Otomanske imperije, i godišnjicu proglašenja Sretenjskog ustava (1835).

U proteklih nekoliko godina je na Sretenje obeležavan i dan Vojske Srbije, ali će od ove godine vojska svoj dan obeležavati 23. aprila, na dan kada je 1815. godine, u Takovu doneta odluka o početku Drugog srpskog ustanka.

Vojska se, međutim, priključila obeležavanju Dana državnosti postavljanjem tri izložbe: "Velike puške velikog kalibra'' u galeriji Vojnog muzeja u Beogradu, "Srpske zastave iz balkanskih i Prvog svetskog rata'' u Narodnom muzeju u Čacku i "Odlikovanja Kneževine i Kraljevine Srbije'' u galeriji Narodnog muzeja u Nišu.

Prvi srpski ustanak, čija se godišnjica obeležava Danom državnosti, podignut je u Orašcu kod Topole, a neposredan povod bila je "seča knezova" kada su u januaru Turci pobili četiri srpska prvaka, što je izazvala silno ogorčenje u narodu.

Odluka o podizanju ustanka doneta je na velikom Narodnom zboru u Orašcu 15. februara, a na čelo bune protiv dahija stao je vožd Đorđe Petrović od Turaka nazvan Karađorđe (Crni).

prvo vreme ustanak je imao karakter borbe protiv janičarskih siledžija, ali raja nije htela da položi oružje, bez garancije jedne strane sile, ni nakon što je Bećir paša, portin izaslanik iz Bosne, u avgustu naredio ubistvo četvorice glavnih dahija u nastojanju da smiri bunu.

Srbi su nastavili da pružaju snažan oružani otpor i tražili veze s Austrijom i Rusijom, pa se tako borba protiv dahija razvila u borbu protiv gotovo četiri veka turske tiranije i vlasti.

U narednih nekoliko godina ustanička vojska, pod vođstvom Karađorđa, razbila je turske snage u čuvenim bitkama kod Ivankovca, Deligrada, Mišara, na Suvodolu, u Beogradu i drugim mestima i oslobodila gotovo celu teritoriju tadašnjeg Beogradskog pašaluka.

Prvi ustanak Srba ugušen je 1813. godine, ali je dve godine kasnije buknuo Drugi srpski ustanak i tada je Srbija imala velikog zaštitnika u moćnom ruskom carstvu sve do 1830. godina, kada je na osnovu sultanovog hatišerifa postala vazalna država turskog carstva.

Svi uspesi postignuti potom, između 1815. i 1833. godine, imali su izvorište u Prvom ustanku, koji je razvio borbene i organizatorske sposobnosti srpskog naroda.

Uspesi u Prvom i Drugom ustanku, poznati u evropskoj istoriji kao "srpska revolucija", omogućili su da u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića budu udareni temelji moderne srpske nacije i države.

Prvi najviši pravni akt zemlje, kakvim se tada moglo pohvaliti malo zemalja u svetu, usvojen je na zasedanju Narodne skuštine na Sretenje, 15. februara 1835. godine, koje je održano u porti pravoslavne crkve u Kragujevcu, tadašnjoj prestonici kneževine.

Hroničari su zabeležili da je tog dana zasedanje Skupštine "živo očekivano i od naroda i od starešina", da je stiglo blizu 2.500 zvaničnih predstavnika i oko 10.000 znatiželjnika iz varoši i okoline, a u čast donošenja Ustava, grad je uveče obasjao vatromet.

Sretenjski ustav imao je 14 glava i 142 člana koji Srbiju definišsu kao nezavisnu kneževinu podeljenu u okruge, srezove i opštine.

Uspostavljeno je pet ministarstava (popečateljstava) - pravde, unutrašnjih dela, finansija, vojnih i inostranih dela, a prosvetom je najpre upravljao ministar pravde, a potom spoljnih poslova.

Ustav je regulisao položaj kneza, državnog Sovjeta i Skupštine, a jedno njegovo poglavlje bilo je posvećeno građanskim pravima.

Nastao prema projektu Dimitrija Davidovića, velikog poštovaoca francuskih institucija, Sretenjski ustav je posle samo 55 dana opozvan zbog protesta Turske, Austrije i Rusije, koje su ga smatrale preterano liberalnim.

U decenijama koje su usledile "Stara Srbija" je stalno bila područje pojačanog terora i različitih nastojanja tadašnjih imperija da spreče obnavljanje srpske države na Balkanu.

Zato je Srbija međunarodno priznata tek na Berlinskom kongresu 1878. godine, posle pobede u rusko-turskom ratu, ali se smatra da je duhovna i državna obnova srpskog naroda zapravo počela mnogo ranije s Prvim srpskim ustankom.

Teško stečenu državnost u vekovnim bunama i ratovima, Srbija je posle Prvog svetskog rata ugradila najpre u temelje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevine Jugoslavije, a posle Drugog svetskog rata 1945. godine na njima je ponikla nova država SFRJ.

Srbija je 15. februar počela ponovo da slavi kao Dan državnosti 2002. godine, nakon punih 89 godina.

(Tanjug)

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU