Vlada Srbije formiraće međunarodnu komisiju koja će da istraži nerešena ubistava novinara u Srbiji. U Komisiji će pored predstavnika službi bezbednosti Srbije, Tužilaštva i medija biti i međunarodni istražitelji.
Vlada Srbije juče je donela odluku o formiranju međunarodne komisije koja će da istraži ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, rekao je na konferenciji OEBS-a o slobodi medija u jugoistočnoj Evropi direktor Fonda B92 Veran Matić.
"Vlada Republike Srbije je preko Biroa za koordinaciju rada obaveštajnih službi, kojom je predsedavao Aleksandar Vučić 20. septembra donela odluku o formiranju međunarodne komisije", kazao je Matić.
Pored predstavnika službi bezbednosti Srbije, Tužilaštva i medija, u radu komisije učestvovaće ugledni međunarodni istražitelji, kazao je Matić.
Cilj komisije biće "analiziranje svih dosadašnjih izvršenih istraga, utvrđivanje činjenica o tome zašto su bile neuspešne i postavljanje osnova za naredne istrage".
Kako je Matić naveo, sastav komisije biće poznat u narednih nekoliko sedmica, a u njenom radu će učestvovati najmanje dva policijska istražitelja sa međunarodnim iskustvom i predstavnika medija iz Srbije.
Matić je najavio da će povodom 23. novembra - Međunarodnog dana protiv nekažnjivosti, dana koji poziva na akciju traženja pravde za one koji su ubijeni usled ostvarivanja prava na slobodu izražavanja, nova inicijativa Balkanska mreža slobode (Balkan Freedom Network). tražiti od Generalne skupštine UN da podrži ovaj pokret i donese deklaraciju kojom se traži od zemalja članica da kroz slične komisije istraže "sva ubistva i nasilja nad novinarima, umetnicima, političarima i zagovornicima slobode izražavanja koji se ućutkuju često bez ikakve istrage ili posledica po njihove progonioce"
Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović rekla je da će njena kancelarija pomoći rad te komisije kako u Srbiji tako i na međunarodnom nivou.
Ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića nerasvetljana su i danas, kada su u fokus javnosti dospela odlukom Vlade Srbije o formiranju međunarodne komisiju koja će istražiti okolnosti pod kojima su ubijeni.
Godinama unazad srpskoj javnosti se sa različitih nivoa vlasti poručuje da će smrti novinara biti rasvetljene, pre oko pola godine nadležni tužioci Srbije obećali su da će pravda biti zadovoljena i rasvetljene okolnosti ubistava Dade, Slavka i Milana , ističući da su ti predmeti prioriteti u njihovom radu.
Republički tužilac Zagorka Dolovac rekla je da je tužilaštvo svesno značaja slučaja "Vujasinović", ali da "protok vremena i dokazi koji nisu na adekvatan način fiksirani odmah po izvršenju krivičnog dela, remete istragu ubistva novinarke". Dolovac je tada navela da posle revizije Više javno tužilaštvo u Beogradu vodi pretkrivični postupak u okviru kog je saslušano više svedoka i veštaka.
Da postoji jaka volja tužilaštva da se reši ubistvo novinarke Vujasinović, koje je postalo metafora za opasnost novinarske profesije i slobodnog istraživačkog novinarstva 1990-ih godina kada su i drugi novinari stradali zbog poštenog i časnog obavljanja svoje profesije, nije sporno, tvri Dolovac, kao ni da tužilaštvo ima visok stepen svesti o neophodnosti rešavanja ovog slučaja za koji postoji veliki javni interes.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u aprilu je potvrdio da je istraga o ubistvu Vujasinović obnovljena, ali da nema podataka koji bi ukazali na ime izvršioca ubistva.
Vujasinović je ubijena 8. aprila 1994. godine u svom stanu u Novom Beogradu. Ona je za "Dugu" izveštavala sa ratišta i o beogradskom podzemlju, kao i o bliskim vezama politike i krinimala.
Od kraja 1992. do smrti 1994. godine, pisala je o političkoj sceni Srbije.
Deceniju i po njena smrt je vođena kao samoubistvo, a u januaru 2009. tužilaštvo je utvrdilo da je reč o ubistvu.
Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević u čijoj nadležnosti je slučaj Slavka Ćuruvije, ubijenog 11. aprila 1999. godine u centru Beograda na ulazu zgrade u kojoj je stanovao, uveren je da će i taj "slučaj biti rešen" i naglasio na godišnjicu ubistva da zbog delikatnosti predmeta ne može da govori više.
Radisavljević je naglasio da tužilaštvo i on lično poštuju interes javnosti, posebno novinarske, kao i da zločin mora da ima sudski epilog.
