Mere podrazumevaju oslobađanje poljoprivrednika određenih finansijskih obaveza ili njihovo odlaganje, intervencije na tržištu da bi se obezbedila stabilnost u snabdevanju i cena, kao i novčanu pomoć poljoprivrednicima povećanjem podsticaja, navodi se u saopštenju sa sednice vlade.

Ističe se da mere omogućavaju dodatni poček (grejs period) od godinu dana za subvencionisane kratkoročne i dugoročne agrarne kredite, tokom kog poljoprivrednici neće vraćati glavnicu, a nastaviće ugovoreno plaćanje kamate.

Registrovana poljoprivredna gazdinstva se oslobođaju plaćanja naknade za odvodnjavanje i navodnjavanje za 2011. i 2012, navela je Vlada Srbije.

Vlada je odlučila da Republička direkcija za robne rezerve interventno kupi do 200.000 tona merkantilnog kukuruza na domaćem tržištu radi popunjavanja strateških rezervi, kao i da privremeno ukine carine i prelevmane na uvoz svih vrsta žitarica do naredne žetve.

Vlada i nadležna ministarstva će pratiti izvoz svih vrsta žitarica i u slučaju izvoza koji bi značajno ugrozio snabdevanje domaćeg tržišta biće preduzete odgovarajuće mere.

Podsticaji za tov junadi biće povećani sa postojećih 5.000 dinara po grlu na 10.000 dinara, a za tov svinja sa postojećih 500 dinara po grlu na 1.000 dinara do kraja godine.

Postojeći iznos premije za mleko od pet dinara po litru povećan je na sedam dinara za treći i četvrti kvartal ove godine, a do kraja godine biće proširen broj korisnika podsticaja za genetsko unapređenje stočarstva ublažavanjem kriterijuma za sticanje prava na te podsticaje, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

Stručnjaci su ocenili u izjavama za Tanjug da su ove mere bile neophodne i doprineće ublažavanju katastrofalne situacije u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, očuvanju stočnog fonda i obezbeđivanju prehrambene sigurnosti.

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović naglasio je da je "svaki iskorak u smanjenju katastrofe primarne poljoprivredne proizvodnje od strane Vlade Srbije apsolutno pozitivna stvar".

On je istakao da je dobro što je produžen grejs period za vraćanje subvencionisanih agrarnih kredita, jer "ih ljudi nemaju zaista čime vratiti, pogotovo oni koji su imali katastrofalno smanjenje prinosa ili totalno uništenje proizvodnje kukuruza, soje, suncokreta i šcehrene repe".

Cvijanović je pozdravio mere koje se odnose na povećanje podsticaja u stočarstvu, ukazujući na značaj očuvanja stočnog fonda, dodajući da misli da je to "pravi pristup i korektan odnos vlade".

Kako je podvukao, mere će obezbediti prehrambenu sigurnost i sprečiti drastična poskupljenja hrane.

"Ove kratkoročne mere treba da nam budu neka vrsta opomene da zaista moramo sesti i razmisliti kako i na koji način da sve mere agrotehnike budu zaista u funkciji proizvodnje sa što većim prinosima, da ne bi dolazili u ovakvu situaciju", zaključio je Cvijanović.

Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić ocenio je da su ove mere neophodne, ali i istakao da treba da budu usmerene ne samo na relaksaciju poljoprivrednih proizvođača po osnovu suše.

Kako je istakao, još je važnije usmeriti mere na zasnivanje novog ciklusa proizvodnje u narednoj godini.

Komentarišući konkretne mere, Ševarlić je istakao da podržava odluku Ministarstva poljoprivrede da registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima omogući dodatni grejs period, ali bi, prema njegovom mišljenju, trebalo razmotriti sličnu mogućnost i za ostala gazdinstva.

On je precizirao da se to odnosi na neregistrovana gazdinstva i eventualno gazdinstva registrovana za namene koje nisu subvencionisane od resornog ministarstva.

Ševarlić ističe i da to važi za povećanje podsticaja za tov junadi i svinja, premija za mleko i distribuciju regresiranog dizel goriva, jer "suša ne razlikuje neregistrovane od registrovanih gazdinstava i neumatičena od umatičenih grla".

Kada je reč o oslobađanju plaćanja naknade za odvodnjavanje i navodnjavanje za 2011. i 2012. godinu, Ševarlić se slaže sa oslobađanjem plaćanja za 2012, ali "ne vidi razlog zašto bi se retroaktivno vršilo oslobađanje od istih obaveza i za 2011".

Komentarišući preporuku lokalnim samoupravama da oslobode registrovana poljoprivredna gazdinstva plaćanja zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za 2012, Ševarlić se zapitao zašto bi se oslobodili obaveza plaćanja zakupa državnog zemljišta oni koji su gajili pšenicu ili gaje kulture koje se i u ovoj sušnoj godini navodnjavaju.

"Ova mera je praktično u korist samo registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa područja Vojvodine, jer je površina državnog zemljišta koje se daje u zakup na području centralne Srbije zanemarljiva u odnosu na površine u Vojvodini", naglasio je on.

Ševarlić podržava i odluku o interventnom otkupu do 200.000 tona merkantilnog kukuruza, ali i dodaje da "će to biti neefikasno ukoliko država ponudi cenu ispod tržišne, kao što je slučaj sa niskom cenom otkupa pšenice za Robne rezerve koja nije realizovana ni sa 15 odsto planiranog obima otkupa".

Po njegovoj oceni, privremeno ukidanje carina i prelevmana na uvoz svih vrsta žitarica do naredne žetve, "vrlo je diskutabilna mera, barem dok se ne sagledaju konačni bilansi jesenje berbe i žetve".



Ministar poljoprivrede Goran Knežević izjavio je ranije danas da će za namene sprovođenja Vladinih mera biti izdvojeno od 12 do 15 milijardi dinara.

On je pozvao poljoprivrednike da podrže napore ministarstva i vlade da se posledice suše što bolje i što pre saniraju, kao i predložene mere, jer su racionalne i jedino objektivno moguće u ovom trenutku.

Te mere bi bile znatno izdašnije da nije zatečena "katastrofalna situacija u finansijama u ovom ministarstvu", rekao je Knežević i objasnio da su te mere u ovom trenutku "maksimum maksimuma", pa čak možda i prevazilaze mogućnosti države i vlade.

Nezapamćena suša ovog leta u Srbiji prouzrokovala je velike podbačaje u rodu kukuruza, soje i drugih jarih useva, a prema ranije iznetim procenama stručnjaka, ukupna šteta u biljnoj proizvodnji mogla bi da iznosi više od dve milijarde dolara.

Procene Ministarstva poljoprivrede su da će ovogodišnji rod kukuruza i soje biti umanjen za bezmalo 50 odsto u odnosu na lanjski nivo, suncokreta i šećerne repe za 20 do 40 procenata.

(agencije/MONDO, ilustracija: Guliver/Getty Images)