Veliki rojevi pčela pojavili su se u svim delovima Beograda, a najviše ih ima u centru. Legla se prave u drveću, tavanicama i dimnjacima zgrada i kuća, ali i po školama i vrtićima.
Stručnjaci upozoravaju građane da ih ne diraju jer mogu biti veoma opasne.
Reporter "Pressa" išao je u akciju sa Slađanom Simonovićem iz Beogradskog udruženja pčelara. On je u krošnji drveta kod Miloševog konaka na Topčideru za pola sata skinuo roj od 30.000 pčela.
Slađan je došao u pratnji sina, "naoružan" specijalnom opremom. Obukao je neprobojno odelo, poneo specijalnu mrežu za hvatanje pčela. Potom je prislonio ogromne merdevine uz krošnju i počeo da se penje.
"Najvažnije je da pronađete pčelu maticu. Kada nju uhvatite, ceo roj krene za njom", priča hladnokrvno Slađan, dok je nekoliko hiljada pčela letelo oko njega.
On kaže da se ne plaši i da je do sada obavio na desetine ovakvih intervencija.
"U ovom poslu treba biti priseban. Retko se dešava da me pčele napadnu", priča ovaj stručnjak.
On je bez problema našao maticu i predao je sinu. Potom je mrežicom počeo da hvata roj. Pčele su same počele da se skupljaju. Ceo posao bio je obavljen za pola sata. Pčele su brzo bile na sigurnom, u specijalnom kamionu sa košnicama.
"Rojevi imaju i do 30.000 pčela. Dogodi se da nas i pored adekvatne opreme ubode oko 30 pčela. Ipak, danas sam prošao bez ijednog uboda", kaže Simonović.
Iako Beograđani ne pamte ovoliko pčela u gradu, Simonović kaže da to nije neuobičajeno jer se u ovo doba razmnožavaju. On upozorava građane da ne uklanjaju sami legla i da ne prskaju pčele sprejovima za insekte, jer će ih samo "razljutiti".
To što se pojavljuju i u samom centru sasvim je normalno, jer sada se razmnožavaju i tako će biti sve do avgusta. Bitno je da građani, kada primete leglo, ostanu mirni, da se ne plaše i da odmah kontaktiraju s našom službom.
Ne treba da paniče jer ih pčele neće napasti ako ih ne diraju. Oformili smo i mobilnu ekipu kako bismo što pre pomogli uplašenim građanima", objašnjava ovaj sagovornik "Pressa" i dodaje da najviše rojeva ima u centru grada, na Vračaru, Starom gradu, Dorćolu, ali i u Novom Beogradu i drugim delovima grada.
"Telefon zvoni ceo dan. Ne stignem da doručkujem, već pravo iz kreveta idem na teren. Dnevno dobijemo oko 40 poziva uznemirenih građana koji su primetili rojeve pčela na zgradi, tavanici, oluku... Ipak, kako nam za svaku intervenciju treba i oko sat vremena ili više, zavisi da li je leglo na pristupačnom mestu, dnevno obavimo oko deset intervencija.
Sklanjali smo ih ovih dana sa privatnih kuća na Senjaku, u centru grada, a primili smo pozive i za vrtiće na Novom Beogradu", kaže Simonović.
Pčele se stavljaju u sanduke i odnose na posmatranje u karantine na Senjaku i u Barajevu, kao i na Veterinarski fakultet da bi se utvrdilo da li imaju neku bolest.
Zdrave pčele se, nakon ispitivanja, odnose u pčelinjake. Prilikom hvatanja rojeva, osim osnovne pčelarske opreme, po potrebi se nosi i alpinistička oprema ako je potrebno peti se na velike visine.
Telefoni Beogradskog udruženja pčelara su 063/ 441-349 i 060/ 444-0115, a građani koji primete rojeve mogu da ih pozovu u bilo koje vreme.
"Press" donosi i uputstvo kako da se ponašate ukoliko vas pčela ujede.
Nakon ujeda pčelinju žaoku sljuštite sa kože tupom stranom noža ili noktom, nikako pincetom ili između noktiju, jer ćete tako istisnuti ostatak otrova u kožu
Mesto ujeda manje pčele ili ose operite sapunom i vodom. Ukoliko se javi otok ili bol, stavite na mesto uboda hladne obloge.
