Tako spekulacije, koje su se posle bekstva Sretka Kalinića i Željka Milovanovića pojavile u javnosti, da bi najokoreliji kriminalci višedecenijske kazne mogli da izdržavaju u privatnim zatvorima u Srbiji - padaju u vodu.
"Ustanove za izvršenje krivičnih sankcija, u koje ubrajamo i klasične zatvore i pritvore, zatim ustanove za maloletnike i one u kojima žene izdržavaju kaznu, predstavljaju objekte od najvećeg bezbednosnog rizika, pa je jedino moguće da država rukovodi njima", rekao je Homen današnjoj "Politici".
U zavodima se ne izdržavaju samo kazne, već se i saslušavaju zatvorenici, bilo u svojstvu svedoka ili osumnjičenih za neka krivična dela.
"Tim pre je nezamislivo da se takvi objekti nalaze u privatnom vlasništvu. Takođe je nemoguće zamisliti da pripadnici Službe obezbeđenja koje zapošljava Ministarstvo pravde i policija čuvaju lica u privatnim objektima, a još je manje zamislivo da obezbeđenje pritvorenika i zatvorenika bude povereno obezbeđenju koje ne zapošljava država", istakao je Homen.
Imajući u vidu sve navedeno, ali i činjenicu da državu jedno pritvoreno ili osuđeno lice dnevno "košta" 15 evra, Homen smatra da "apsolutno nije vreme da se o srpskim zatvorima govori kao o mogućem privatnom biznisu".
"Ima mnogo više boljih sektora koji vape za privatnim investicijama", rekao je Homen i podsetio da u Srbiji ima 29 ustanova u kojima se izvršavaju krivične sankcije, da je u njima trenutno 11.300 pritvorenika i osuđenika.
"Tačno je da su kapaciteti srpskih zatvora mali i da u njima ima mnogo više lica nego što to propisuju evropski standardi. Zbog toga je otvoren Kazneno-popravni zavod 'Beograd' u Padinskoj skeli u koji će biti smešteno oko 500 osuđenika", kazao je Homen.
On je rekao da je u planu i otvaranje okružnih zatvora u Pančevu i Kragujevcu, kao i izgradnja zatvora u Medveđi, kao jednog od najvažnijih strateških državnih objekata.
(Tanjug)
"Ustanove za izvršenje krivičnih sankcija, u koje ubrajamo i klasične zatvore i pritvore, zatim ustanove za maloletnike i one u kojima žene izdržavaju kaznu, predstavljaju objekte od najvećeg bezbednosnog rizika, pa je jedino moguće da država rukovodi njima", rekao je Homen današnjoj "Politici".
U zavodima se ne izdržavaju samo kazne, već se i saslušavaju zatvorenici, bilo u svojstvu svedoka ili osumnjičenih za neka krivična dela.
"Tim pre je nezamislivo da se takvi objekti nalaze u privatnom vlasništvu. Takođe je nemoguće zamisliti da pripadnici Službe obezbeđenja koje zapošljava Ministarstvo pravde i policija čuvaju lica u privatnim objektima, a još je manje zamislivo da obezbeđenje pritvorenika i zatvorenika bude povereno obezbeđenju koje ne zapošljava država", istakao je Homen.
Imajući u vidu sve navedeno, ali i činjenicu da državu jedno pritvoreno ili osuđeno lice dnevno "košta" 15 evra, Homen smatra da "apsolutno nije vreme da se o srpskim zatvorima govori kao o mogućem privatnom biznisu".
"Ima mnogo više boljih sektora koji vape za privatnim investicijama", rekao je Homen i podsetio da u Srbiji ima 29 ustanova u kojima se izvršavaju krivične sankcije, da je u njima trenutno 11.300 pritvorenika i osuđenika.
"Tačno je da su kapaciteti srpskih zatvora mali i da u njima ima mnogo više lica nego što to propisuju evropski standardi. Zbog toga je otvoren Kazneno-popravni zavod 'Beograd' u Padinskoj skeli u koji će biti smešteno oko 500 osuđenika", kazao je Homen.
On je rekao da je u planu i otvaranje okružnih zatvora u Pančevu i Kragujevcu, kao i izgradnja zatvora u Medveđi, kao jednog od najvažnijih strateških državnih objekata.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
