Diplomirani studenti Beogradskog univerziteta koji su studije upisali po starim progamima, dobiće nove "bolonjske" diplome mada je "zakonitost" sporna.
Diplome su odštampane, a praviti pitanje da li su u skladu sa starim ili novim pravilnikom o izdavanju isprava nije bitno, jer i "nove" i "stare" diplome imaju dodatak diplomi gde je navedeno šta je student polagao i kakve ocene je dobio, rekla je Tanjugu prorektorka UB Neda Bokan.
Stručne službe Univerziteta tvrde da ovi studenti ne mogu dobiti "bolonjske" diplome jer su upisali studije po starim programima.
"Važno je da studenti ne budu oštećeni, a manje je važno da li su hologrami, formati diplome u skladu sa starim ili novim pravilnikom", rekla je Bokan.
Ona je ukazala i na zaključak Senata UB prema kojem rektor i dekan svojim potpisom na diplomi garantuju da je student završio studije.
Bokan je objasnila da se radi o studentima koji su se upisali u junu 2006. godine, a da su Statut UB i fakultetski propisi koji uređuju pitanje izdavanja novih "bolonjskih" diploma doneti kasnije.
Kako kaže, kasni se i sa izdavanjem "bolonjskih" diploma i za one studente koji su upisani po novim programima.
Ove diplome, prema zakonu, moraju da se izdaju u roku od šet meseci od diplomiranja, ali je i to prekršeno, pa je u ovom trenutku nekoliko hiljada diploma na potpisu kod rektora.
Bokan je navela da su dekani Biološkog i Geografskog fakulteta uputili dopis Senatu, u kome traže da se nepravilnosti prema ovoj kategoriji studenata hitno isprave.
Bolonjske diplome uvedene su pošto je Srbija, kako podseća državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke Radivoje Mitrović, potpisala Bolonjsku deklaraciju u septembru 2003. godine, a potom 2005. godine donela i Zakon o visokom obrazovanju u skladu sa njom.
Deklaraciju je 1999. godine potpisalo 29 ministara obrazovanja evropskih zemalja, u cilju otpočinjanja procesa reformi visokoškolskog obrazovanja.
Međutim, prema rečima predstavnice Grupe za praćenje Bolonjskog procesa Vere Dondur, sprovođenje Bolonjske deklaracije počelo je tek 2006. godine, jer je u implementaciji nastala konfuzija zbog toga što je i dalje postojao stari način studiranja i nova pravila još nisu zaživela.
Cilj je, kako kaže, usklađivanja evropskog sistema visokog obrazovanja uz očuvanje nacionalnih, kulturnih i jezičkih specifičnosti.
Bolonjska deklaracija predviđa stvaranje sistema uporedivih akademskih zvanja, kao i da nastava, vežbe, kolokvijumi i ispiti budu vrednovani istim brojem bodova, sa 60.
Drugi važan elemenat Deklarcije je mobilnost studenata, koja je kako kaže, kod nas malo zaživela.
"To podrazumeva da imamo mogućnost da mi primamo studente, ali i da naši studenti idu na druge fakultete", rekla je Dondur.
Deklaracija predviđa da do 2020. godine svaki peti student bar jedan semestar treba da provede u nekoj drugoj zemlji, navela je Dondur i podsetila da je akreditacija fakulteta direktna posledica primene Bolonjske deklaracije.
Takođe, važna je i socijalna dimenzija Bolonjskog procesa koja podrazumeva da visoko obrazovanje bude dostupno svima onima koji žele da se obrazuju.
U ovom procesu inače nema automatskog priznavanja diploma, već postoje procedure po kojima jedni drugima priznajemo diplome.
Međutim, na ovogodišnjoj ministarskoj konferenciji predloženo je da se razmišlja kako bi mogle automatske da se priznaju diplome, rekla je Dondur i navela da je preduslov za to usklađivanje kvaliteta.
(Tanjug)
Stručne službe Univerziteta tvrde da ovi studenti ne mogu dobiti "bolonjske" diplome jer su upisali studije po starim programima.
"Važno je da studenti ne budu oštećeni, a manje je važno da li su hologrami, formati diplome u skladu sa starim ili novim pravilnikom", rekla je Bokan.
Ona je ukazala i na zaključak Senata UB prema kojem rektor i dekan svojim potpisom na diplomi garantuju da je student završio studije.
Bokan je objasnila da se radi o studentima koji su se upisali u junu 2006. godine, a da su Statut UB i fakultetski propisi koji uređuju pitanje izdavanja novih "bolonjskih" diploma doneti kasnije.
Kako kaže, kasni se i sa izdavanjem "bolonjskih" diploma i za one studente koji su upisani po novim programima.
Ove diplome, prema zakonu, moraju da se izdaju u roku od šet meseci od diplomiranja, ali je i to prekršeno, pa je u ovom trenutku nekoliko hiljada diploma na potpisu kod rektora.
Bokan je navela da su dekani Biološkog i Geografskog fakulteta uputili dopis Senatu, u kome traže da se nepravilnosti prema ovoj kategoriji studenata hitno isprave.
Bolonjske diplome uvedene su pošto je Srbija, kako podseća državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke Radivoje Mitrović, potpisala Bolonjsku deklaraciju u septembru 2003. godine, a potom 2005. godine donela i Zakon o visokom obrazovanju u skladu sa njom.
Deklaraciju je 1999. godine potpisalo 29 ministara obrazovanja evropskih zemalja, u cilju otpočinjanja procesa reformi visokoškolskog obrazovanja.
Međutim, prema rečima predstavnice Grupe za praćenje Bolonjskog procesa Vere Dondur, sprovođenje Bolonjske deklaracije počelo je tek 2006. godine, jer je u implementaciji nastala konfuzija zbog toga što je i dalje postojao stari način studiranja i nova pravila još nisu zaživela.
Cilj je, kako kaže, usklađivanja evropskog sistema visokog obrazovanja uz očuvanje nacionalnih, kulturnih i jezičkih specifičnosti.
Bolonjska deklaracija predviđa stvaranje sistema uporedivih akademskih zvanja, kao i da nastava, vežbe, kolokvijumi i ispiti budu vrednovani istim brojem bodova, sa 60.
Drugi važan elemenat Deklarcije je mobilnost studenata, koja je kako kaže, kod nas malo zaživela.
"To podrazumeva da imamo mogućnost da mi primamo studente, ali i da naši studenti idu na druge fakultete", rekla je Dondur.
Deklaracija predviđa da do 2020. godine svaki peti student bar jedan semestar treba da provede u nekoj drugoj zemlji, navela je Dondur i podsetila da je akreditacija fakulteta direktna posledica primene Bolonjske deklaracije.
Takođe, važna je i socijalna dimenzija Bolonjskog procesa koja podrazumeva da visoko obrazovanje bude dostupno svima onima koji žele da se obrazuju.
U ovom procesu inače nema automatskog priznavanja diploma, već postoje procedure po kojima jedni drugima priznajemo diplome.
Međutim, na ovogodišnjoj ministarskoj konferenciji predloženo je da se razmišlja kako bi mogle automatske da se priznaju diplome, rekla je Dondur i navela da je preduslov za to usklađivanje kvaliteta.
(Tanjug)
