Monetarni odbor Narodne banke Srbije (NBS) doneo je u sredu odluku da se izjednači stopa obavezne rezerve na depozite i kredite u dinarima primljene iz inostranstva sa rokom otplate do dve godine, sa ranije propisanom stopom od 60 odsto na obaveze po osnovu deviznih depozita i kredita iz inostranstva sa istim otplatnim rokom.
NBS je saopštila da je Odluka o izmeni obaveznih rezervi poslovnih banka kod NBS doneta pošto je uočeno da su pojedine banke tokom maja našle načina da umanje efekte prethodnog povećanja obavezne rezerve na 60 odsto na obaveze po osnovu deviznih depozita i kredita iz inostranstva.
Ubuduće će obavezna rezerva iznositi 60 odsto na sva sredstva na nerezidentnim računima banaka sa rokom dospeća do dve godine, bilo da se ona vode u devizama ili dinarima.
Istovremeno je povećana i stopa obavezne rezerve na obaveze u dinarima po depozitima i kreditima primljenim iz inostranstva s rokom otplate dužim od dve godine, i to sa 18 na 40 odsto, čime je i ona izjednačena sa stopom obavezne rezerve koja se primenjuje na deviznu osnovicu.
Prvi obračun obavezne rezerve po izmenjenim odredbama ove odluke banke će izvršiti 10. juna, a prema stanju dinarske osnovice iz prethodnog meseca.
Analizirajući monetarna i devizna kretanja u maju, Monetarni odbor je ove mere ocenio neophodnim, imajući u vidu da je i u ovom mesecu likvidnost banaka bila visoka i da dalji rast njihove kreditne aktivnosti, kao i nastavak dugoročnog zaduživanja u inostranstvu umanjuju efikasnost monetarne politike na suzbijanju inflacije.
Kako je navedeno, izvestan pomak predstavlja činjenica da su u maju domaći izvori, po osnovu deviznih depozita privrede i stanovništva, ipak bili značajniji izvor za kreditnu aktivnost banaka.
Ranije usvojene mere o obaveznim rezervama trebalo je da doprinesu smanjenju zaduživanja banaka u inostranstvu, kao osnovi za rast njihove kreditne aktivnosti i poboljšanju kvaliteta njihovih izvora, umesto kratkoročnog zaduživanja sa minimalnim rokom do dve godine.
Na osnovu činjenice da je kod pojedinih banaka došlo do značajnog porasta kratkoročnih dinarskih depozita i ostalih obaveza prema inostranstvu, uz istovremeno smanjenje deviznih, ocenjeno je da su banke na ovaj način pokušale da izbegnu primenu propisane uvećane stope obavezne rezerve na kratkoročno zaduživanje u inostranstvu.
Kupovinom deviza od stranih lica pojedine banke su devizna kratkoročna sredstva primljena iz inostranstva transformisale u dinarske obaveze, kako bi na ovu kategoriju obaveza primenjivale znatno nižu stopu obavezne rezerve koja se obračunava na dinarsku osnovicu.
Monetarni odbor je ocenio da su u pitanju isti izvori sredstava koji samo u bilansu banaka dobijaju drugi oblik i zato je usvojio izmene Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod NBS, navedi NBS.
(Tanjug)
NBS je saopštila da je Odluka o izmeni obaveznih rezervi poslovnih banka kod NBS doneta pošto je uočeno da su pojedine banke tokom maja našle načina da umanje efekte prethodnog povećanja obavezne rezerve na 60 odsto na obaveze po osnovu deviznih depozita i kredita iz inostranstva.
Ubuduće će obavezna rezerva iznositi 60 odsto na sva sredstva na nerezidentnim računima banaka sa rokom dospeća do dve godine, bilo da se ona vode u devizama ili dinarima.
Istovremeno je povećana i stopa obavezne rezerve na obaveze u dinarima po depozitima i kreditima primljenim iz inostranstva s rokom otplate dužim od dve godine, i to sa 18 na 40 odsto, čime je i ona izjednačena sa stopom obavezne rezerve koja se primenjuje na deviznu osnovicu.
Prvi obračun obavezne rezerve po izmenjenim odredbama ove odluke banke će izvršiti 10. juna, a prema stanju dinarske osnovice iz prethodnog meseca.
Analizirajući monetarna i devizna kretanja u maju, Monetarni odbor je ove mere ocenio neophodnim, imajući u vidu da je i u ovom mesecu likvidnost banaka bila visoka i da dalji rast njihove kreditne aktivnosti, kao i nastavak dugoročnog zaduživanja u inostranstvu umanjuju efikasnost monetarne politike na suzbijanju inflacije.
Kako je navedeno, izvestan pomak predstavlja činjenica da su u maju domaći izvori, po osnovu deviznih depozita privrede i stanovništva, ipak bili značajniji izvor za kreditnu aktivnost banaka.
Ranije usvojene mere o obaveznim rezervama trebalo je da doprinesu smanjenju zaduživanja banaka u inostranstvu, kao osnovi za rast njihove kreditne aktivnosti i poboljšanju kvaliteta njihovih izvora, umesto kratkoročnog zaduživanja sa minimalnim rokom do dve godine.
Na osnovu činjenice da je kod pojedinih banaka došlo do značajnog porasta kratkoročnih dinarskih depozita i ostalih obaveza prema inostranstvu, uz istovremeno smanjenje deviznih, ocenjeno je da su banke na ovaj način pokušale da izbegnu primenu propisane uvećane stope obavezne rezerve na kratkoročno zaduživanje u inostranstvu.
Kupovinom deviza od stranih lica pojedine banke su devizna kratkoročna sredstva primljena iz inostranstva transformisale u dinarske obaveze, kako bi na ovu kategoriju obaveza primenjivale znatno nižu stopu obavezne rezerve koja se obračunava na dinarsku osnovicu.
Monetarni odbor je ocenio da su u pitanju isti izvori sredstava koji samo u bilansu banaka dobijaju drugi oblik i zato je usvojio izmene Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod NBS, navedi NBS.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
