Kupili ste mleko,supu u kesici, riblje štapiće…a onda ste došli kući i videli kako je tom proizvodu prošao rok trajanja. Šta uraditi? MONDO je za vas istražio šta nalaže zakon i šta savetuju u asocijaciji potrošača...
Gotovo svakome od nas se desilo da nabasa na neki proizvod kome je istekao rok trajanja. Ipak, u odnosu na prethodne godine, bajatih proizvoda na rafovima je znatno manje.
U Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, vodoprivrede i šumarstva rekli su za MONDO da u objektima i proizvodima za koje je Sektor poljoprivredne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede nadležan, poslednjih godinu dana nije utvrđen povećan broj proizvoda sa isteklim rokom trajanja.
Veterinarski inspektori ministarstva, u nadzoru objekata vrše kontrolu hrane životinjskog porekla od ulaza sirovine, uslova skladištenja, do distribucije. Kontrolama podleže sva hrana životinjskog porekla.
"Kontrolišu se uslovi čuvanja hrane životinjskog porekla: propisani temperaturni režim rashladnih vitrina i frižidera, ispravnost ambalaže, organoleptičke osobine hrane, kontrola dokumentacije kao i deklaracija sa naznačenim rokom upotrebe", objasnili su nam u ovom ministrastvu i dodali:
"U slučaju da se u prometu zatekne hrana životinjskog porekla sa isteklim rokom, nebezbedna za potrošača, nalaže se njeno povlačenje iz prometa i uništavanje, a protiv subjekta koji je ovakvu namirnicu stavio u promet, pokreće se prekršajni postupak, ukoliko se radi o fizičkom licu ili preduzetniku ili privredni prestup ukoliko se radi o pravnom licu."
Kazne za ovakav prekršaj idu i do tri miliona dinara.
Ipak, ako se desi da "naletite" na bajat proizvod svakako bi trebalo da ga vratite tamo gde je kupljen, a da vam novac bude vraćen.U Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, vodoprivrede i šumarstva rekli su za MONDO da u objektima i proizvodima za koje je Sektor poljoprivredne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede nadležan, poslednjih godinu dana nije utvrđen povećan broj proizvoda sa isteklim rokom trajanja.
Veterinarski inspektori ministarstva, u nadzoru objekata vrše kontrolu hrane životinjskog porekla od ulaza sirovine, uslova skladištenja, do distribucije. Kontrolama podleže sva hrana životinjskog porekla.
"Kontrolišu se uslovi čuvanja hrane životinjskog porekla: propisani temperaturni režim rashladnih vitrina i frižidera, ispravnost ambalaže, organoleptičke osobine hrane, kontrola dokumentacije kao i deklaracija sa naznačenim rokom upotrebe", objasnili su nam u ovom ministrastvu i dodali:
"U slučaju da se u prometu zatekne hrana životinjskog porekla sa isteklim rokom, nebezbedna za potrošača, nalaže se njeno povlačenje iz prometa i uništavanje, a protiv subjekta koji je ovakvu namirnicu stavio u promet, pokreće se prekršajni postupak, ukoliko se radi o fizičkom licu ili preduzetniku ili privredni prestup ukoliko se radi o pravnom licu."
Kazne za ovakav prekršaj idu i do tri miliona dinara.
Kako postupiti?
To savetuju u Asocijaciji potrošača Srbije i dodaju da bi kupac to trebalo da prijavi inspekciji i organizacijama za zaštitu potrošača.
Kao posebno kvarljivo navode mleveno meso i mlečne proizvode., ali i dugotrajne proizvode, poput supa i čajeva.
"Dok svi obavezno pogledaju do kada su upotrebljivi lako kvarljivi proizvodi poput mleka i jaja, pa obavezno pročitaju deklaraciju, malo ko se informiše o roku trajanja drugih namirnica", kažu u ovoj asocijaciji.
U Asociji potrošača savetuju kupce da prekontrolišu proizvode koji su na akciji ako je zajedno upakovano dva ili više tih proizvoda, jer se dešava da bude sakrivena nalepnica na kojoj je označen rok trajanja.
