Posebna pažnja se, kako navode u Upravi, polaže obrazovanju maloletnika, kao vidu resocijalizacije i prevencije.

Da je broj željnih visokog školovanja u padu govore podaci od pre samo tri godine, kada je u zatvorima bilo oko 10.000 ljudi, više škole ili fakultete završavalo je 10 osuđenika, odnosno svaki hiljaditi.

Studiranje bez prisustvovanja predavanjima, odnosno polaganje ispita, u srpskim zatvorima omogućeno je samo osuđenima kojima se dozvoljava privremeni izlazak iz kazneno-popravnog zavoda (KPZ), takozvanim slobodnjacima.

Osobe koje su na izdržavanju kazne zatvora, a nalaze se u poluotvorenom ili otvorenom tretmanu, koje pohađaju višu školu ili fakultet polažu ispite tako što traže dozvolu za odlazak na polaganje ispita, izjavila je Tanjugu portparol Uprave Zorana Vučičević.

Sva četvorica se nalaze na izdržavanju kazne u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici i pohađaju fakultete Univerziteta Megatrend, Fakultet za međunarodnu ekonomiju u Beogradu, Likovnu akademiju u Novom Sadu, Pravni fakultet u Beogradu i Fakultet za uslužni biznis u Sremskoj Kamenici, kazala je Vučičevićeva.

Pravilnik o kućnom redu u KPZ predviđa mogućnost da oni koji su započeli redovno školovanje ili se nalaze u toku redovnog školovanja mogu da ga nastave, ali ne redovno i u toku izdržavanja kazne u zatvoru.

Osuđenici koji izdržavaju kaznu zatvora imaju dve mogućnosti za polaganje ispita. Jedna je da koriste redovne pogodnosti, kada imaju pravo izlaska iz zatvora - posete porodici i srodnicima, i da i njih uklope u program polaganja ispita.

Pored toga, zavod u kome osuđenik izdržava kaznu može da mu odobri vanredno izlaženje na ispite, uz procenu koja je subjektivne prirode, kako ne bi došlo do zloupotrebe date privilegije.

Problem se može javiti kada neko stalno pada na ispitu, pošto se dolazi do dileme da li ga pustiti jedanput, dvaput, tri ili pet puta da polaže isti ispit.

Ukoliko neko poštuje puštanje iz zatvora, u smislu dinamike polaganja ispita, onda je moguće da mu se odobri i izlazak u nekom dužem trajanju, ali, kako ističu u Upravi, sve zavisi od uspešnosti onoga ko studira.

Vučičevićeva je napomenula da Služba za obuku i upošljavenje Uprave, obezbeđuje svim osuđenicima koji su na izdržavanju kazne zatvora u poluotvorenom i otvorenom tretmanu, pored mogućnosti da se obučavaju, čak i da se zaposle u proizvodnim pogonima zatvora prema svojim psiho fizičkim sposobnostima.

Pored obrazovanja i obuke, osuđeni se mogu baviti raznim hobijima kao što su slikarstvo, literarno stvaralaštvo, vajarstvo, drvodeljstvo, grnačija.

Uprava im u tom pogledu izlazi u sustret omogućavanjem da učestvuju na slikarskim kolonijama, literalinim konkursima na koje se mogu prijaviti svi osuđeni bez obzira na visinu kazne ili krivično delo na koje su osuđeni.

U vaspitno-popravnom domu u Kruševcu postoji Osnovna škola za obrazovanje odraslih koju pohađaju svi maloletnici koji nemaju završenu osmogodišnju školu.

Za maloletnike koji su došli sa završenom ili u toku vaspitne mere završe osnovnu školu, organizuje se dalje školovanje u saradnji sa gradskim srednjim školama, sa kojima postoji izuzetna saradnja, navela je Vučičevićeva.

Uglavnom je, kako je navela, reč o srednjoj tehničkoj, ekonomskoj, poljoprivrednoj školi ili gimnaziji.

Čak i ukoliko maloletnik započne neku srednju školu pre dolaska u ustanovu, a taj profil ne postoji u školama u gradu, organizuje se polaganje ispita i odlasci maloletnika u drugi grad, najčešće u sredinu iz koje i dolaze, naglasila je Vučičevićeva.

Bez obzira na to koju školu završe, na diplomi nema nijednog podatka na osnovu koga bi se zaključilo da su školu pohađali i završili kao štićenici ustanove, kazala je ona.

Uz obrazovanje i stručno osposobljavanje, u ustanovi se za sve maloletnike realizuje, prema individualnim potrebama, u skladu sa planiranim tretmanom, i niz drugih programa koji bi spadali u životne veštine.

Te programe realizuje Služba za tretman i Služba za obuku i upošljavanje, napomenula je Vučičevićeva.

(Tanjug)