Glavni tužilac Haškog tribunala Karla Del Ponte rekla je u sredu da je na Srbiji glavna odgovornost da pronadje i uhapsi šest optuženih koji su na slobodi, pre svih bivše lidere Srba u Bosni Ratka Mladića i Radovana Karadžića.
"Prema mojim informacijama, Ratko Mladić, Zdravko Tolimir, Goran Hadžić i Stojan Župljanin su u Srbiji. Nadalje, postoje utvrdjeni tragovi koji povezuju Srbiju sa Karadžićem, čije boravište je nepoznato, i sa Vlastimirom Djordjevićem, za koga se još veruje da je u Rusiji", naglasila je Del Ponteova, podnoseći redovan šestomesečni izveštaj Savetu bezbednosti UN.
Ona je rekla da, uprkos tome što su joj vlasti Srbije više puta obećavale da će Mladić "uskoro" biti uhapšen, tokom 2005. godine "nije bilo pravih pokušaja da se on pronadje i uhapsi", kao i da ne postoji saradnja vojnih i civilih vlasti u potrazi za Mladićem.
Del Ponteova je izjavila da je bez izručenja Mladića i Karadžića nezamislivo okončanje rada tog suda.
"Saradnja Srbije sa Tribunalom za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji je teška i frustrirajuća", ocenila je Del Ponte.
U Srbiji, kako je rekla, postoji ozbiljan politički i administrativni otpor saradnji unutar sistema i potrebna je snažna volja da se on prevazidje.
"Na osnovu činjenica kojima raspolažem, ne mogu da budem ubedjena da je Srbija spremna da uhapsi Mladića", navela je ona, izrazivši uverenje da vlasti u Beogradu još uvek daju prednost dobrovoljnoj predaji Mladića.
"Srbija mora mnogo više da učini da bi uhapsila i izručila Ratka Mladića, dok je hapšenje Radovana Karadžića zajednička odgovornost Srbije, Republike Srpske, NATO i Eufora ", istakla je Del Ponte.
Ona je Savetu bezbednosti prenela zabrinutost zbog odbijanja Misije UN na Kosovu da u potpunosti saradjuje sa Tribunalom.
"Moja kancelarije danas ima više teškoća da pribavi dokumenta koja su u posedu UNMIK-a nego iz bilo kog drugog dela bivše Jugoslavije, rekla je Del Ponteova.
Rukovodstvo UNMIK-a uz to, prema njenim rečima, "ohrabruje klimu koja odvraća svedoke od saradnje sa istražiteljima Tribunala kada je reč o albanskim počiniocima".
"Prema mojim informacijama, Ratko Mladić, Zdravko Tolimir, Goran Hadžić i Stojan Župljanin su u Srbiji. Nadalje, postoje utvrdjeni tragovi koji povezuju Srbiju sa Karadžićem, čije boravište je nepoznato, i sa Vlastimirom Djordjevićem, za koga se još veruje da je u Rusiji", naglasila je Del Ponteova, podnoseći redovan šestomesečni izveštaj Savetu bezbednosti UN.
Ona je rekla da, uprkos tome što su joj vlasti Srbije više puta obećavale da će Mladić "uskoro" biti uhapšen, tokom 2005. godine "nije bilo pravih pokušaja da se on pronadje i uhapsi", kao i da ne postoji saradnja vojnih i civilih vlasti u potrazi za Mladićem.
Del Ponteova je izjavila da je bez izručenja Mladića i Karadžića nezamislivo okončanje rada tog suda.
"Saradnja Srbije sa Tribunalom za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji je teška i frustrirajuća", ocenila je Del Ponte.
U Srbiji, kako je rekla, postoji ozbiljan politički i administrativni otpor saradnji unutar sistema i potrebna je snažna volja da se on prevazidje.
"Na osnovu činjenica kojima raspolažem, ne mogu da budem ubedjena da je Srbija spremna da uhapsi Mladića", navela je ona, izrazivši uverenje da vlasti u Beogradu još uvek daju prednost dobrovoljnoj predaji Mladića.
"Srbija mora mnogo više da učini da bi uhapsila i izručila Ratka Mladića, dok je hapšenje Radovana Karadžića zajednička odgovornost Srbije, Republike Srpske, NATO i Eufora ", istakla je Del Ponte.
Ona je Savetu bezbednosti prenela zabrinutost zbog odbijanja Misije UN na Kosovu da u potpunosti saradjuje sa Tribunalom.
"Moja kancelarije danas ima više teškoća da pribavi dokumenta koja su u posedu UNMIK-a nego iz bilo kog drugog dela bivše Jugoslavije, rekla je Del Ponteova.
Rukovodstvo UNMIK-a uz to, prema njenim rečima, "ohrabruje klimu koja odvraća svedoke od saradnje sa istražiteljima Tribunala kada je reč o albanskim počiniocima".
Lončar: Trudimo se najviše što možemo!
Srpski mnistar za javnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar poručio je u sredu, u obraćanju Savetu bezbednosti UN, da Srbija preduzima sve što je u njenoj moći da bi uspešno završila saradnju sa Haškim sudom.
"Vlada Srbije je više puta do sada jasno saopštila da je pre svega u interesu Srbije da se što pre okonča saradnja s Tribunalom", rekao je Lončar, dodajući da je vlada, kada je reč o Ratku Mladiću, zvanično saopštila da njegovo skrivanje predstavlja nedostojan čin i da neposredno ugrožava nacionalni i državni interes Srbije.
"Posebno želim da naglasim da je Vlada Srbije učinila apsolutno sve što je u njenoj moći da Mladić bude lociran i prebačen u Hag. Utvrdjeno je ko je sve prethodnih godina učestvovao u skrivanju Mladića, a za 11 lica, koja se sumnjiče da su pomagala u skrivanju, nadležni sud je odredio i višemesečne pritvore", rekao je Lončar.
