Zamenik reis ul uleme Islamske zajednice Srbije i muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić poželeo je danas, povodom predstojećeg meseca posta Ramazana mir svima, a državi da podržava pravdu, a ne nepravedne.
"Da nam Bog da mir, da se u ovoj zemlji slobodno ponašamo, šetamo, živimo, družimo. Neki su ljudi prošlih dana doživeli traume, nezgode. Želimo da država podržava pravdu, da ne podržava one koji su nepravednici", poručio je muftija Jusufspahić i dodao da je Ramazan mesec bogosluženja, dobrote i milostinje.
Najduži dan ovogodišnjeg posta je 20. jul, kada će vernici postiti 17 sati i 27 minuta, a najkraći je ujedno i poslednji dan Ramazana, 18. avgust, kada će 15 sati i 57 minuta provesti u odricanju od jela, pića i svih ovozemaljskih užitaka.
Jedna godina po muslimanskom kalendaru kraća je od godine po Gregorijanskom kalendaru za 10 dana, pa će tako, prema nalazima Instituta za geofizička i astronomska istraživanja iz Egipta, iduće godine ramazanski post početi 9. jula, dok će 2020. godine početak posta biti 23. aprila.
Godine 2030. postiće se dva puta u godini, jer će jedan ramazanski post početi 5. januara, a drugi 25. decembra iste godine.
Tokom 33 godine završi se jedan ciklus u počinjanju posta, što znači da su 1979. muslimani postili u ovogodišnjem terminu.
Ramazanski post je jedan od pet stubova islama. Prema islamskim principima, post predstavlja putpuno odricanje od hrane, pića, pušenja i telesnih zadovoljstava, ali i nedoličnog govora i ponašanja, od zore do zalaska Sunca.
Post je obavezan za sve fizički i psihički zdrave i punoletne muslimane i muslimanke. Tokom ramazanskog posta postoje dva obroka jutarnji (sehur) i večernji (iftar).
Prema mišljenju stručnjaka, post može negativno delovati na hronične srčane bolesnike, jer se među ovom grupom bolesnika pojavljuju slučajevi srčanih tegoba, zdravstvenih pogoršanja i neravnomernih otkucaja srca u toku meseca Ramazana.
Ipak, to ne znači da svi srčani bolesnici ne mogu da poste. Prema ocenama medicinskih stručnjaka, pre početka posta potrebno je da se osobe koje imaju zdravstvenih problema konsultuju sa svojim lekarima i pitaju da li mogu da poste.
U toku meseca Ramazana pripremaju se i posebna jela.
Za jutarnji obrok stručnjaci preporučuju unošenje veće količine tečnosti, a posebno mleka i vode. Nedostatak vode u telu uzrokuje, posebno u ovim vrelim letnjim danima, zadržavanje masnoća i toksina.
Imajući u vidu da je ove godine Ramazan u toku letnih dana kada su temperature izuzetno visoke, šefica Neurološke klinike Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu Enra Suljić je za agenciju Anadolija rekla da se preporučuje lako varljiva hrana, više voća i povrća i sa što manje soli.
Meteorolozi predviđaju da području Balkana predstoje topli dani sa temperaturama iznad uobičajenih proseka.
(Tanjug)
"Da nam Bog da mir, da se u ovoj zemlji slobodno ponašamo, šetamo, živimo, družimo. Neki su ljudi prošlih dana doživeli traume, nezgode. Želimo da država podržava pravdu, da ne podržava one koji su nepravednici", poručio je muftija Jusufspahić i dodao da je Ramazan mesec bogosluženja, dobrote i milostinje.
Najduži dan ovogodišnjeg posta je 20. jul, kada će vernici postiti 17 sati i 27 minuta, a najkraći je ujedno i poslednji dan Ramazana, 18. avgust, kada će 15 sati i 57 minuta provesti u odricanju od jela, pića i svih ovozemaljskih užitaka.
Jedna godina po muslimanskom kalendaru kraća je od godine po Gregorijanskom kalendaru za 10 dana, pa će tako, prema nalazima Instituta za geofizička i astronomska istraživanja iz Egipta, iduće godine ramazanski post početi 9. jula, dok će 2020. godine početak posta biti 23. aprila.
Godine 2030. postiće se dva puta u godini, jer će jedan ramazanski post početi 5. januara, a drugi 25. decembra iste godine.
Tokom 33 godine završi se jedan ciklus u počinjanju posta, što znači da su 1979. muslimani postili u ovogodišnjem terminu.
Ramazanski post je jedan od pet stubova islama. Prema islamskim principima, post predstavlja putpuno odricanje od hrane, pića, pušenja i telesnih zadovoljstava, ali i nedoličnog govora i ponašanja, od zore do zalaska Sunca.
Post je obavezan za sve fizički i psihički zdrave i punoletne muslimane i muslimanke. Tokom ramazanskog posta postoje dva obroka jutarnji (sehur) i večernji (iftar).
Prema mišljenju stručnjaka, post može negativno delovati na hronične srčane bolesnike, jer se među ovom grupom bolesnika pojavljuju slučajevi srčanih tegoba, zdravstvenih pogoršanja i neravnomernih otkucaja srca u toku meseca Ramazana.
Ipak, to ne znači da svi srčani bolesnici ne mogu da poste. Prema ocenama medicinskih stručnjaka, pre početka posta potrebno je da se osobe koje imaju zdravstvenih problema konsultuju sa svojim lekarima i pitaju da li mogu da poste.
U toku meseca Ramazana pripremaju se i posebna jela.
Za jutarnji obrok stručnjaci preporučuju unošenje veće količine tečnosti, a posebno mleka i vode. Nedostatak vode u telu uzrokuje, posebno u ovim vrelim letnjim danima, zadržavanje masnoća i toksina.
Imajući u vidu da je ove godine Ramazan u toku letnih dana kada su temperature izuzetno visoke, šefica Neurološke klinike Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu Enra Suljić je za agenciju Anadolija rekla da se preporučuje lako varljiva hrana, više voća i povrća i sa što manje soli.
Meteorolozi predviđaju da području Balkana predstoje topli dani sa temperaturama iznad uobičajenih proseka.
(Tanjug)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Kakav debakl Hrvatske u košarci, i to od Bosne! Odlazak na Eurobasket će biti nemoguća misija