"Ćuruvije se ne sećamo samo uoči godišnjice ubistva, već je rasvetljavanje tog zločina prioritet u radu Tužilaštva za organizovani kriminal. Na predmetu radimo intenzivno, pa i bukvalno u vreme dok razgovaramo", kazao je tada tužilac.
Ćuruvija i njegovi listovi "Dnevni telegraf" i "Evropljanin" bili su među vodećim kritičarima režima Slobodana Miloševića uoči i tokom bombardovanja Srbije.
Istraga je, posle pada režima Miloševića, utvrdila da su ga danonoćno pratili pripadnici Državne bezbednosti i da su iznenada, uoči samog ubistva, povučeni sa "zadatka".
Na osnovu zahteva Specijalnog tužilaštva istražni sudija saslušao je više od 100 predloženih svedoka. Pored ostalih saslušano je 27 pratilaca - pripadnika DB, niz bivših funkcionera te službe, obavljeno je medicinsko-balističko veštačenje, a prikupljeni su i drugi materijalni dokazi.
Na spisku hrabrih, ali mrtvih čije će okolnosti stradanja pokušati da razreši međunarodna komisija je i dopisnik "Večernjih novosti" Milan Pantić - ubijen 11. juna 2001. ispred zgrade u kojoj je stanovao u Jagodini.
Ubistvo Pantića usledilo je nakon serije tekstova o ekonomskom kriminalu u pomoravskom regionu, zloupotrebama u privatizacijama i poslovanju opštinskih vlasti.
Viši tužilac u Jagodini Radoslav Vučkovic 8. juna ove godine kratko je rekao " Nema novih informacija u istrazi ubistva novinara Milana Pantića", a u MUP-u Srbije tvrde da "obimnu i kompleksnu istragu povodom ubistva Pantića sprovodi radna grupa u okviru Uprave kriminalističke policije".
Nezadovoljstvo udruženja novinara najbolje ilustruju reči Vukašina Obradovića koji je na obeležavanju 13 godina od ubistva Ćuruvije, 11. aprila ove godine, poručio da je otkrivanje nalogodavaca i ubica "testamen nove demokratske Srbije".
"Otkrijte nalogodavce, imenujte ubice", rekao je tada Obradović, dodavši da je vlast obavezna da "zaviri u mračne odaje režima Slobodana MIloševića" i da bez raščisćavanja ubistva Ćuruvije "nema demokratske Srbije kao ni slobode govora i izražavanja".
Porodicima, ali i čitavom društvu, ostaje nada da će ovaj novi u nizu koraka ka epilogu nerazjašnjenih tragičnih "priča" imati očekivani efekat i da u zvaničnim dokumentima više neće pisati: "Pozadina zločina nije rasvetljena".
(Tanjug, foto: Medija centar Beograd)
"Vlada Republike Srbije je preko Biroa za koordinaciju rada obaveštajnih službi, kojom je predsedavao Aleksandar Vučić 20. septembra donela odluku o formiranju međunarodne komisije", kazao je Matić.
Pored predstavnika službi bezbednosti Srbije, Tužilaštva i medija, u radu komisije učestvovaće ugledni međunarodni istražitelji, kazao je Matić.
Cilj komisije biće "analiziranje svih dosadašnjih izvršenih istraga, utvrđivanje činjenica o tome zašto su bile neuspešne i postavljanje osnova za naredne istrage".
Kako je Matić naveo, sastav komisije biće poznat u narednih nekoliko sedmica, a u njenom radu će učestvovati najmanje dva policijska istražitelja sa međunarodnim iskustvom i predstavnika medija iz Srbije.
Matić je najavio da će povodom 23. novembra - Međunarodnog dana protiv nekažnjivosti, dana koji poziva na akciju traženja pravde za one koji su ubijeni usled ostvarivanja prava na slobodu izražavanja, nova inicijativa Balkanska mreža slobode (Balkan Freedom Network). tražiti od Generalne skupštine UN da podrži ovaj pokret i donese deklaraciju kojom se traži od zemalja članica da kroz slične komisije istraže "sva ubistva i nasilja nad novinarima, umetnicima, političarima i zagovornicima slobode izražavanja koji se ućutkuju često bez ikakve istrage ili posledica po njihove progonioce"
Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović rekla je da će njena kancelarija pomoći rad te komisije kako u Srbiji tako i na međunarodnom nivou.
Ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića nerasvetljana su i danas, kada su u fokus javnosti dospela odlukom Vlade Srbije o formiranju međunarodne komisiju koja će istražiti okolnosti pod kojima su ubijeni.
Godinama unazad srpskoj javnosti se sa različitih nivoa vlasti poručuje da će smrti novinara biti rasvetljene, pre oko pola godine nadležni tužioci Srbije obećali su da će pravda biti zadovoljena i rasvetljene okolnosti ubistava Dade, Slavka i Milana , ističući da su ti predmeti prioriteti u njihovom radu.
