Skup je održan uoči sutrašnje godišnjice genocida u kojem su 1995. ubijene 8.372 osobe, od kojih je najmlađa imala nekoliko meseci, a najstarija 95 godina.
Predstavnica Žena u crnom Staša Zajović izrazila je žaljenje zbog odsustva bilo kakvog govora o geneocidu u Srbiji što, kako je ocenila, potvrđuje kontinuitet politike i idelogije koja je dovela do toga.
Zajović je rekla novinarima da najviši izraz negiranja Srebrenice predstavlja izjava predsednik Srbije Tomislava Nikolića koja ne samo da negira odluke međunarodnog suda i Haškog tribunala nego pokazuje duboki moralni pad.
"Smatramo da je naša odgovornost - kao civilnog društva, da nikada ne prestanemo da tražimo pravdu za žrtve, da pokažemo da nastavljamo izgradnju spomenika žrtvama genocida, kao i nastojanje da se 11. jul proglasi danom sećanja na genocid, da se shvate razmere i strahote i nepravde učinjene žrtvama i njihovim porodicama", kazala je Zajović.
Zajović je izrazila očekivanje da će vlasti dovesti do moralnog ozdravljenja i dodala da se nada da to neće biti povezano samo sa ispunjenjem međunarodnih obaveza.
Tokom skupa emitovana su svedočenja žena iz Srebrenice o genocidu i njihove poruke građanima Srbije u kojima pozivaju da se istina ne zaboravi, da se zločinci kazne, i kažu da znaju da to nije učinio običan narod - Srbi sa kojima su se družile i živele – već četnici.
"Mi znamo da posledice snosi onaj običan narod koji nije ni kriv ni dužan. Ovom prilkom bih željela da se taj narod ogradi od zločina i da sazna istinu od nas - porodica šta se desilo u Srebrenici", poručila je Hajra, jedna od žena Srebrenice, koja je ukazala i da su žrtvama, pošto su ih našli, tela sastavljali deo po deo.
Tokom večerašnje akcije građanima je objašnjeno da "'Preseljenjem' Srebrenice na Trg Republike u Beogradu, sa 8.372 imena žrtava genocida", Žene u crnom žele da upozore "da se ne mogu zatvarati oči pred počinjenim genocidom i da samo suočavanje sa njim može doprineti uspostavljanju vladavine zakona i političke kulture kažnjivosti zločina".
Time se istovremeno, kako je rečeno, podstiče distanciranje društva u Srbiji od izvršenog genocida i to ne samo u pravnom smislu, već i u kulturi, nauci, umetnosti, obrazovanju, politici.
Žene u crnom su ukazale da su "žaljenje, saosećanje, solidarnost i odgovornost prema žrtvama genocida, preduslov izgradnje pravednog mira, dobrosusedskih odnosa i poverenja u regionu".
Na skupu je ocenjeno da je genocid u Srebrenici "paradigma svih srpskih zločina - zločina počinjenih u naše ime".
"Srebrenica je, kao i Aušvic, najdublji etički problem. Sve dok se nastavlja sa poricanjem, relativizovanjem i zaboravom genocida, nastavlja se sa ponižavanjem žrtava i njihovog dostojanstva", navele su Žene u crnom.
Prema njima, to što predsednik Srbije Tomislav Nikolić negira genocid u Srebrenici, "potvrđuje najdublji moralni pad".
"To je i kršenje odluka međunarodnih pravosudnih institucija koje država Srbija, i na prvom mestu njen predsednik, moraju da uvažavaju: Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala", ocenila je nevladina organizacija.
Kampanja za podizanje spomenika žrtvama genocida u Srebrenici počela akcijom "Par cipela - jedan život" 7. jula 2010. u Beogradu, a sastojala se u darivanju cipela uz poruke žrtvama genocida u Srebrenici.
"Pokretači akcije su se u više navrata obraćali nadležnim, a u martu 2011. godine dobili su negativan odgovor na tu inicijativu. Pokretači inicijative smatraju da 'država nema političku volju ni moralni kapacitet za saosećanje sa žrtvama'", podsetile su Žene u crnom.
(Beta)
Tokom skupa emitovana su svedočenja žena iz Srebrenice o genocidu i njihove poruke građanima Srbije u kojima pozivaju da se istina ne zaboravi, da se zločinci kazne, i kažu da znaju da to nije učinio običan narod - Srbi sa kojima su se družile i živele – već četnici.
"Mi znamo da posledice snosi onaj običan narod koji nije ni kriv ni dužan. Ovom prilkom bih željela da se taj narod ogradi od zločina i da sazna istinu od nas - porodica šta se desilo u Srebrenici", poručila je Hajra, jedna od žena Srebrenice, koja je ukazala i da su žrtvama, pošto su ih našli, tela sastavljali deo po deo.
Tokom večerašnje akcije građanima je objašnjeno da "'Preseljenjem' Srebrenice na Trg Republike u Beogradu, sa 8.372 imena žrtava genocida", Žene u crnom žele da upozore "da se ne mogu zatvarati oči pred počinjenim genocidom i da samo suočavanje sa njim može doprineti uspostavljanju vladavine zakona i političke kulture kažnjivosti zločina".
Time se istovremeno, kako je rečeno, podstiče distanciranje društva u Srbiji od izvršenog genocida i to ne samo u pravnom smislu, već i u kulturi, nauci, umetnosti, obrazovanju, politici.
Žene u crnom su ukazale da su "žaljenje, saosećanje, solidarnost i odgovornost prema žrtvama genocida, preduslov izgradnje pravednog mira, dobrosusedskih odnosa i poverenja u regionu".
Na skupu je ocenjeno da je genocid u Srebrenici "paradigma svih srpskih zločina - zločina počinjenih u naše ime".
"Srebrenica je, kao i Aušvic, najdublji etički problem. Sve dok se nastavlja sa poricanjem, relativizovanjem i zaboravom genocida, nastavlja se sa ponižavanjem žrtava i njihovog dostojanstva", navele su Žene u crnom.
Prema njima, to što predsednik Srbije Tomislav Nikolić negira genocid u Srebrenici, "potvrđuje najdublji moralni pad".
"To je i kršenje odluka međunarodnih pravosudnih institucija koje država Srbija, i na prvom mestu njen predsednik, moraju da uvažavaju: Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala", ocenila je nevladina organizacija.
Kampanja za podizanje spomenika žrtvama genocida u Srebrenici počela akcijom "Par cipela - jedan život" 7. jula 2010. u Beogradu, a sastojala se u darivanju cipela uz poruke žrtvama genocida u Srebrenici.
"Pokretači akcije su se u više navrata obraćali nadležnim, a u martu 2011. godine dobili su negativan odgovor na tu inicijativu. Pokretači inicijative smatraju da 'država nema političku volju ni moralni kapacitet za saosećanje sa žrtvama'", podsetile su Žene u crnom.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