"Ukoliko proizvod nema deklaraciju, automatski se smatra da je higijenski neispravan i to bi valjalo prijaviti inspekcij", kažu u asocijaciji i u poljoprivrednoj inspekciji u Ministrastvu poljoprivrede, trgovina, šumarstva i vodoprivrede.
U ministrastvu, u sektoru poljoprivredne inspekcije kažu da se podatak o roku trajanja nalazi fabrički utisnut i da je sastavni deo deklaracije proizvoda, ali da je moguće da nesavesni prodavci "prelepe" originalnu deklaraciju ali je to vrlo lako uočljivo i ističu:
"Poljoprivredni inspektor, po prijavi, prošle godine kod samo jednog proizvođača utvrdio prodaju i isporuku robe sa isteklim rokom upotrebe. Rešenjem je naređeno povlačenje ovog proizvoda iz prometa i uništavanje zatečenih količina, a protiv odgovornog lica podneta je krivična prijava zbog krivičnog dela proizvodnje i stavljanja u promet škodljivih proizvoda."
U ovom ministarstvu rekli su nam da s obzirom na veliki promet hrane animalnog porekla u super i hipermarketima i uspostavljanje sistema bezbednosti hrane u skladu sa HACCP principima, verovatnoća da će se pojaviti hrana sa proteklim rokom srazmerno manja u odnosu na manje prodavnice prehrambene robe.
"Veliki lanci trgovina imaju posebno uspostavljene HACCP timove i grupe tehnologa i menadžera za obuku personala, tako da su i zaposleni radnici vrlo dobro upoznati sa svim principima bezbednosti hrane."
To su nam potvrdili i u Super Veru i Mekatoru.
Gotovo je nemoguće da proizvod kome je istekao rok "zaluta" na rafove Vero supermarketa. Dve devojke zadužene su samo za kontrolu roka trajanja proizvoda...", rekao je za MONDO Nikola Simić, menadžer u jednom od marketa ovog grčakog trgovinskog lanca.
U objektima Rode i Merkatora takođe se poštuju najviši evropski standardi koji se tiču čuvanja prehrambenih proizvoda (HACCAP).
"U prodajnim objektima Merkatora i Rode artikli sa kratkim rokom trajanja od pet do 15 dana se isporučuju svakodnevno, tako da je minimalna mogućnost isteka roka jer se trebuju dvodnevne količine”, rekao je za MONDO Zoran Pavić, menadžer Merkatora S u Srbiji.
Iz supermarketa na otpad i u peći
Pokvarena hrana koju zapleni insepkcija, ali i ona koju su sa rafova uklonili "kontrolori" u supermarketima ima svoj dalji put.
Ako je neko i pomislio da bajati proizvodi završavaju u tanjirima gladnih i siromašnih , grdno se prevario.
U Crvenom krst Srbije izričito su naglasili da je sve što se iz ove organizacije deli socijalno ugroženima strogo kontrolisano i da je apsolutno nemoguće da bilo koji proizvod sa proteklim rokom trajanja bude dat bilo kom njihovom korisniku.
Takođe, i narodne kuhinje poštuju sve propise kada je reč o spremanju i čuvanju hrane.
" Hranu svakodnevno spremamo, a namirnice koje su uvek sveže nabavlja naša komercijalna služba. Ono što se ne pojede uništava se",rekla je za MONDO Ljiljana Damjanović iz Vojne ustanove Dedinje zadužena za spremanje hrane za narodne kuhinje.
Budući da zakon nalaže da se proizvodi sa proteklim rokom bezbedno i ekološki uništavaju, a da onima koji to prekrše sleduju visoke kazne, trgovinski lanci i proizvođači poštuju pravila.
Trgovinski lanci u Srbiji sve proizvode kojima je istekao rok vraćaju dobavljačima na osnovu ugovora koji obavezuje proizvođače da određeni procenat proizvoda prime nazad.
"U objektima Merkatora praksa je da se artikli sa dužim rokom trajanja uglavnom 10 do 15 dana pre isteka roka vraćaju dobavljačima. Merkator je usvojio program optimalizacije zaliha tako da su povraćaji robe svedeni na minimumum", kaže menadžer ove kompanije u Srbiji Zoran Pavić.
Takođe, proizvođači praktikuju da veće zalihe proizvoda koji su pred isticanjem roka ponude supermarketima po nižim cenama.
