Nafta se podigla iznad 73 dolara za barel pošto je Iran nagovestio da bi mogao da upotrebi produkciju petroleja kao oružje u svom nuklearnom sporu sa Zapadom, dok je dolar pao jer su splasla očekivanja da će doći do novog povećanja američkih kamata.
Laka američka nafta poskupela je za više od jednog procena posle iranske objave, pošto je u petak skočila za skoro 3 procenta kada su problemi u nekim rafinerijama u SAD i otmica stranih radnika na nalazištima nafte u Nigeriji obnovili strahovanja trgovaca o rizicima u snabdevanju.
Istovremenio, zlato se naglo vinulo u vis i prešlo 640 dolara za uncu, jer slab dolar i dalji skok cena nafte izazivaju nervozu oko inflacije.
Svetska tržišta su uzdrmana poslednjih sedmica nagadjanjima ulagača kakvu će monetarnu politiku voditi američke Federalne Rezerve u vreme inflatornih pritisaka - posebno poskupljena potrošačke robe - i znakova usporavanja privrede SAD.
Poslednji izveštaj američke vlade pokazuje da je najveća svetska privreda stvorila samo 75.000 novih radnih mesta u maju, daleko ispod očekivanog povećanja od 175.000 i manje od 126.000 radnih mesta otvorenih u aprilu.
Brojke su dodatan dokaz usporavanja rasta i analitičari smatraju da se time umanjuju izgledi da će američka centralna banka povećati kamatnu stopu po 16. uzastopni put, na sastanku krajem meseca.
Dolar je pao na 111,65 jena, dok se evro uzdigao na 1,294 dolara, što nije daleko od jednogodišnjeg rekorda vrednosti evropskog novca u odnosu na američki, od 1,297 dolara iz sredine maja.
Iranski vrhovni vodj, ajatola Ali Hamnei, rekao je u nedelju da će energetski dotok iz četvrtog najvećeg svetskoh izvoznika petroleja biti doveden u opasnost ako SAD učine "pogrešne korake" povodom Irana.
Iranski zvaničnici su ranije odbacivali mogućnost korišćenja nafte kao oružja u svom sporu za zapadom oko nuklerarnih ambicija Teherana.
Spor je učinio da nafta ove godine poskupi za 20 procenata.
(Beta)
Laka američka nafta poskupela je za više od jednog procena posle iranske objave, pošto je u petak skočila za skoro 3 procenta kada su problemi u nekim rafinerijama u SAD i otmica stranih radnika na nalazištima nafte u Nigeriji obnovili strahovanja trgovaca o rizicima u snabdevanju.
Istovremenio, zlato se naglo vinulo u vis i prešlo 640 dolara za uncu, jer slab dolar i dalji skok cena nafte izazivaju nervozu oko inflacije.
Svetska tržišta su uzdrmana poslednjih sedmica nagadjanjima ulagača kakvu će monetarnu politiku voditi američke Federalne Rezerve u vreme inflatornih pritisaka - posebno poskupljena potrošačke robe - i znakova usporavanja privrede SAD.
Poslednji izveštaj američke vlade pokazuje da je najveća svetska privreda stvorila samo 75.000 novih radnih mesta u maju, daleko ispod očekivanog povećanja od 175.000 i manje od 126.000 radnih mesta otvorenih u aprilu.
Brojke su dodatan dokaz usporavanja rasta i analitičari smatraju da se time umanjuju izgledi da će američka centralna banka povećati kamatnu stopu po 16. uzastopni put, na sastanku krajem meseca.
Dolar je pao na 111,65 jena, dok se evro uzdigao na 1,294 dolara, što nije daleko od jednogodišnjeg rekorda vrednosti evropskog novca u odnosu na američki, od 1,297 dolara iz sredine maja.
Iranski vrhovni vodj, ajatola Ali Hamnei, rekao je u nedelju da će energetski dotok iz četvrtog najvećeg svetskoh izvoznika petroleja biti doveden u opasnost ako SAD učine "pogrešne korake" povodom Irana.
Iranski zvaničnici su ranije odbacivali mogućnost korišćenja nafte kao oružja u svom sporu za zapadom oko nuklerarnih ambicija Teherana.
Spor je učinio da nafta ove godine poskupi za 20 procenata.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
