Bivši premijer i ministar finansija Mirko Cvetković pisao je svojevremeno Opštinskom sudu u Somboru i preporučio da se obustavi postupak za utvrđivanje vlasništva u jednom predmetu, piše štampa.
U pitanju je postupak u kome je preduzeće "Borovo" tužilo kupca koji je do lokala došao po oglasu hrvatskog Borova i po proceduri koju su propisale naše institucije, piše list "Danas".
Cvetković je tim dopisom odgovorio na podnesak suda, a mišljenje Ministarstva finansija zatražili su i drugi sudovi u zemlji pred kojima su se vodili istovetni postupci.
Tako su pisma slične sadržine pisali i državni sekretari Goran Radosavljević i Miodrag Djidić, a u ime Ministarstva inostranih poslova slično tumačenje "sudske nezavisnosti" potpisao je i ambasador Vladimir Nikolić, navodi list.
Zbog čega su se Cvetković i njegovi sekretari umešali u redovan spor u kome je materija regulisana zakonom, nije jasno, ali Jelisaveta Vasilić, bivši sudija Ustavnog suda i članica Saveta za borbu protiv korupcije izjavila je listu "Danas" da je to potvrda da je sudska vlast zavisna od izvršne vlasti.
"Nikada sud ne pita vladu ili ministre kako da postupa u određenom postupku. Jedino što sud može da uradi, jeste da zatraži određenu dokumentaciju, ukoliko je nema. To je sve. Dakle, sud mora u potpunosti da bude nezavisan", istakla je Vasilićeva.
To, kako navodi list, potvrđuje i Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, koja je iznenađena činjenicom da se ovako nešto uopšte i dogodilo.
"Ne postoji nijedan razlog da se sudija obrati izvršnoj vlasti i pita kako da radi sa predmetima. Takođe, ne postoji nijedan razlog da izvršna vlast odgovori predlogom da se prekine sudski postupak", kazala je ona i napomenula da je to suprotno praksi koja se primenjuje u Evropi.
Ipak, u dopisu koji je Cvetković potpisao, navodi se da je "u sprovođenju Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije došlo do određenih poteškoća zbog Uredbe Vlade Republike Hrvatske o zabrani raspolaganja i preuzimanju sredstava određenih pravnih osoba na teritoriji Republike Hrvatske od 1991. godine, kojom je imovina pravnih lica iz Srbije i Crne Gore prešla u svojinu Republike Hrvatske, navodi "Danas".
"Imajući u vidu i stav hrvatskih državnih organa da se odredbe Sporazuma o pitanjima sukcesije ne primenjuje neposredno, mišljenja smo da treba prekinuti postupak do rešenja navedenih pitanja sa Republikom Hrvatskom na bilateralnoj osnovi", naveo je, prema navodima lista, Cvetković.
U odvojenim dopisima državnih sekretara Ministarstva finansija Radosavljevića i Djidića, koji su upućeni Osnovnom sudu u Bujanovcu, odnosno Privrednom sudu u Beogradu, objašnjava se i da je Hrvatska "gotovo svu imovinu pravnih lica iz Republike Srbije prodala preko Fonda za privatizaciju pre stupanja na snagu Sporazuma o pitanjima sukcesije i da nije donela propise o njenom obeštećenju".
S druge strane, Nenad Ilić, kupac lokala Borova u Kraljevu, kazao je da to nije tačno i da se plasiranjem takvih informacija kod građana stvara otpor prema Hrvatskoj.
"Uporno se skriva činjenica da su i neke naše firme prodale svoju imovinu upravo na osnovu Sporazuma o sukcesiji", rekao je Ilić za "Danas".
On ističe da se tim dopisima potvrđuje uticaj izvršne na zakonodavnu vlast, odnosno kako "izvršna vlast traži rešenje sudskih postupaka u korist interesne grupe".
List podseća da pojedini vlasnici lokala koje su pre šest godina kupili od hrvatskog Borova još ne mogu da uđu u svoj poslovni prostor, iako postoji više pravosnažnih presuda u njihovu korist.
Taman kada se njihovom dugogodišnjem problemu nazirao epilog u njihovu korist, pred Vrhovnim kasacionim sudom počeli su da se poništavaju kupoprodajni ugovori.
Reč je o lokalima koje je pre raspada bivše Jugoslavije preduzeće Borovo iz Vukovara imalo na teritoriji Srbije, a koje je, posle usvajanja Sporazuma o sukcesiji iz 2004. oglasilo na prodaju. Od ukupno 118 lokala koliko ih je bilo na teritoriji Srbije, prodato je 18, a onda je somborska firma Boreli tužila sve kupce smatrajući da upravo ona ima pravo vlasništva nad maloprodajnim objektima u Srbiji i fabrikom u Somboru.
