Novoizabrani rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević izjavio da bi uslov za upis naredne godine studija o trošku države trebalo da ostane, kao i prošle godine, 48 bodova, a ne 60, kako predviđa zakon.
Novi rektor će zvanično na dužnost stupiti 1. oktobra, a prviproblem sa kojim će se u tom trenutku suočiti biće upis studenata u narednu akademsku godinu.
U intervjuu agenciji Beta Bumabaširević je istakao da još nije izvršena kompletna procena obima studijskih programa i opterećenosti studenata, pa zbog toga ne treba povećavati upisni prag za narednuakademsku godinu.
"Još nije izvršena kompletna reevaluacija studijskih programa i tajproces je u toku i on je u saradnji satudentima. Zbog toga jeneophodno da uslov za budžetsko studiranje ostane najmanje 48 bodova",kazao je Bumbaširević.
Zahtev studenata da se upisni prag ne povećava, podržao je i ministar prosvete Žarko Obradović. Da bi zahtev bio i realizovan, potrebno je da se promene odredbe zakona o visokom obrazovanju, prema kojima bi uslov za budžetsko studiranje trebalo da bude maksimalnih 60 bodova.
Novi rektor ima razumevanja prema fakultetima koji najavljuju povećanje školarina i podseća da najveći broj fakulteta nije povećao školarine, pa cena studiranja na medicinskom fakultetu nije menjana od 2004. godine.
Povećanje školarina najavili su Geografski, Pravni, Elektrotehnički, Fakultet političkih nauka, Fakultet sporta I fizičkog vaspitanja, kao i Šumarski fakultet.
Novoizabrani rector podsetio je da je Pravni fakultet prošle godine smanjio školarine.
"Treba razumeti fakultete koji su povećali školarine, jer oni očigledno nemaju dovoljno sredstava. Sa druge strane, školarine na svim fakultetima su manje nego što država plaća po budžetskom mstudentu. Fakulteti se trude da pruže priliku studentima", kazao je mBumbaširević.
On se zalaže i za promenu načina finansiranja fakulteta.
"U okviru tog novog načina finansiranja treba uzeti u obzir socijalnu dimenziju studiranja. Treba studentima omogućiti dobijanje povoljnih kredita", kazao je Bumbaširević.
Novi rektor poručuje da, kako bi bolonjski proces u Srbiji bio efikasniji, treba sagledati i analizirati studijske programe, kao I uslove studiranja.
Ipak, on smatra i da je bolonjski proces, bez obzira na mnogobrojne kritike, doneo i pomak na bolje, pre svega kada je reč o efikasnosti studiranja i prolaznosti akademaca.
(Beta)
U intervjuu agenciji Beta Bumabaširević je istakao da još nije izvršena kompletna procena obima studijskih programa i opterećenosti studenata, pa zbog toga ne treba povećavati upisni prag za narednuakademsku godinu.
"Još nije izvršena kompletna reevaluacija studijskih programa i tajproces je u toku i on je u saradnji satudentima. Zbog toga jeneophodno da uslov za budžetsko studiranje ostane najmanje 48 bodova",kazao je Bumbaširević.
Zahtev studenata da se upisni prag ne povećava, podržao je i ministar prosvete Žarko Obradović. Da bi zahtev bio i realizovan, potrebno je da se promene odredbe zakona o visokom obrazovanju, prema kojima bi uslov za budžetsko studiranje trebalo da bude maksimalnih 60 bodova.
Novi rektor ima razumevanja prema fakultetima koji najavljuju povećanje školarina i podseća da najveći broj fakulteta nije povećao školarine, pa cena studiranja na medicinskom fakultetu nije menjana od 2004. godine.
Povećanje školarina najavili su Geografski, Pravni, Elektrotehnički, Fakultet političkih nauka, Fakultet sporta I fizičkog vaspitanja, kao i Šumarski fakultet.
Novoizabrani rector podsetio je da je Pravni fakultet prošle godine smanjio školarine.
"Treba razumeti fakultete koji su povećali školarine, jer oni očigledno nemaju dovoljno sredstava. Sa druge strane, školarine na svim fakultetima su manje nego što država plaća po budžetskom mstudentu. Fakulteti se trude da pruže priliku studentima", kazao je mBumbaširević.
On se zalaže i za promenu načina finansiranja fakulteta.
"U okviru tog novog načina finansiranja treba uzeti u obzir socijalnu dimenziju studiranja. Treba studentima omogućiti dobijanje povoljnih kredita", kazao je Bumbaširević.
Novi rektor poručuje da, kako bi bolonjski proces u Srbiji bio efikasniji, treba sagledati i analizirati studijske programe, kao I uslove studiranja.
Ipak, on smatra i da je bolonjski proces, bez obzira na mnogobrojne kritike, doneo i pomak na bolje, pre svega kada je reč o efikasnosti studiranja i prolaznosti akademaca.
(Beta)
