Haško tužilaštvo nastavilo je drugi dan za redom sa iznošenjem završnih reči na suđenju lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, počinjenim od 1991. do 1993. godine.

Tužilac Liza Birse rekla je da je "van sumnje dokazano da je optuženi u značajnoj meri doprineo činjenju zločina time što je slao na hiljade dobrovoljaca" u Hrvatsku i potom u BiH.

Birse je navela da je Šešelj regrutovao i organizovao dobrovoljce, takozvane "šešeljevce", koje je, kako je rekla, "otrovane svojom propagandom slao u same epicentre zločina".

"Optuženi je imao na raspolaganju veliku mašineriju poput Kriznog i Ratnog štaba SRS, ali je sve odluke sam donosio i imao je potpunu kontrolu", rekla je Birse, dodajući da dokazi poništavaju Šešeljevu tvrdnju da je bio "tek politička figura koja nije imala veze sa operacijama".

Birse je rekla da su "šešeljevci" učestvovali 1991. u operacijama zauzimanja i "čišćenja" delova Hrvatske i 1992. u BiH, kao i da je Šešelj odlučivao gde će dobrovoljačke jedinice biti poslate.

"Oni su odlazili u sve baze zločina u Vukovar, Zvornik, šire područje Sarajeva, Mostar, Bijeljinu, Krajinu", dodala je Birse.

Druga predstavnica tužilaštva na ovom suđenju govorila je o ulozi optuženog u operacijama u Vukovaru i dodala da je Šešelj smatrao da je "Vukovar najjace uporište ustaša od čijeg zauzimanja zavisi pobeda srpskih snaga u Hrvatskoj".

Ona je rekla da je Šešelj poslao odred dobrovoljaca u Vukovar, koje su ranije na više lokacija obučavali drugi učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, poput jedinica Željka Ražnatovića Arkana, Franka Simatovića, Jovice Stanišića, Blagoja Adžića,Veljka Kadijevića i drugih.

"Optuženi je aktivno učestvovao u događajima u Vukovaru i bio obavešten o istim, a njegov doprinos borbama nije bio samo u slanju ljudstva, već se zasnivao i na moći njegovih reči koje su bile pune mržnje", rekla je tužiteljka.

Ona je dodala da je Šešelj odgovoran i za zločine i na Ovčcari i Grabovu 1991. jer su "njegovi dobrovoljci bili među počiniocima zločina" i da su surovo postupali sa hrvatskim zarobljenicima.

Šešelj se u jednom trenutku usprotivio izlaganju tužioca jer je, kako je rekao, "prevodilac Hrvat namerno i smišljeno pogrešno preveo pesmu" koja je puštena u sudnici kao dokazni materijal, tražeći od sudije Žan Kloda Antoanetija da odmah "odstrani prevodioca".

Sudija je odgovorio da će od prevodilačke službe zatražiti da proveri deo transkripta koji se odnosi na sporni prevod.

Tužilac Ulrih Musemajer rekao je da su "šešeljevci" delovali po ustanovljenom obrascu koji je bio deo plana udruženog zločinačkog poduhvata.

To je značilo naoružavanje lokalnog stanovništva u prvoj fazi, potom dolazak vojnih i paravojnih srpskih snaga, osnivanje srpskih opština i konačno izvršenje zločina i razaranje kulturnih i verskih objekata.

Tužilaštvo smatra, takođe, da je Sarajevo bilo ključna lokacija u ostvarivanju ciljeva udruženog zločinačkog poduhvata.

Tužilaštvo će sutra završiti sa iznošenjem završnih reči, dok bi Šešelj, koji se sam brani, trebalo da započne svoje završno izlaganje naredne sedmice.

Optužnica tereti lidera radikala u devet tačaka za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Šešelj se u februaru 2003. godine dobrovoljno predao Tribunalu i od tada je u pritvoru. Prilikom prvog pojavljivanja pred sudom, izjasnio se da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.

Suđenje mu je počelo 7. novembra 2007. godine. Tužilaštvo je izvelo 72 svedoka, a optuženi nijednog.

Šešelj je, odvojeno, u tri navrata bio optužen zbog nepoštovanja suda pošto je u svojim knjigama objavio poverljive podatke o zaštićenim svedocima. Po prvoj, pravosnažnoj optužnici je osuđen na 15 meseci zatvora, po drugoj, nepravosnažnoj, na 18 meseci, dok je treći postupak još u toku.

(Tanjug)