Nakon polaganja venaca, predsednici dva novinarska udruženja, Vukašsin Obradović i Ljiljana Smajlović, ponovo su zatražili da se otkriju ubice i nalogodavci ubistva Slavka Ćuruvije, ubijenog na današnji dan, 11. aprila 1999. na Uskrs, u pasažu zgrade u kojoj je stanovao, u Svetogorskoj ulici u Beogradu.
Vukašin Obradović iz NUNS-a je rekao da je rasvetljavanje ubistva Slavka Ćuruvije "zavet nove Srbije koja ne sme nikada zaboraviti vreme kada je država ubijala svoje građane, a tajne službe kontrolisale njihove živote".
"Nema demokratske Srbije i slobode govora bez rasvetljavanja ubistva Slavka Ćuruvije", upozorio je Obradović u obraćanju novinarima nakon polaganja venaca kome su prisustvovali Ćuruvijine kolege i prijatelji.
Ljiljana Smajlović iz UNS-a je rekla da je Slavko Ćuruvija ubijen jer je "koristio pravo na slobodu govora zajamčeno Evropskom konvencijom".
Ukazujući na loše stanje u srpskim medijima, Smajlović je rekla da u Srbiji danas sloboda štampe "postoji samo za vlasnike medije i njihove političke gazde".
Branka Prpa, nevenčana supruga Slavka Ćuruvije, koja je bila sa njim u momentu ubistva, rekla je da obeshrabruje činjenica da državne institucije ni posle 13 godina nisu rasvetlile to "političko ubistvo".
"Očito da ako 13 godina državne institucije, koje su suštinski odgovorne za smrt ljudi, nisu sposobne da razreše politička ubistva to na neki način znači da su još isti ljudi tamo, to jest oni koji su bili i onda", rekla je ona.
Vukašin Obradović iz NUNS-a je rekao da je rasvetljavanje ubistva Slavka Ćuruvije "zavet nove Srbije koja ne sme nikada zaboraviti vreme kada je država ubijala svoje građane, a tajne službe kontrolisale njihove živote".
"Nema demokratske Srbije i slobode govora bez rasvetljavanja ubistva Slavka Ćuruvije", upozorio je Obradović u obraćanju novinarima nakon polaganja venaca kome su prisustvovali Ćuruvijine kolege i prijatelji.
Ljiljana Smajlović iz UNS-a je rekla da je Slavko Ćuruvija ubijen jer je "koristio pravo na slobodu govora zajamčeno Evropskom konvencijom".
Ukazujući na loše stanje u srpskim medijima, Smajlović je rekla da u Srbiji danas sloboda štampe "postoji samo za vlasnike medije i njihove političke gazde".
Branka Prpa, nevenčana supruga Slavka Ćuruvije, koja je bila sa njim u momentu ubistva, rekla je da obeshrabruje činjenica da državne institucije ni posle 13 godina nisu rasvetlile to "političko ubistvo".
"Očito da ako 13 godina državne institucije, koje su suštinski odgovorne za smrt ljudi, nisu sposobne da razreše politička ubistva to na neki način znači da su još isti ljudi tamo, to jest oni koji su bili i onda", rekla je ona.
Vlasnik novina „Dnevni telegraf“ i nedeljnika „Evropljanin“ Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. Bila je nedelja, Uskrs, agresija NATO-a na tadašnju SRJ, trajala je već nedeljama.
Ubijen je ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao, i u kojoj se nalazio deo poslovnih prostorija njegovog „Dnevnog telegrafa”, u pasažu u Svetogorskoj ulici, tada Lole Ribara, br. 35. u najužem centru Beograda.
Nekoliko dana ranije u dnevnom listu „Politika ekspres“, koji je docnije ugašen, Ćuruvija je optužen za „priželjkivanje bombi i izdaju“.
Istraga je, posle pada režima Slobodana Miloševića, utvrdila da su ga danonoćno pratili pripadnici Državne bezbednosti i da su iznenada, uoči samog ubistva, povučeni sa „zadatka“.
Na osnovu zahteva Specijalnog tužilaštva istražni sudija saslušao je više od 100 predloženih svedoka. Pored ostalih saslušano je „27 pratilaca“ pripadnika DB, niz bivših funkcionera te službe, obavljeno je medicinsko-balističko veštačenje, a prikupljeni su i drugi materijalni dokazi.
Brat ubijenog Slavka Ćuruvije, Jovo, obratio se uoči trinaeste godišnjice ubistva Jelku Kacinu, izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju, jer ubistvo njegovog brata nije razrešeno ni posle 13 godina.
U pismu Kacinu Jovo Ćuruvija ističe da je tortura režima Slobodana Miloševića, protiv njegovog brata počela 1998. pošto je donosen novi Zakon o informisanju, a da je pojačana posle govora Slavka Ćuruvije pred Helsinškom komisijom, u Kongresu SAD, 10. decembra 1998 godine.
Slavko Ćuruvija rođen je u Zagrebu, avgusta 1949. godine. Političke nauke diplomirao je u Beogradu.
Radio je u preduzeću „Mašinogradnja“ u Beogradu, bio stalni honorarni saradnik lista „Danas“ iz Zagreba, Centra za društvena istraživanja, a od 1984. radio je kao analitičar u Upravi za analize Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove.
Od 1986. do 1994. bio je komentator, urednik unutrašnje političke rubrike, a potom i glavni i odgovorni urednik „Borbe“. U tom periodu, između ostalog, pratio je stanje na Kosovu i Metohiji, tako je pripadao i grupi novinara koja izveštavala tokom skupa u Kosovu Polju, 24. aprila 1987. godine, kada je Slobodan Milošević održao njegov poznati, često citiran, govor.
