Helsinški odbor za ljudska prava ukazao je danas da u srpskim zatvorima boravi na stotine ljudi koji su krivična dela počinili "iz ekonomskog i socijalnog očaja".
Među zatvorenima ima priličan broj i onih kojima, zbog bolesti ili godina, nije mesto u zatvoru, a čak trećina ljudi u zatvorima je u stravi u pritvoru. Mnogi od njih ne bi ni trebalo da su pritvoreni.
Odbor je u izveštaju o stanju u zatvorima tokom 2011, koji je danas predstavio u beogradskom Medija centru, kao najveći problemi u zatvorskom sistemu istakao prepunjenost zatvora, neujednačenost sudske kaznene politike, kao i veliki broj onih koji u pritvoru borave bez preke potrebe.
Predstavnik Odbora Ivan Kuzminović je kao primer teške socijalne priče koja zaslužuje bolji tretman slučaj naveo čoveka od 42 godine koji je u banatskim selima uzimao metal i legure i preprodavao ih na tržištu. Ovaj samohrani otac četvoro dece osuđen je na 2,5 godine zatvora.
"Ljudi koji su počinili teška ozbiljna krivična dela imaju više šansi da završe sa uslovnom kaznom ili na slobodi, nego neke priče iz socijalne sfere, kada je ukradeno nešto u vrednosti od sto evra", kazao je Kuzminović.
On je upitao koji "to sudski sistem dozvoljava da neka folk pevačica za ozbiljno krivično delo dobije godinu dana kazne sa narukvicom u svojoj vili, a s druge strane u zatvorima je stotine ljudi koji ne bi trebalo da budu tamo".
Kuzminović je upozorio i na mogućnost da zbog krize i recesije dodatno poraste broj ljudi u srpskim zatvorima. "Da li je odgovor na recesiju da još 5.000 ili 10.000 ljudi pošaljemo u zatvor", upitao je Kuzminović.
On je ukazao da u srpskim zatvorima boravi oko 11.500 ljudi, a kapacitet im je za najviše 8.000. Kao primer navedena je situacija u pančevačkom Okružnom zatvoru, gde zatvorenici i pritvorenici spavaju i u hodnicima.
"Zatvori u Srbiji su nedolični za zemlju koja je dobila status kandidata za EU. U slučaju da ne reformišemo kazneni i pravosudni sistem, nećemo napredovati u pregovorima sa EU", rekao je na konferenciji za novinare sociolog Ivan Kuzminović iz Helsinškog odbora za ljudska prava.
"Nije učinjen značajan korak u reformi zatvorskog sistema, nema novih zatvora a opet, broj zatvorenika se povećao za skoro 50 procenata u poslednjih deset godina. Zaticali smo osuđenike kako spavaju čak i u hodnicima što je nedopustivo", kazao je Kuzmanović.
Kuzminović je naveo i da je od ukupnog broja ljudi koji borave u srpskim zatvorima 30 do 35 odsto, zapravo u pritvoru, i da je Srbija prema toj statistici na vrhu evropske liste.
"Srbija je u ovom trenutku zemlja u Evropi s najvećim brojem pritvorenih u odnosu na ukupan broj stanovnika", kazao je Kuzminović i dodao da je procenat pritvorenih u Hrvatskoj tri puta manji nego u Srbiji.
Kuzminović je podsetio da u Srbiji postoji mogućnost uslovnog puštanja na slobodu nakon dve trećine odslužene kazne, ali da više od 90 odsto sudija automatski odbija takve zahteve.
Helsinški odbor za ljudska prava ukazao je i na loš tretman zatvorenika s teškim hroničnim oboljenjima, kao i psihijatrijskih bolesnika.
Osvrćući se na situaciju u ženskom zatvoru u Požarevcu, Ljiljana Palibrk je rekla da se u zatvorima više ne proizvodi kao nekada, što dodatno utiče na apatiju kod zatvorenika.
"Žene u zatvoru u Požarevcu, u kome su izuzetno loši uslovi, nemaju šta da rade tako da čak dve trećine po ceo dan leži", rekla je Palibrk.
