Društvo sudija Srbije zatražilo je danas od članova Visokog saveta sudstva da podnesu ostavke kako bi reforma pravosuđa mogla da se nastavi.
Na konferenciji za novinare predsednica Društva sudija Dragana Boljević ocenila je da je sadašnji sastav Visokog saveta sudstva izgubio poverenje i legitimitet zbog čega predstavlja branu ispravljanju grešaka koje su počinjene u dosadašnjem toku reforme pravosuđa.
Dragana Boljević je najavila da će, ukoliko oni to ne učine, Društvo sudija Srbije novoj vladi predložiti izmene zakona koji će omogućiti izbor novih članova tog, kako se izrazila, najvišeg organa vlasti u pravosudnom sistemu.
Ona je ocenila da su smanjenje broja sudija, uvođenje nove mreže sudova i reizbor sudija doveli pravosuđe u vanredne stanje, što su potvrdili i Ustavni sud Srbije i brojni međunarodni stručnjaci, a što je rezultiralo gubitkom poverenja u odluke Visokog saveta sudstva.
Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović ukazala je danas na ozbiljne i složene sistemske pravne probleme u postupku opšteg izbora sudija, tvrdeći da je to telo sve vreme sprovodilo zakone i poštovalo donete odluke Ustavnog suda.
Reagujući povodom poslednjih odluka Ustavnog suda o usvajanju žalbi neizabranih sudija, predsednica Visokog saveta sudstva je podsetila da je osnov za opšti izbor sudija Ustav iz 2006. godine i niz kasnije donetih pravosudnih zakona, koje je donela Skupština Srbije na predlog Vlade, a da je uloga VS S bila da takav tip izbora sprovede.
"VS S ne beži od utvrđivanja sopstvene uloge u tome niti njegov predsednik, već da upozorava na zaboravljene, skrivene i potisnute činjenice o pravnoj prirodi i uzrocima svega u vezi sa izborom koji je nastao mnogo pre osnivanja tog tela i koji uopšte nije proceduralne prirode", navela je Mesarović u pisanoj izjavi objavljenoj na sajtu VS S.
Prema rečima Boljevićeve, osim izbora novih članova Visokog saveta sudstva, potrebno je omogućiti da u njegovom radu učestvuje i predstavnik strukovnog udruženja ali i da se promeni odredba po kojoj je prvi čovek tog Saveta u isto vreme i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, kako bi se smanjile mogućnosti za političke uticaje.
Govoreći o merama koje je potrebno preduzeti kako bi se stanje u pravosuđu vratilo u normalu, Boljević je rekla da je neophodno učvrstiti stalnost sudijske funkcije, uvesti jasan sistem vrednovanja i disciplinske odgovornosti sudija, obezbediti kontinuiranu obuku sudija i uspostaviti delotvoran sudski sistem koji bi građanima pružio jednak pristup pravdi.
Ona je dodala da se Društvo sudija Srbije pridružuje inicijativi organizacija civilnog društva koje su pozitivno ocenile rad dosadašnjeg zaštitnika građana Saše Jankovića i koje se zalažu da mu se hitno produži mandat.
Član Upravnog odbora Društva sudija Srbije Konstantin Mikić Vranjkić rekao je da je reforma pravosuđa koju je preduzela prethodna Vlada predstavljala "udar na pravosuđe" i "mini državni udar" i dodao da rešenja poput reizbora sudija nisu svojstvena demokratskim sistemima.
On je, takođe, ocenio da je uspostavljanja principa kolektivne odgovornosti sudija nespojiv sa parlamentarnom demokratijom.
(Beta)
Dragana Boljević je najavila da će, ukoliko oni to ne učine, Društvo sudija Srbije novoj vladi predložiti izmene zakona koji će omogućiti izbor novih članova tog, kako se izrazila, najvišeg organa vlasti u pravosudnom sistemu.
Ona je ocenila da su smanjenje broja sudija, uvođenje nove mreže sudova i reizbor sudija doveli pravosuđe u vanredne stanje, što su potvrdili i Ustavni sud Srbije i brojni međunarodni stručnjaci, a što je rezultiralo gubitkom poverenja u odluke Visokog saveta sudstva.
Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović ukazala je danas na ozbiljne i složene sistemske pravne probleme u postupku opšteg izbora sudija, tvrdeći da je to telo sve vreme sprovodilo zakone i poštovalo donete odluke Ustavnog suda.
Reagujući povodom poslednjih odluka Ustavnog suda o usvajanju žalbi neizabranih sudija, predsednica Visokog saveta sudstva je podsetila da je osnov za opšti izbor sudija Ustav iz 2006. godine i niz kasnije donetih pravosudnih zakona, koje je donela Skupština Srbije na predlog Vlade, a da je uloga VS S bila da takav tip izbora sprovede.
"VS S ne beži od utvrđivanja sopstvene uloge u tome niti njegov predsednik, već da upozorava na zaboravljene, skrivene i potisnute činjenice o pravnoj prirodi i uzrocima svega u vezi sa izborom koji je nastao mnogo pre osnivanja tog tela i koji uopšte nije proceduralne prirode", navela je Mesarović u pisanoj izjavi objavljenoj na sajtu VS S.
Prema rečima Boljevićeve, osim izbora novih članova Visokog saveta sudstva, potrebno je omogućiti da u njegovom radu učestvuje i predstavnik strukovnog udruženja ali i da se promeni odredba po kojoj je prvi čovek tog Saveta u isto vreme i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, kako bi se smanjile mogućnosti za političke uticaje.
Govoreći o merama koje je potrebno preduzeti kako bi se stanje u pravosuđu vratilo u normalu, Boljević je rekla da je neophodno učvrstiti stalnost sudijske funkcije, uvesti jasan sistem vrednovanja i disciplinske odgovornosti sudija, obezbediti kontinuiranu obuku sudija i uspostaviti delotvoran sudski sistem koji bi građanima pružio jednak pristup pravdi.
Ona je dodala da se Društvo sudija Srbije pridružuje inicijativi organizacija civilnog društva koje su pozitivno ocenile rad dosadašnjeg zaštitnika građana Saše Jankovića i koje se zalažu da mu se hitno produži mandat.
Član Upravnog odbora Društva sudija Srbije Konstantin Mikić Vranjkić rekao je da je reforma pravosuđa koju je preduzela prethodna Vlada predstavljala "udar na pravosuđe" i "mini državni udar" i dodao da rešenja poput reizbora sudija nisu svojstvena demokratskim sistemima.
On je, takođe, ocenio da je uspostavljanja principa kolektivne odgovornosti sudija nespojiv sa parlamentarnom demokratijom.
(Beta)