Sarađivao je u „Komunistu“, NIN-u, „Vjesniku“, „Večernjem listu“, „Nedelji“, „Pobjedi“, TV Beograd, TV Politika, TV Sarajevo.
Sa Momčilom Đorgovićem 1994. godine osnovao je „Nedeljni telegraf“, a potom 1996. i „Dnevni telegraf“, bio je to prvi privatni dnevni list u Srbiji devedestih. Magazin „Evropljanin“ osnovao je 1998.godine.
„Dnevni telegraf“ zabranjen je oktobra 1998, a prostorije zapečaćene, potom je zaplenjena imovina firme DT-pres.
Zbog tekstova i ilustracija u „Evropljaninu“ oktobra 1998. sud u Beogradu izrekao je Ćuruviji i njegovom preduzeću ukupnu kaznu od 2,4 miliona dinara. Nova kazna od 1,2 miliona dinara preduzeću „DT“, tada registrovanom u Crnoj Gori, usledila je novembra 1998, zbog kršenja Zakona o informisanju.
Zajedno sa dvojicom novinara njegovog lista, marta 1999. osuđen je na pet meseci zatvora zbog uznemiravanja javnosti.
Ni trinaest godina nakon ubistva, pozadina zločina nije rasvetljena.
(Tanjug)
Ubijen je ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao, i u kojoj se nalazio deo poslovnih prostorija njegovog „Dnevnog telegrafa”, u pasažu u Svetogorskoj ulici, tada Lole Ribara, br. 35. u najužem centru Beograda.
Nekoliko dana ranije u dnevnom listu „Politika ekspres“, koji je docnije ugašen, Ćuruvija je optužen za „priželjkivanje bombi i izdaju“.
Istraga je, posle pada režima Slobodana Miloševića, utvrdila da su ga danonoćno pratili pripadnici Državne bezbednosti i da su iznenada, uoči samog ubistva, povučeni sa „zadatka“.
Na osnovu zahteva Specijalnog tužilaštva istražni sudija saslušao je više od 100 predloženih svedoka. Pored ostalih saslušano je „27 pratilaca“ pripadnika DB, niz bivših funkcionera te službe, obavljeno je medicinsko-balističko veštačenje, a prikupljeni su i drugi materijalni dokazi.
Brat ubijenog Slavka Ćuruvije, Jovo, obratio se uoči trinaeste godišnjice ubistva Jelku Kacinu, izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju, jer ubistvo njegovog brata nije razrešeno ni posle 13 godina.
U pismu Kacinu Jovo Ćuruvija ističe da je tortura režima Slobodana Miloševića, protiv njegovog brata počela 1998. pošto je donosen novi Zakon o informisanju, a da je pojačana posle govora Slavka Ćuruvije pred Helsinškom komisijom, u Kongresu SAD, 10. decembra 1998 godine.
Slavko Ćuruvija rođen je u Zagrebu, avgusta 1949. godine. Političke nauke diplomirao je u Beogradu.
Radio je u preduzeću „Mašinogradnja“ u Beogradu, bio stalni honorarni saradnik lista „Danas“ iz Zagreba, Centra za društvena istraživanja, a od 1984. radio je kao analitičar u Upravi za analize Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove.
Od 1986. do 1994. bio je komentator, urednik unutrašnje političke rubrike, a potom i glavni i odgovorni urednik „Borbe“. U tom periodu, između ostalog, pratio je stanje na Kosovu i Metohiji, tako je pripadao i grupi novinara koja izveštavala tokom skupa u Kosovu Polju, 24. aprila 1987. godine, kada je Slobodan Milošević održao njegov poznati, često citiran, govor.
Sarađivao je u „Komunistu“, NIN-u, „Vjesniku“, „Večernjem listu“, „Nedelji“, „Pobjedi“, TV Beograd, TV Politika, TV Sarajevo.
Sa Momčilom Đorgovićem 1994. godine osnovao je „Nedeljni telegraf“, a potom 1996. i „Dnevni telegraf“, bio je to prvi privatni dnevni list u Srbiji devedestih. Magazin „Evropljanin“ osnovao je 1998.godine.
„Dnevni telegraf“ zabranjen je oktobra 1998, a prostorije zapečaćene, potom je zaplenjena imovina firme DT-pres.
Zbog tekstova i ilustracija u „Evropljaninu“ oktobra 1998. sud u Beogradu izrekao je Ćuruviji i njegovom preduzeću ukupnu kaznu od 2,4 miliona dinara. Nova kazna od 1,2 miliona dinara preduzeću „DT“, tada registrovanom u Crnoj Gori, usledila je novembra 1998, zbog kršenja Zakona o informisanju.
Zajedno sa dvojicom novinara njegovog lista, marta 1999. osuđen je na pet meseci zatvora zbog uznemiravanja javnosti.
Ni trinaest godina nakon ubistva, pozadina zločina nije rasvetljena.
(Tanjug)
Partizan pao u Madridu: Serija 15:0, ključna trojka Kampaca i povreda za brigu!
Partizan sprema osvetu Real Madridu: Kampaco i Hezonja su tu, ali Žoc ima svoje nove adute
Odložena sednica Skupštine FK Partizan: Klub se hitno oglasio, evo šta će se dešavati
Mondo ukrštenica za 10. oktobar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Verujem u ovaj tim, imamo kvalitet! Željko se oglasio iz Madrida, zna šta je koštalo Partizan protiv Reala