Užičanin Rade Jezdić (41) spasao vozača kamiona zarobljenog u kabini vozila u trenutku kada se prikolica pokrenula i pretila da ga smrska.
Rade Jezdić poneo je 2009. godine Svetosavsku nagradu, bio je tada najbolji prosvetni radnik u Srbiji.
U noći između subote i nedelje omiljeni prosvetar među Erama zaslužio je poštovanje svih, još jednom: posle udesa, Lazar Sebastijanović (59), iz Nove Pazove, bio je zarobljen i bespomoćan u kabini svog teretnjaka, 25 tona teška prikolica klizila je prema njemu, a nada da će živ izaći iz pakla u kome se zadesio - svake sekunde bila je sve manja. Onda se, niotkuda, pored olupine našao spasilac Rade.
Lazar je te noći kamionom putovao iz Bajine Bašte prema Užicu. Desetak kilometara od najvećeg grada zapadne Srbije, u selu Volujac, naišao je na led... Kamion je počeo da krivuda po putu, Lazar je izgubio kontrolu nad teškim šleperom.
"Našao sam se nad obalom, nad jazom dubokim desetak metara. Kamion je skliznuo do dna, zaustavio se, a ja sam osetio olakšanje. Pomislio sam, dobro je, živ sam, niko nije povređen... Onda sam shvatio da najgore tek počinje, prikolica teška 25 tona počela je da klizi, da pritiska kabinu zarivenu u duboki sneg... Pokušavao sam da izađem, ali je sneg spolja pritiskao vrata, bio sam bespomoćan", kaže Lazar, nekoliko časova posle udesa.
Mnogi su prošli putem sa koga se dobro videlo da vozaču kamiona treba pomoć, ali se niko nije zaustavljao. Lazar je osećao pritisak prikolice na kabinu, počeo da broji sekunde, šanse za spas bile su sve manje.
"Onda se niotkuda, pored kabine pnašao čovek, kao da ga je sam bog poslao. Pomogao mi je da nekako otvorimo prozor, izvukao me je napolje. Dok se sve to dešavalo, strahovao sam da će i mene i njega prikolica poklopiti. Kada smo se odmakli od vozila, jedan sveštenik iz Duba nam je prišao - njega je Rade zaustavio na putu, on nam je pomogao da se izvučemo iz kanala", govori Lazar, vozač koji je igrom slučaja u crnoj noći stekao prijatelja za ceo život.
Otkud prosvetar Rade na putu kada je bilo najpotrebnije? Išao je direktor Osnovne škole u Rogačici tog dana u svoju školu, bio je domaćin takmičenja iz hemije. Onda se zaputio u selo Zaovine, odakle je rodom, da odnese pomoć komšijama koji još provode dane na teško pristupačnim, zavejanim padinama Tare... Okasnio kući, a za Lazara stigao u pravi čas.
"Pre ponoći išao sam putem kroz Volujac, po ledu, nigde rizle i soli po putu. Kada sam video kamion u kanalu, odmah sam shvatio da je vozač u nevolji jer je dim izlazio iz kabine. Kada smo otvorili prozor kabine, uspeo sam da ga uhvatim za jednu, pa za drugu nogu, jedva se iskobeljasmo iz neprilike", prepričava Rade najkritičnije momente iz noći koja se ipak završila srećno.
Pomažući Lazaru, Rade je zadobio lakše povrede noge i kičme, vozač kamiona je iz udesa izašao ugruvan, sa nekoliko polomljenih zuba. Dvojica ljudi su se formalno upoznali tek kada je svanulo, kada su policija i medicinari obavili svoj deo posla: pogledali su jedan drugoga i, srećni što su živi, postali su za tren bliski kao braća. O desetinama vozača koji su prošli pored slupanog kamiona kao da se ništa ne dešava, kažu samo: „Nećemo na njih da potrošimo suviše reči“.
Za učitelja Rada Jezdića Srbija je prvi put čula 2009. godine kada je dobio Svetosavsku nagradu kao najbolji prosvetar u državi. Priznanje je zaradio kao učitelj koji je svojom 25 godina starom „hondom“ svakodnevno razvozio đake od kuće do škole u zabačenom zlatiborskom selu Alin Potok. Svaki dan je prelazio 88 kilometara. Prešao je starudijom po planinskom kršu sa učenicima 500.000 kilometara. Onda je zbog racionalizacije, kao laureat najvećeg priznanja u prosveti - ostao bez posla! Ministarstvo ga ipak nije zaboravilo: ubrzo je postao direktor škole u Rogačici, gde gazi i dalje stotinak kilometara dnevno, prenose "Novosti".
