O ovim pitanjima govorio je direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić gostujući u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.
“Nažalost, imamo veze sa tim. To smo imali 2022. godine, ali smo zaboravili. Kada ugovaramo čarter letove, to radimo pred kraj godine za narednu sezonu, jer ne smemo da pustimo u prodaju ta mesta dok nemamo ugovore sa avio-prevoznicima. Kada to ugovaramo, upravo zbog dugoročnog ugovaranja na šest ili sedam meseci, avio-kompanije se uvek u ugovorima štite. Kada dobijemo cenu sedišta u avionu za čarter letove, ta cena varira u zavisnosti od cene goriva i uvek se u ugovorima pominje koja je cena goriva na dan ugovaranja te cene. Avio-kompanija ostavlja sebi prostor da, ukoliko cena goriva poraste ili pojeftini, ta promena treba da se odrazi i na cenu avionske karte. Ovog trenutka imamo situaciju da je negde u februaru ugovorena cena bila 800 dolara po ceni goriva, a danas je negde oko 1.800 dolara, više nego duplo je skočilo“, kazao je Seničić.
“Ako nas kompanija obavesti da je u tom trenutku kupila jeftinije gorivo, mi ćemo vratiti putnicima novac. Dešavalo se, ne tako često, ali se dešavalo“, dodao je.
“Zakon o zaštiti potrošača upravo je predvideo taj minimalni rok kada treba da obavestimo putnika. To mora da bude 20 dana pred put, tako nas kompanija obaveštava dvadesetak dana pre puta o ceni goriva za naredne polaske. Oni ne obaveštavaju na dnevnom nivou. Ove doplate koje smo dobili odnose se na sve polaske u junu mesecu, tako nas je kompanija obavestila“, kaže Seničić i otkriva šta piše u dopisu koji su dobili.
“Piše da, usled povećane cene goriva, a u skladu sa ugovorom, imamo obavezu doplate goriva i, uslovno rečeno, od nekih kompanija dobijamo vrlo taksativnu kalkulaciju. Egipatski avio-prevoznik dao je kalkulaciju prema kojoj je realna doplata 100 evra po putniku, pri čemu on preuzima subvenciju od 50 evra, a preostalih 50 evra doplaćuju putnici. Mi sa tim nemamo ništa“, kazao je.
“Do osam odsto od cene koju smo ugovorili, to je nešto što zakon predviđa i putnici imaju obavezu da prihvate. Ukoliko ne prihvate, plaćaju se penali primenom opštih uslova. Ukoliko je povećanje više od osam odsto, onda putnik može da odustane. Zakon je predvideo samo poskupljenje do osam odsto“, dodao je.
Seničić kaže da su aktuelna dešavanja na Bliskom istoku uticala i na interesovanje putnika za pojedine destinacije, iako, kako navodi, za neke od njih ne postoji realan bezbednosni razlog za zabrinutost.
“Meni je Kipar iznenađenje. Ta baza je u jednoj nedođiji i nema nikakve veze sa ostrvom. To je potpuno odvojen deo, postoje dve baze i to ne utiče ni na šta. Ljudi se plaše neopravdano. Kada je reč o Egiptu, meni je to dilema. Imamo već pet-šest godina rat u Gazi, koja je na graničnom području sa Egiptom, i svih tih godina to niko nije spominjao. Sada imamo dešavanja hiljadu i po kilometara dalje i ljudi se plaše. Nelogično mi je, ali šta da se radi. Za Dubai je jasno zbog čega postoji bojazan. Hotelijeri pokušavaju da nivelišu i spuštaju cene za određena tržišta. Mi smo se uplašili, a kada smo gledali analizu hotela u Egiptu , sve je bilo popunjeno, ljudi dolaze iz cele Evrope. Poljaka ima duplo više. Cene koje nisu rasle u odnosu na druge destinacije mamac su za druga tržišta, ali ne i za naše. Naši građani sada više biraju Grčku i Crnu Goru, a povećano je i interesovanje za Italiju i Španiju, iako su to skuplje destinacije. Tu su još Bugarska i Hrvatska, koja je nešto skuplja, ali postoji deo tržišta koji godinama individualno ide u apartmane. Ono što imamo na severu Grčke nema nikakvu konkurentsku ponudu koja bi mogla da odgovara. Sada u maju imamo polaske već od 150 evra za deset dana boravka u apartmanu sa prevozom“, kazao je Seničić.
Govoreći o uvođenju EES sistema i gužvama na granicama, Seničić je istakao da postojeći granični prelazi nisu projektovani za obim saobraćaja koji se danas odvija tokom turističke sezone.
“Nijedan od tih graničnih prelaza nije predviđen za ovakav saobraćaj. Ono što je najveći problem jeste to što se radujemo novim putevima, i naravno da nam oni trebaju, ali dolazak sa auto-puteva na granične prelaze stvara ogromne gužve. Ljudi koji dolaze iz Hrvatske i koji su u Evropskoj uniji dobijaju nervne slomove na granici, jer ne mogu da vas zaobiđu na auto-putu i ne mogu da priđu delu koji je predviđen za njih“, kazao je Seničić i dodaje da mu nije jasno zašto nisu napravili jednostavniji sistem.
Seničić je ocenio da je trenutni model loše postavljen i naveo primere zemalja u kojima slični sistemi funkcionišu znatno efikasnije.
„Ceo sistem je jako loše zamišljen. Postoje slični sistemi u Australiji i Americi, a ja sam to doživeo i u Kataru, gde je sve veoma dobro organizovano. Registrujete se na nekoj platformi, dobijete jedinstveni QR kod koji skenirate svuda i nigde ne vidite čoveka, rampe se same otvaraju. Bavili smo se time i u Grčkoj, a glavni motiv nam je bio otvaranje većeg broja traka za autobuse i automobile. Nekoliko puta sam bio tamo, dobili smo obećanje da će imati veći broj ljudi i to se zaista dogodilo. Za autobuse su, posle 20 godina, otvorili dve, a u jednom trenutku čak i treću traku. To je dobra informacija i nešto što možemo da očekujemo tokom sezone“, kazao je Seničić.
Govoreći o funkcionisanju EES sistema tokom letnje sezone, Seničić je naveo da je postignut dogovor sa Grcima, da se procedure pojednostave u periodima najvećih gužvi.
“Slikanja će biti kada nema gužvi, ali smo dogovorili da će se, kada su veće gužve, prolaziti bez fotografisanja i uzimanja otisaka“, dodao je.
(K1/MONDO)
BONUS VIDEO:
