Generalni direktor Evropske organizacije za nuklarna istraživanja Rolf Hojer boravi u Beogradu gde je posetio Fakultet za fiziku, a potom se sastao i sa Borisom Tadićem. U Beogradu će krajem maja biti održan radni sastanak predstavnika CERN-a i naučnika i privrednika.
"Radni sastanak će trajati od 22. do 25. maja. Na sastanku, osim naučnika, učestvovaće i privrednici kako bi produbili ekonomsku saradnju sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja (CERN)", kazao je ministar nauke i prosvete Željko Obradović i dodao da će sastanak imati dve etape.
On je ponovio da tek treba utvrditi na koji način Srbija može da ima ekonomske koristi od pristupanja CERN-u kao i da današnja poseta direktora CERN-a, Rolfa Hojera, ima za cilj produbljivanje postojeće saradnje.
Ministar je najavio i da će 20 nastavnika fizike posetiti CERN gde će pohađati predavanja, a stečeno iskustvo će koristiti za popularizaciju nauke.
"Ako bude mogućnosti, pokretna izložba CERN-a koja je trenutno u Grčkoj, posetiće i našu zemlju. Saradnja sa CERN-om je višestruka, i nije ograničena isključivo na naučnu", rekao je Obradović.
Direktor CERN-a Rolf Hojer kaže da trenutno sa CERN-om sarađuje 15 naučnika iz Srbije.
"Mislim da će ih uskoro biti još više. Srbija je izuzeteno brzo ratifikovala Sporazum kojim je postala pridruženi član CERN-a što je otvorilo još više prostora za saradnju. Mislim da su naučnici veliki potencijal Srbije", rekao je Hojer.
On je izrazio nadu da će uskoro biti učinjen značajan pomak na najintrigantnijem projektu koji sprovodi CERN - otkriću Higsovog bozona.
"Nadam se da će uskoro biti rešena ta 'Šekspirovska dilema' fizičara, biti ili ne biti. Ja se nadam da ćemo konačno razrešiti misteriju Higsovog bozona, a u tome će učestvovati i naučnici iz vaše zemlje", kazao je Hojer.
Osvrćući se na nedavno sporno otkriće čestice koja je brža od svetlosti, Hojer je rekao da je instrument kojim je izmerena pogrešna brzina popravljen, ali i da su iznenađenja moguća u fizici.
"Za sada Ajnštajn može mirno da spava, nismo otkrili česticu bržu od svetlosti. Kvar je otklonjen, tako da više ne dolazi do prelamanja unutar kabla zbog koga je očitana sporna brzina", kazao je direktor CERN-a nakon obilaska laboratorija na Fakultetu za fiziku.
Ministar Obradović ocenio je da Srbija ima višestruku korist od pristupanja CERN-u, kao i da saradnja nije vezana isključivo za fizičare.
"Napravićemo jedan sastanak i videćemo da li i privrednici mogu da se uključe. Postoji mogućnost da se istraživanja iz CERN-a iskoriste i u medicini, znači ne dobijamo samo na polju fizike", izjavio je ministar Obradović.
On je rekao da su u CERN-u bili iznenađeni brzom ratifikacijom sporazuma kojim je Srbija postala pridruženi član u ovoj organizaciji.
"Bez obzira što naši naučnici ovde rade i sa opremom koja nije najmodernija, njihovo prisustvo na projektima u CERN-u dokazuje njihov kvalitet", zaključio je Obradović.
Hojer je potom posetio i predsednika Srbije Borisa Tadića u njegovom kabinetu, a sastanku je prisustvovao i ministar Obradović.
Tadić je istakao značaj pridruženog članstva Srbije CERN-u za srpske naučnike, univerzitete i institute.
Predsednik Srbije je ocenio da priključenje jednom takvom projektu ubrzava proces istraživanja i pruža mogućnost za ekonomski razvoj.
Predsedik Srbije Boris Tadić i Rolf-Diter Hojer potpisali su 10. januara u Ženevi Sporazum kojim su stvoreni uslovi da Srbija postane pridruženi član ove organizacije.
Na poslednjem zasedanju Skupštine, Sporazum je ratifikovan čime je Srbija postala pridruženi član, a odluka o punopravnom članstvu može biti doneta posle maksimum pet godina.
Srbija je bila jedna od zemalja - osnivača CERN-a 1954. godine, tada kao jedna od republika SFRJ, a članstvo je napustila 1961. godine.