(MONDO)
U noći između subote i nedelje omiljeni prosvetar među Erama zaslužio je poštovanje svih, još jednom: posle udesa, Lazar Sebastijanović (59), iz Nove Pazove, bio je zarobljen i bespomoćan u kabini svog teretnjaka, 25 tona teška prikolica klizila je prema njemu, a nada da će živ izaći iz pakla u kome se zadesio - svake sekunde bila je sve manja. Onda se, niotkuda, pored olupine našao spasilac Rade.
Lazar je te noći kamionom putovao iz Bajine Bašte prema Užicu. Desetak kilometara od najvećeg grada zapadne Srbije, u selu Volujac, naišao je na led... Kamion je počeo da krivuda po putu, Lazar je izgubio kontrolu nad teškim šleperom.
"Našao sam se nad obalom, nad jazom dubokim desetak metara. Kamion je skliznuo do dna, zaustavio se, a ja sam osetio olakšanje. Pomislio sam, dobro je, živ sam, niko nije povređen... Onda sam shvatio da najgore tek počinje, prikolica teška 25 tona počela je da klizi, da pritiska kabinu zarivenu u duboki sneg... Pokušavao sam da izađem, ali je sneg spolja pritiskao vrata, bio sam bespomoćan", kaže Lazar, nekoliko časova posle udesa.
Mnogi su prošli putem sa koga se dobro videlo da vozaču kamiona treba pomoć, ali se niko nije zaustavljao. Lazar je osećao pritisak prikolice na kabinu, počeo da broji sekunde, šanse za spas bile su sve manje.
"Onda se niotkuda, pored kabine pnašao čovek, kao da ga je sam bog poslao. Pomogao mi je da nekako otvorimo prozor, izvukao me je napolje. Dok se sve to dešavalo, strahovao sam da će i mene i njega prikolica poklopiti. Kada smo se odmakli od vozila, jedan sveštenik iz Duba nam je prišao - njega je Rade zaustavio na putu, on nam je pomogao da se izvučemo iz kanala", govori Lazar, vozač koji je igrom slučaja u crnoj noći stekao prijatelja za ceo život.
Otkud prosvetar Rade na putu kada je bilo najpotrebnije? Išao je direktor Osnovne škole u Rogačici tog dana u svoju školu, bio je domaćin takmičenja iz hemije. Onda se zaputio u selo Zaovine, odakle je rodom, da odnese pomoć komšijama koji još provode dane na teško pristupačnim, zavejanim padinama Tare... Okasnio kući, a za Lazara stigao u pravi čas.
"Pre ponoći išao sam putem kroz Volujac, po ledu, nigde rizle i soli po putu. Kada sam video kamion u kanalu, odmah sam shvatio da je vozač u nevolji jer je dim izlazio iz kabine. Kada smo otvorili prozor kabine, uspeo sam da ga uhvatim za jednu, pa za drugu nogu, jedva se iskobeljasmo iz neprilike", prepričava Rade najkritičnije momente iz noći koja se ipak završila srećno.
Pomažući Lazaru, Rade je zadobio lakše povrede noge i kičme, vozač kamiona je iz udesa izašao ugruvan, sa nekoliko polomljenih zuba. Dvojica ljudi su se formalno upoznali tek kada je svanulo, kada su policija i medicinari obavili svoj deo posla: pogledali su jedan drugoga i, srećni što su živi, postali su za tren bliski kao braća. O desetinama vozača koji su prošli pored slupanog kamiona kao da se ništa ne dešava, kažu samo: „Nećemo na njih da potrošimo suviše reči“.
Za učitelja Rada Jezdića Srbija je prvi put čula 2009. godine kada je dobio Svetosavsku nagradu kao najbolji prosvetar u državi. Priznanje je zaradio kao učitelj koji je svojom 25 godina starom „hondom“ svakodnevno razvozio đake od kuće do škole u zabačenom zlatiborskom selu Alin Potok. Svaki dan je prelazio 88 kilometara. Prešao je starudijom po planinskom kršu sa učenicima 500.000 kilometara. Onda je zbog racionalizacije, kao laureat najvećeg priznanja u prosveti - ostao bez posla! Ministarstvo ga ipak nije zaboravilo: ubrzo je postao direktor škole u Rogačici, gde gazi i dalje stotinak kilometara dnevno, prenose "Novosti".
(MONDO)
