Prvomajskim urancima na izletištima, uz prisustvo velikog broja građana, i protesnim okupljanjima sindikata, u Srbiji se danas obeležava 1. maj - Međunarodni praznik rada.
Veliki broj Beograđana odlučio je da prvomajski uranak provede u popularnim izletištima - Avali, Košutnjaku, Topčiderskom parku i Adi Ciganliji, a mnogi građani su neradni dan iskoristili i za šetnju pored beogradskih reka.
I žitelji Novog Sada potpuno su okupirali izletišta na desnoj obali Dunava, gde po tradiciji provode prvomajske praznike.
Tako su jutros kolone automobila zakrčile sve puteve koji vode ka Fruškoj gori, "Kameničkom parku" i ostalim omiljenim odmaraliština Novosađana.
Inače, po procenama u "Kameničkom parku" se okupilo više od 50.000 građana, dok na 20 izletišta na Fruškoj gori prvomajske praznike provodi oko 300.000 ljudi.
Ulaz u Nacionalni park "Fruška gora" naplaćuje se 150 dinara kao naknada za korišćenje zaštićenog prirodnog područja, a i na Fruškoj gori i u "Kameničkom parku" postavljene su bine na kojima se od ranog jutra izvodi kulturno-umetnički program u kom nastupaju Kulturno- umetnička društva i uglavnom manje poznati novosadski bendovi.
I žitelji Niša, pretežno oni mladi, zaposeli su izletišta u okolini tog grada, a neki su požurili da mesto zauzmu još sinoć.
Po tradiciji, najživlje je na Kameničkom visu, ali ne zaostaju ni druga mesta, Čegar, Bubanj, Bovansko, Oblačinsko i druga jezera u okolini.
Izletnici su zaposeli i obale Nišave, sve do Sićeva, što posebno prija s obzirom na pravu letnju temperaturu.
Neki od izletnika će, kako su rekli, boravak u prirodu produžiti i sutra kada je, takođe neradan dan.
Međunarodni praznik rada obeležen je i sindikalnim protestom.
Članovi Udruženog sindikata Srbije "Sloga", Novog sindikata zdravstva Srbije i Policijskog sindikata Srbije organizovali su protestnu šetnju u centru Beograda ukazujući na težak položaj zaposlenih u Srbiji.
Nakon intoniranja radničke himne "Internacionale" na Trgu Slavija i polaganja cveća na spomenik Dimitriju Tucoviću organizovali su protestnu šetnju do Terazijske česme noseći transparente svojh sindikalnih organizacija.
Međunarodni praznik rada, 1. maj ustanovljen je u znak sećanja na taj dan 1886. godine, kada je više desetina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme.
Prvi maj u Srbiji obeležen je 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu. Prva prvomajska proslava u seoskim sredinama u Srbiji bila je u selu Dubona, kod Mladenovca dve godine kasnije.
Iako se Praznik rada obeležava širom sveta i u mnogim zemljama je praznik, on je najmasovnije, na najvišem nivou, kao jedna od centralnih državnih manifestacija obeležavan u socijalističkim zemljama, kada su održavane parade i slične manifestacije.
Poslednjih godina, prvomajski protesti ponovo dobijaju vidove protestnih okupljanja nezadovoljnih, mada su u negdašnjim socijalističkim zemljama izgubili na masovnosti. U Srbiji i regionu vremenom se ustalila praksa izlaska u prirodu na taj dan na prvomajski uranak.
Prema Zakonu o državnim praznicima, prvomajski praznik se u Srbiji neradno obeležava dva dana.
Praznik 1. maj je ustanovljen u znak sećanja na 1. maj 1886, kada je više desetina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme.
Organizatori protesta su zahteve prethodno uputili poslodavcima i vlastima tražeći da ih ispune do 1. maja 1886. godine.
Kao odgovor tim zahtevima usledila je represija, i u sukobima sa policijom bilo je žrtava i ranjenih na obe strane.
Sedmorica sindikalnih aktivista osuđeni su na smrt.
Drugi kongres Radničke internacionale, odlučio je da se od 1. maja 1890. godine širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. veka i početkom 20. dobilo masovne razmere.
Prvi maj u Srbiji obeležen je 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.
Prva prvomajska proslava u seoskim sredinama u Srbiji bila je u selu Dubona, kod Mladenovca dve godine kasnije.
Iako se Praznik rada obeležava širom sveta i u mnogim zemljama je praznik, on je najmasovnije, na najvišem nivou, kao jedna od centralnih državnih manifestacija obeležavan u socijalističkim zemljama, kada su održavane parade i slične manifestacije.
Poslednjih godina, prvomajski protesti ponovo dobijaju vidove protestnih okupljanja nezadovoljnih, mada su u nekadašnjim socijalističkim zemljama izgubili na masovnosti.
U Srbiji i regionu vremenom se ustalila praksa izlaska u prirodu na taj dan na prvomajski uranak.
(agencije/MONDO)