CERN je najveća svetska laboratorija za fiziku čestica i glavna istraživanja se odvijaju u velikom Hadronskom kolajderu (sudarivač čestica) prilikom kojih naučnici pokušavaju da otkriju Higsov bozon koji nazivaju i "božja čestica".
(agencije/MONDO)
On je ponovio da tek treba utvrditi na koji način Srbija može da ima ekonomske koristi od pristupanja CERN-u kao i da današnja poseta direktora CERN-a, Rolfa Hojera, ima za cilj produbljivanje postojeće saradnje.
Ministar je najavio i da će 20 nastavnika fizike posetiti CERN gde će pohađati predavanja, a stečeno iskustvo će koristiti za popularizaciju nauke.
"Ako bude mogućnosti, pokretna izložba CERN-a koja je trenutno u Grčkoj, posetiće i našu zemlju. Saradnja sa CERN-om je višestruka, i nije ograničena isključivo na naučnu", rekao je Obradović.
Direktor CERN-a Rolf Hojer kaže da trenutno sa CERN-om sarađuje 15 naučnika iz Srbije.
"Mislim da će ih uskoro biti još više. Srbija je izuzeteno brzo ratifikovala Sporazum kojim je postala pridruženi član CERN-a što je otvorilo još više prostora za saradnju. Mislim da su naučnici veliki potencijal Srbije", rekao je Hojer.
On je izrazio nadu da će uskoro biti učinjen značajan pomak na najintrigantnijem projektu koji sprovodi CERN - otkriću Higsovog bozona.
"Nadam se da će uskoro biti rešena ta 'Šekspirovska dilema' fizičara, biti ili ne biti. Ja se nadam da ćemo konačno razrešiti misteriju Higsovog bozona, a u tome će učestvovati i naučnici iz vaše zemlje", kazao je Hojer.
Osvrćući se na nedavno sporno otkriće čestice koja je brža od svetlosti, Hojer je rekao da je instrument kojim je izmerena pogrešna brzina popravljen, ali i da su iznenađenja moguća u fizici.
"Za sada Ajnštajn može mirno da spava, nismo otkrili česticu bržu od svetlosti. Kvar je otklonjen, tako da više ne dolazi do prelamanja unutar kabla zbog koga je očitana sporna brzina", kazao je direktor CERN-a nakon obilaska laboratorija na Fakultetu za fiziku.
Ministar Obradović ocenio je da Srbija ima višestruku korist od pristupanja CERN-u, kao i da saradnja nije vezana isključivo za fizičare.
"Napravićemo jedan sastanak i videćemo da li i privrednici mogu da se uključe. Postoji mogućnost da se istraživanja iz CERN-a iskoriste i u medicini, znači ne dobijamo samo na polju fizike", izjavio je ministar Obradović.
On je rekao da su u CERN-u bili iznenađeni brzom ratifikacijom sporazuma kojim je Srbija postala pridruženi član u ovoj organizaciji.
"Bez obzira što naši naučnici ovde rade i sa opremom koja nije najmodernija, njihovo prisustvo na projektima u CERN-u dokazuje njihov kvalitet", zaključio je Obradović.
Hojer je potom posetio i predsednika Srbije Borisa Tadića u njegovom kabinetu, a sastanku je prisustvovao i ministar Obradović.
Tadić je istakao značaj pridruženog članstva Srbije CERN-u za srpske naučnike, univerzitete i institute.
Predsednik Srbije je ocenio da priključenje jednom takvom projektu ubrzava proces istraživanja i pruža mogućnost za ekonomski razvoj.
Predsedik Srbije Boris Tadić i Rolf-Diter Hojer potpisali su 10. januara u Ženevi Sporazum kojim su stvoreni uslovi da Srbija postane pridruženi član ove organizacije.
Na poslednjem zasedanju Skupštine, Sporazum je ratifikovan čime je Srbija postala pridruženi član, a odluka o punopravnom članstvu može biti doneta posle maksimum pet godina.
Srbija je bila jedna od zemalja - osnivača CERN-a 1954. godine, tada kao jedna od republika SFRJ, a članstvo je napustila 1961. godine.
CERN je najveća svetska laboratorija za fiziku čestica i glavna istraživanja se odvijaju u velikom Hadronskom kolajderu (sudarivač čestica) prilikom kojih naučnici pokušavaju da otkriju Higsov bozon koji nazivaju i "božja čestica".
(agencije/MONDO)