Republički tužilac Zagorka Dolovac rekla je da je tužilaštvo svesno značaja slučaja "Vujasinović", ali da "protok vremena i dokazi koji nisu na adekvatan način fiksirani odmah po izvršenju krivičnog dela, remete istragu ubistva novinarke". Dolovac je tada navela da posle revizije Više javno tužilaštvo u Beogradu vodi pretkrivični postupak u okviru kog je saslušano više svedoka i veštaka.
Da postoji jaka volja tužilaštva da se reši ubistvo novinarke Vujasinović, koje je postalo metafora za opasnost novinarske profesije i slobodnog istraživačkog novinarstva 1990-ih godina kada su i drugi novinari stradali zbog poštenog i časnog obavljanja svoje profesije, nije sporno, tvri Dolovac, kao ni da tužilaštvo ima visok stepen svesti o neophodnosti rešavanja ovog slučaja za koji postoji veliki javni interes.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u aprilu je potvrdio da je istraga o ubistvu Vujasinović obnovljena, ali da nema podataka koji bi ukazali na ime izvršioca ubistva.
Vujasinović je ubijena 8. aprila 1994. godine u svom stanu u Novom Beogradu. Ona je za "Dugu" izveštavala sa ratišta i o beogradskom podzemlju, kao i o bliskim vezama politike i krinimala.
Od kraja 1992. do smrti 1994. godine, pisala je o političkoj sceni Srbije.
Deceniju i po njena smrt je vođena kao samoubistvo, a u januaru 2009. tužilaštvo je utvrdilo da je reč o ubistvu.
Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević u čijoj nadležnosti je slučaj Slavka Ćuruvije, ubijenog 11. aprila 1999. godine u centru Beograda na ulazu zgrade u kojoj je stanovao, uveren je da će i taj "slučaj biti rešen" i naglasio na godišnjicu ubistva da zbog delikatnosti predmeta ne može da govori više.
Radisavljević je naglasio da tužilaštvo i on lično poštuju interes javnosti, posebno novinarske, kao i da zločin mora da ima sudski epilog.
"Ćuruvije se ne sećamo samo uoči godišnjice ubistva, već je rasvetljavanje tog zločina prioritet u radu Tužilaštva za organizovani kriminal. Na predmetu radimo intenzivno, pa i bukvalno u vreme dok razgovaramo", kazao je tada tužilac.
Ćuruvija i njegovi listovi "Dnevni telegraf" i "Evropljanin" bili su među vodećim kritičarima režima Slobodana Miloševića uoči i tokom bombardovanja Srbije.
Istraga je, posle pada režima Miloševića, utvrdila da su ga danonoćno pratili pripadnici Državne bezbednosti i da su iznenada, uoči samog ubistva, povučeni sa "zadatka".
Na osnovu zahteva Specijalnog tužilaštva istražni sudija saslušao je više od 100 predloženih svedoka. Pored ostalih saslušano je 27 pratilaca - pripadnika DB, niz bivših funkcionera te službe, obavljeno je medicinsko-balističko veštačenje, a prikupljeni su i drugi materijalni dokazi.
Na spisku hrabrih, ali mrtvih čije će okolnosti stradanja pokušati da razreši međunarodna komisija je i dopisnik "Večernjih novosti" Milan Pantić - ubijen 11. juna 2001. ispred zgrade u kojoj je stanovao u Jagodini.
Ubistvo Pantića usledilo je nakon serije tekstova o ekonomskom kriminalu u pomoravskom regionu, zloupotrebama u privatizacijama i poslovanju opštinskih vlasti.
Viši tužilac u Jagodini Radoslav Vučkovic 8. juna ove godine kratko je rekao " Nema novih informacija u istrazi ubistva novinara Milana Pantića", a u MUP-u Srbije tvrde da "obimnu i kompleksnu istragu povodom ubistva Pantića sprovodi radna grupa u okviru Uprave kriminalističke policije".
Nezadovoljstvo udruženja novinara najbolje ilustruju reči Vukašina Obradovića koji je na obeležavanju 13 godina od ubistva Ćuruvije, 11. aprila ove godine, poručio da je otkrivanje nalogodavaca i ubica "testamen nove demokratske Srbije".
"Otkrijte nalogodavce, imenujte ubice", rekao je tada Obradović, dodavši da je vlast obavezna da "zaviri u mračne odaje režima Slobodana MIloševića" i da bez raščisćavanja ubistva Ćuruvije "nema demokratske Srbije kao ni slobode govora i izražavanja".
Porodicima, ali i čitavom društvu, ostaje nada da će ovaj novi u nizu koraka ka epilogu nerazjašnjenih tragičnih "priča" imati očekivani efekat i da u zvaničnim dokumentima više neće pisati: "Pozadina zločina nije rasvetljena".
(Tanjug, foto: Medija centar Beograd)
