Starije radnike poslodavci i deo javnosti vide kao manje primerene modernim zahtevima rada, smatrajući da nisu motivisani za učenje, da postižu slabije rezultate, da su nefleksibilni, manje produktivni, slabije pamte, skloniji razboljevanju i češće na bolovanju...

Prema istraživanju javnog mnjenja o diskriminaciji i nejednakosti agencije Ipsos Stratedžik marketing, objavljenom u studiji "Stariji radnici, neki na poslu a neki ni posla ni penzije", 79 odsto ispitanika smatra da je diskriminacija u oblasti zapošljavanja veoma zastupljena.

U tom istraživanju pokazalo se da skoro polovina ispitanika smatra da su starije osobe diskriminisane "poprilično" ili čak "mnogo", a 22 odsto navelo je da su u Srbiji najviše diskriminisani stariji.

"Logično je da su u zemlji koja ima ovako visok stepen nezaposlenosti u posebno teškom položaju stariji radnici. Da procenat nezaposlenosti nije 25, nego pet, bilo bi tu više mesta i za starije sugrađane", ocenio je predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković u izjavi Tanjugu.

On smatra da poslodavci ne izbegavaju zapošljavanje starijih ljudi na onim radnim mestima na kojima oni mogu da daju veći doprinos, ali da je problem kada posao uključuje fizički napor i da u tom slučaju prednost imaju mladi.

Građani Srbije spadaju među najstarije na svetu, sa prosečnom starošću 41,2 godine, a proces starenja stanovništva izaziva neravnotežu na tržištu rada i predstavlja izazov za javne finansije, naročito za penzioni i zdravstveni fond.

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno je evidentirano nešto više od 770.000 nezaposlenih, a 36 odsto njih stariji su od 45 godina.

Srđan Andrijanić iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) rekao je za Tanjug da nezaposleni koji su na evidenciji NSZ ne biraju posao i da su svesni toga da posao mora da se traži a ne da se čeka.

Prema njegovim rečima, problem koji se javlja je njihova "nešto niža obrazovna struktura".

"Većina nezaposlenih dolazi iz restruktuiranih preduzeća u kojima je došlo do gašenja radnih mesta. Kod njih može da bude problem nedostatak kvalifikacija, odnosno znanja i veština koje se zahtevaju na novim tehnologijama", rekao je Andrijanić.

On je objasnio da u poslednjih nekoliko godina poslodavci sve više pažnje posvećuju nekim drugim veštinama kao što su rad na računaru, poznavanje nekog stranog jezika, sposobnost i motivisanost za timski rad, mogućnost samostalnog donošenja odluka, kreativnost.

U cilju rešavanja tog problema, NSZ u svojim programima podsticanja otvaranja novih radnih mesta poslodavcima omogućuje da ostvare subvenciju od 100.000 do 400.000 dinara, pri čemu su jedna od kategorija koja ima prioritet kod uključivanja upravo stariji od 45 godina.

Pored toga, kako je objasnio Andrijanić, postoje zakonom predviđene olakšice za poslodavce koji zasnivaju radni odnos sa osobama starijim od 45 godina.

"Poslodavci su oslobođeni plaćanja 80 odsto doprinosa ako primaju lica starija od 45 godina odnosno potupno su oslobođeni ako primaju lica starija od 50 godina", rekao je Andrijanić.

Autor studije "Satriji radnici - ni posla ni penzije" Srećko Mihailović izjavio je Tanjugu da je problem starosne diskriminacije relativno često istraživan, ali da nije uvek nazivan pravim imenima i o tome se nedovoljno govori.

"Bitan nalaz je da je u Srbiji prisutno potcenjivanje kreativnosti, sposobnosti i radnog iskustva", dodao je Mihailović i ukazao da je istraživanje pokazalo i da pored starosne postoji i diskriminacija mladih, odnosno da se u društvo uglavnom oslanja na grupu ljudi između 35 i 40 godina, a da su svi ostali uvek u prilici da budu diskriminisani.

Kako se navodi u pomenutoj studiji, gubitak posla i nemogućnost da se nađe novi u godinama u kojima čovek još može da radi punim kapacitetom pored smanjenja sredstava za život uzrokuje i socijalnu izolaciju, gubitak samopoštovanja i prerano starenje.

Problem starenja društva i diskriminacije starijih radnika prepoznat je i u razvijenijim evropskim zemljama, a kako bi se smanjili rašireni negativni stavovi i stereotipi prema starenju, zaustavili trendovi otpuštanja i smanjila stopa nezaposlenosti osoba starijih od 50 godina Evropska unija je proglasila 2012. godinom aktivnog starenja.

(Tanjug)