Novim kupcima nije pomogla ni činjenica da su transakcije završili tek pošto su dobili sve potrebne saglasnosti nadležnih ministarstava i institucija. O tome su pisali i ombudsmanu, navodi "Danas".
(Tanjug/Foto: Medija centar Beograd)
Cvetković je tim dopisom odgovorio na podnesak suda, a mišljenje Ministarstva finansija zatražili su i drugi sudovi u zemlji pred kojima su se vodili istovetni postupci.
Tako su pisma slične sadržine pisali i državni sekretari Goran Radosavljević i Miodrag Djidić, a u ime Ministarstva inostranih poslova slično tumačenje "sudske nezavisnosti" potpisao je i ambasador Vladimir Nikolić, navodi list.
Zbog čega su se Cvetković i njegovi sekretari umešali u redovan spor u kome je materija regulisana zakonom, nije jasno, ali Jelisaveta Vasilić, bivši sudija Ustavnog suda i članica Saveta za borbu protiv korupcije izjavila je listu "Danas" da je to potvrda da je sudska vlast zavisna od izvršne vlasti.
"Nikada sud ne pita vladu ili ministre kako da postupa u određenom postupku. Jedino što sud može da uradi, jeste da zatraži određenu dokumentaciju, ukoliko je nema. To je sve. Dakle, sud mora u potpunosti da bude nezavisan", istakla je Vasilićeva.
To, kako navodi list, potvrđuje i Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, koja je iznenađena činjenicom da se ovako nešto uopšte i dogodilo.
"Ne postoji nijedan razlog da se sudija obrati izvršnoj vlasti i pita kako da radi sa predmetima. Takođe, ne postoji nijedan razlog da izvršna vlast odgovori predlogom da se prekine sudski postupak", kazala je ona i napomenula da je to suprotno praksi koja se primenjuje u Evropi.
Ipak, u dopisu koji je Cvetković potpisao, navodi se da je "u sprovođenju Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije došlo do određenih poteškoća zbog Uredbe Vlade Republike Hrvatske o zabrani raspolaganja i preuzimanju sredstava određenih pravnih osoba na teritoriji Republike Hrvatske od 1991. godine, kojom je imovina pravnih lica iz Srbije i Crne Gore prešla u svojinu Republike Hrvatske, navodi "Danas".
"Imajući u vidu i stav hrvatskih državnih organa da se odredbe Sporazuma o pitanjima sukcesije ne primenjuje neposredno, mišljenja smo da treba prekinuti postupak do rešenja navedenih pitanja sa Republikom Hrvatskom na bilateralnoj osnovi", naveo je, prema navodima lista, Cvetković.
U odvojenim dopisima državnih sekretara Ministarstva finansija Radosavljevića i Djidića, koji su upućeni Osnovnom sudu u Bujanovcu, odnosno Privrednom sudu u Beogradu, objašnjava se i da je Hrvatska "gotovo svu imovinu pravnih lica iz Republike Srbije prodala preko Fonda za privatizaciju pre stupanja na snagu Sporazuma o pitanjima sukcesije i da nije donela propise o njenom obeštećenju".
S druge strane, Nenad Ilić, kupac lokala Borova u Kraljevu, kazao je da to nije tačno i da se plasiranjem takvih informacija kod građana stvara otpor prema Hrvatskoj.
"Uporno se skriva činjenica da su i neke naše firme prodale svoju imovinu upravo na osnovu Sporazuma o sukcesiji", rekao je Ilić za "Danas".
On ističe da se tim dopisima potvrđuje uticaj izvršne na zakonodavnu vlast, odnosno kako "izvršna vlast traži rešenje sudskih postupaka u korist interesne grupe".
List podseća da pojedini vlasnici lokala koje su pre šest godina kupili od hrvatskog Borova još ne mogu da uđu u svoj poslovni prostor, iako postoji više pravosnažnih presuda u njihovu korist.
Taman kada se njihovom dugogodišnjem problemu nazirao epilog u njihovu korist, pred Vrhovnim kasacionim sudom počeli su da se poništavaju kupoprodajni ugovori.
Reč je o lokalima koje je pre raspada bivše Jugoslavije preduzeće Borovo iz Vukovara imalo na teritoriji Srbije, a koje je, posle usvajanja Sporazuma o sukcesiji iz 2004. oglasilo na prodaju. Od ukupno 118 lokala koliko ih je bilo na teritoriji Srbije, prodato je 18, a onda je somborska firma Boreli tužila sve kupce smatrajući da upravo ona ima pravo vlasništva nad maloprodajnim objektima u Srbiji i fabrikom u Somboru.
Novim kupcima nije pomogla ni činjenica da su transakcije završili tek pošto su dobili sve potrebne saglasnosti nadležnih ministarstava i institucija. O tome su pisali i ombudsmanu, navodi "Danas".
(Tanjug/Foto: Medija centar Beograd)