Ona je podsetila da su nekada zatvori bili veliki proizvođači razne robe dobrog kvaliteta, što je pozitivno uticalo ne samo na motivaciju zatvorenika već je bilo i ekonomski opravdano za pojedince i društvo.
(MONDO/agencije)
Odbor je u izveštaju o stanju u zatvorima tokom 2011, koji je danas predstavio u beogradskom Medija centru, kao najveći problemi u zatvorskom sistemu istakao prepunjenost zatvora, neujednačenost sudske kaznene politike, kao i veliki broj onih koji u pritvoru borave bez preke potrebe.
Predstavnik Odbora Ivan Kuzminović je kao primer teške socijalne priče koja zaslužuje bolji tretman slučaj naveo čoveka od 42 godine koji je u banatskim selima uzimao metal i legure i preprodavao ih na tržištu. Ovaj samohrani otac četvoro dece osuđen je na 2,5 godine zatvora.
"Ljudi koji su počinili teška ozbiljna krivična dela imaju više šansi da završe sa uslovnom kaznom ili na slobodi, nego neke priče iz socijalne sfere, kada je ukradeno nešto u vrednosti od sto evra", kazao je Kuzminović.
On je upitao koji "to sudski sistem dozvoljava da neka folk pevačica za ozbiljno krivično delo dobije godinu dana kazne sa narukvicom u svojoj vili, a s druge strane u zatvorima je stotine ljudi koji ne bi trebalo da budu tamo".
Kuzminović je upozorio i na mogućnost da zbog krize i recesije dodatno poraste broj ljudi u srpskim zatvorima. "Da li je odgovor na recesiju da još 5.000 ili 10.000 ljudi pošaljemo u zatvor", upitao je Kuzminović.
On je ukazao da u srpskim zatvorima boravi oko 11.500 ljudi, a kapacitet im je za najviše 8.000. Kao primer navedena je situacija u pančevačkom Okružnom zatvoru, gde zatvorenici i pritvorenici spavaju i u hodnicima.
"Zatvori u Srbiji su nedolični za zemlju koja je dobila status kandidata za EU. U slučaju da ne reformišemo kazneni i pravosudni sistem, nećemo napredovati u pregovorima sa EU", rekao je na konferenciji za novinare sociolog Ivan Kuzminović iz Helsinškog odbora za ljudska prava.
"Nije učinjen značajan korak u reformi zatvorskog sistema, nema novih zatvora a opet, broj zatvorenika se povećao za skoro 50 procenata u poslednjih deset godina. Zaticali smo osuđenike kako spavaju čak i u hodnicima što je nedopustivo", kazao je Kuzmanović.
Kuzminović je naveo i da je od ukupnog broja ljudi koji borave u srpskim zatvorima 30 do 35 odsto, zapravo u pritvoru, i da je Srbija prema toj statistici na vrhu evropske liste.
"Srbija je u ovom trenutku zemlja u Evropi s najvećim brojem pritvorenih u odnosu na ukupan broj stanovnika", kazao je Kuzminović i dodao da je procenat pritvorenih u Hrvatskoj tri puta manji nego u Srbiji.
Kuzminović je podsetio da u Srbiji postoji mogućnost uslovnog puštanja na slobodu nakon dve trećine odslužene kazne, ali da više od 90 odsto sudija automatski odbija takve zahteve.
Helsinški odbor za ljudska prava ukazao je i na loš tretman zatvorenika s teškim hroničnim oboljenjima, kao i psihijatrijskih bolesnika.
Osvrćući se na situaciju u ženskom zatvoru u Požarevcu, Ljiljana Palibrk je rekla da se u zatvorima više ne proizvodi kao nekada, što dodatno utiče na apatiju kod zatvorenika.
"Žene u zatvoru u Požarevcu, u kome su izuzetno loši uslovi, nemaju šta da rade tako da čak dve trećine po ceo dan leži", rekla je Palibrk.
Ona je podsetila da su nekada zatvori bili veliki proizvođači razne robe dobrog kvaliteta, što je pozitivno uticalo ne samo na motivaciju zatvorenika već je bilo i ekonomski opravdano za pojedince i društvo.
(MONDO/agencije)