Ukoliko se radi o ubodu insekta u grlo iz hrane, odmah se treba javiti lekaru jer nekada može doći i do gušenja. Za prvu pomoć, dok ne stignete, sisajte kockice leda iz frižidera.
(MONDO)
Reporter "Pressa" išao je u akciju sa Slađanom Simonovićem iz Beogradskog udruženja pčelara. On je u krošnji drveta kod Miloševog konaka na Topčideru za pola sata skinuo roj od 30.000 pčela.
Slađan je došao u pratnji sina, "naoružan" specijalnom opremom. Obukao je neprobojno odelo, poneo specijalnu mrežu za hvatanje pčela. Potom je prislonio ogromne merdevine uz krošnju i počeo da se penje.
"Najvažnije je da pronađete pčelu maticu. Kada nju uhvatite, ceo roj krene za njom", priča hladnokrvno Slađan, dok je nekoliko hiljada pčela letelo oko njega.
On kaže da se ne plaši i da je do sada obavio na desetine ovakvih intervencija.
"U ovom poslu treba biti priseban. Retko se dešava da me pčele napadnu", priča ovaj stručnjak.
On je bez problema našao maticu i predao je sinu. Potom je mrežicom počeo da hvata roj. Pčele su same počele da se skupljaju. Ceo posao bio je obavljen za pola sata. Pčele su brzo bile na sigurnom, u specijalnom kamionu sa košnicama.
"Rojevi imaju i do 30.000 pčela. Dogodi se da nas i pored adekvatne opreme ubode oko 30 pčela. Ipak, danas sam prošao bez ijednog uboda", kaže Simonović.
Iako Beograđani ne pamte ovoliko pčela u gradu, Simonović kaže da to nije neuobičajeno jer se u ovo doba razmnožavaju. On upozorava građane da ne uklanjaju sami legla i da ne prskaju pčele sprejovima za insekte, jer će ih samo "razljutiti".
To što se pojavljuju i u samom centru sasvim je normalno, jer sada se razmnožavaju i tako će biti sve do avgusta. Bitno je da građani, kada primete leglo, ostanu mirni, da se ne plaše i da odmah kontaktiraju s našom službom.
Ne treba da paniče jer ih pčele neće napasti ako ih ne diraju. Oformili smo i mobilnu ekipu kako bismo što pre pomogli uplašenim građanima", objašnjava ovaj sagovornik "Pressa" i dodaje da najviše rojeva ima u centru grada, na Vračaru, Starom gradu, Dorćolu, ali i u Novom Beogradu i drugim delovima grada.
"Telefon zvoni ceo dan. Ne stignem da doručkujem, već pravo iz kreveta idem na teren. Dnevno dobijemo oko 40 poziva uznemirenih građana koji su primetili rojeve pčela na zgradi, tavanici, oluku... Ipak, kako nam za svaku intervenciju treba i oko sat vremena ili više, zavisi da li je leglo na pristupačnom mestu, dnevno obavimo oko deset intervencija.
Sklanjali smo ih ovih dana sa privatnih kuća na Senjaku, u centru grada, a primili smo pozive i za vrtiće na Novom Beogradu", kaže Simonović.
Pčele se stavljaju u sanduke i odnose na posmatranje u karantine na Senjaku i u Barajevu, kao i na Veterinarski fakultet da bi se utvrdilo da li imaju neku bolest.
Zdrave pčele se, nakon ispitivanja, odnose u pčelinjake. Prilikom hvatanja rojeva, osim osnovne pčelarske opreme, po potrebi se nosi i alpinistička oprema ako je potrebno peti se na velike visine.
Telefoni Beogradskog udruženja pčelara su 063/ 441-349 i 060/ 444-0115, a građani koji primete rojeve mogu da ih pozovu u bilo koje vreme.
"Press" donosi i uputstvo kako da se ponašate ukoliko vas pčela ujede.
Nakon ujeda pčelinju žaoku sljuštite sa kože tupom stranom noža ili noktom, nikako pincetom ili između noktiju, jer ćete tako istisnuti ostatak otrova u kožu
Mesto ujeda manje pčele ili ose operite sapunom i vodom. Ukoliko se javi otok ili bol, stavite na mesto uboda hladne obloge.
Ukoliko se radi o ubodu insekta u grlo iz hrane, odmah se treba javiti lekaru jer nekada može doći i do gušenja. Za prvu pomoć, dok ne stignete, sisajte kockice leda iz frižidera.
(MONDO)