Tehnički direktor Mlekare Subotica Dragan Šašić rekao je za MONDO da ovaj proizvođač mleka i mlečnih proizvoda najčešće pravi akcijska sniženja proizvoda koji su pred isticanjem roka, posebno kada su u pitanju veće zalihe.
On je objasnio je da proizvode dele na tri roka trajanja, a da u markete stižu isključivo oni prvog roka.
Šašić kaže da se svi proizvodi koji bivaju vraćeni uništavaju u kafileriji u Bačkoj Topoli.
"Stogo poštujemo zakon, tako da sve proizvode uništavamo u pećima sa izuzetno visokim temperaturom."
I u "Zlatiborcu", u kome je stopa povrata proizvoda izuzetno mala, bajati proizvodi se uništavaju u pećima visokok kapaciteta.
"Trudimo se da reagujemo preventivno, da se proizvodi prodaju pre isteka roka i da povrat iz maloprodaje svedemo na minimalne količine.
Za slučaj da istekne rok, proizvodi se šalju u veterinarsku ustanovu "Napredak" u Ćupriji, u pogon za neškodljivo uklanjanje sporednih proizvoda i spaljuju se u peći visokog kapaciteta", izjavila je za MONDO Marija Babić, menedžer korporativnih komunikacija u ovoj firmi.
Polimark, poznat po proizvodnji kečapa, soseva, majoneza, bajate proizvode uništava, ali na nešto drugačiji način.
Ova fabrika ima ugovor sa deponijom Vinča o odnošenju bajatih proizvoda na deponiju i zatrpavanju zemljom, rekli su nam u ovoj firmi.
"Bageri kopaju takozvanu kasetu(rupu u zemlji), a tu se zatim ubacuje otpad preko koga zatim prelazi bager dok god ga ne uništi. Potom se sve zatrpava slojem zemlje", objasnila je za MONDO Mirjana Karić zadužena sa odnose sa javnošću u gradskoj čistoći.
U ovu jedinu javnu deponiju na teritoriji Beograda stižu bajati proizvodi i iz Maxi supermarketa, Imleka, Somboleda, Frikoma i još mnogih drugih proizvođača prehrambenih proizvoda.
Reciklaža mleka nemoguća
Da li svi proizvođači poštuju zakon i uništavaju bajate proizvode ne možemo sa sigurnošću znati, ali ono što znamo jeste da takozvana reciklaža mleka, o čemu su i pisali mediji u Srbiji, nije moguća.
"U Republici Srbiji ne postoji recikliranje mleka jer ne postoji linija za pasterizaciju na 190 stepeni. Mleko kome je istekao rok važenja se proglašava neupotrebljivim i uništava se na neškodljiv način u kafileriji u Ćupriji", kažu u ministrastvu i ističu:
"Naši potrošači mogu da budu mirni što se tiče bezbednosti i kvaliteta mleka koje kupuju u trgovinama. Veterinarski inspektori redovno kontrolišu proizvodnju ove namirnice (od ulaska sirovine u fabriku do konačnog proizvoda u trgovinskim radnjama) pa možemo reći da iz zatvorenog sistema proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda, dobijamo bezbedne finalne produkte koji odgovaraju Pravilniku o kvalitetu."
U Ministarstvu poljoprivrede objasnili su i da se, osim o ispravnosti finalnog proizvoda, inspektori staraju i o zdravstvenom stanju muznih grla od kojih se isporučuje mleko mlekarama.
Napominjemo i da sve mlekare u Srbiji imaju sistem za osiguranje bezbednosti proizvoda "HASSP", koji počiva na principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i na analizama opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka u proizvodnji", rekli su u ovom minitarstvu.
Za razliku od mleka prerada hleba je moguća, ukoliko se nisu pojavili buđ, plesan i sl.
"Ako hleb nije prodat u roku od 24 časa posebnim tehnološkim postupkom, a na osnovu specijalne proizvođačke specifikacije, može se preraditi u prezle. Takav proizvod mora biti propisno upakovan, deklarisan i za njega mora biti obezbeđen dokaz da je bezbedan za potrošače", izričiti su u Ministrastvu poljoprivede, trgovine, vodoprivrede i šumarstva.
(J. Stokić/MONDO)