"I pored svih dosadašnjih veoma intenzivnih i opsežnih aktivnosti nije bilo moguće utvrditi gde se krije Mladić", naglasio je on.
Lončar je dodao da "politička volja neosporno postoji i stvar je tehničke prirode da se otkrije mesto na kome se krije Mladić".
Lončar, koji je i član Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom, je kazao da su svi optuženi oficiri koji su bili u službi u Srbiji, bilo u vojsci SCG, ili kao pripadnici policije, dobrovoljno otišli u Hag, kao i veliki broj optuženih iz Republike Srpske.
On je ukazao i na spremnost za potpunu saradnju sa Tužilaštvom Tribunala u delu koji se odnosi na pristup dokumentima i arhivskoj gradji.
"Vlada Srbije je više puta do sada jasno saopštila da je pre svega u interesu Srbije da se što pre okonča saradnja s Tribunalom", rekao je Lončar, dodajući da je vlada, kada je reč o Ratku Mladiću, zvanično saopštila da njegovo skrivanje predstavlja nedostojan čin i da neposredno ugrožava nacionalni i državni interes Srbije.
"Posebno želim da naglasim da je Vlada Srbije učinila apsolutno sve što je u njenoj moći da Mladić bude lociran i prebačen u Hag. Utvrdjeno je ko je sve prethodnih godina učestvovao u skrivanju Mladića, a za 11 lica, koja se sumnjiče da su pomagala u skrivanju, nadležni sud je odredio i višemesečne pritvore", rekao je Lončar.
"I pored svih dosadašnjih veoma intenzivnih i opsežnih aktivnosti nije bilo moguće utvrditi gde se krije Mladić", naglasio je on.
Lončar je dodao da "politička volja neosporno postoji i stvar je tehničke prirode da se otkrije mesto na kome se krije Mladić".
Lončar, koji je i član Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom, je kazao da su svi optuženi oficiri koji su bili u službi u Srbiji, bilo u vojsci SCG, ili kao pripadnici policije, dobrovoljno otišli u Hag, kao i veliki broj optuženih iz Republike Srpske.
On je ukazao i na spremnost za potpunu saradnju sa Tužilaštvom Tribunala u delu koji se odnosi na pristup dokumentima i arhivskoj gradji.
Pokar: Završetak sudjenja 2009. godine
Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar je rekao da bi sva sudjenja u Haškom tribunalu trebalo da se završe 2009. godine, pod uslovom da svi optuženici u bekstvu budu izručeni, a sudjenja da se odvijaju bez zastoja, u skladu sa nedavno sprovedenim reformama u radu suda.
Pokar je, prilikom podnošenja redovnog izveštaja Savetu bezbednosti UN za period od decembra 2005. do maja 2006. godine, rekao da je neophodno da šestorica ključnih optuženika, uključujući bivše lidere bosanskih Srba Radovana Karadžića i Ratka Mladića, budu bez odlaganja izručeni Tribunalu.
On je dodao da će uspeh u ispunjenju strategije za završetak mandata suda zavisiti od saradnje svih zemalja, a pre svega zemalja sa prostora bivše Jugoslavije.
"Pomoć svih zemalja, a posebno zemalja u regionu, prevashodno je neophodna kako bi šestorica optuženih visokog ranga, pre svega Radovan Karadžić i Ratko Mladić, bili bez odlaganja izručeni Tribunalu", rekao je Pokar.
Predsednik Haškog tribunala je detaljno upoznao Savet bezbednosti UN sa rezultatima zvaničnih istraga o smrti dvojice optuženika, Milana Babvića i Slobodana Miloševića, u pritovru Tribunala.
On je naveo zaključke istrage holandskih vlasti da je Miloševićeva smrt bila prirodna, odnosno da je umro od srčanog udara, i da nema mesta sumnji da je reč o samoubistvu ili trovanju. Detaljno je predstavio i rezultate interne istrage koju je sproveo sudija Tribunala Kevin Parker. Istraga je pokazala da je Miloševiću u pritvoru pružana odgovarajuća medicinska nega.
(agencije/MONDO)
Pokar je, prilikom podnošenja redovnog izveštaja Savetu bezbednosti UN za period od decembra 2005. do maja 2006. godine, rekao da je neophodno da šestorica ključnih optuženika, uključujući bivše lidere bosanskih Srba Radovana Karadžića i Ratka Mladića, budu bez odlaganja izručeni Tribunalu.
On je dodao da će uspeh u ispunjenju strategije za završetak mandata suda zavisiti od saradnje svih zemalja, a pre svega zemalja sa prostora bivše Jugoslavije.
"Pomoć svih zemalja, a posebno zemalja u regionu, prevashodno je neophodna kako bi šestorica optuženih visokog ranga, pre svega Radovan Karadžić i Ratko Mladić, bili bez odlaganja izručeni Tribunalu", rekao je Pokar.
Predsednik Haškog tribunala je detaljno upoznao Savet bezbednosti UN sa rezultatima zvaničnih istraga o smrti dvojice optuženika, Milana Babvića i Slobodana Miloševića, u pritovru Tribunala.
On je naveo zaključke istrage holandskih vlasti da je Miloševićeva smrt bila prirodna, odnosno da je umro od srčanog udara, i da nema mesta sumnji da je reč o samoubistvu ili trovanju. Detaljno je predstavio i rezultate interne istrage koju je sproveo sudija Tribunala Kevin Parker. Istraga je pokazala da je Miloševiću u pritvoru pružana odgovarajuća medicinska nega.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.