Javni uvid u urbanistički projekat počinje danas.

Ako se obistine namere investitora grčke kompanije „Lamda”, koja je zgradu fabrike„Beko” u stečaju kupila 2007. godine za 55,8 miliona evra i angažovala kuću Zahe Hadid, Beograd će biti prvi grad u ovom delu Evrope koji će se moći pohvaliti da ima avangardne građevine koje je projektovao slavni arhitekta.

"Kompleks će se prostirati na 94.000 kvadratnih metara i činiće ga rezidencijalni, komercijalni i poslovni prostor, kao i hotel sa pet zvezdica. Postaće novi urbani centar grada u kome će biti mesta za različite sadržaje: turizam, šoping, šetnju, odmor. Projektovan je tako da zadovolji najviše standarde zelene gradnje. Pozicioniran je na 3,3 hektara između Kalemegdana i Sportskog centra 'Milan Gale Muškatirović' i povezaće grad i reku. I što je najvažnije otvoriće 1.000 radnih mesta", kažu u kompaniji „Lamda divelopment” i naglašavaju da su oni jedini vlasnici i nosioci posla u koji će uložiti više od 200 miliona evra.

Na ovom projektu Hadidova sarađuje sa Patrikom Šumaherom, poznatim arhitektom iz njenog tima koji je na ovogodišnjoj Beogradskoj nedelji dizajna najavio da će glavni grad Srbije dobiti „reprezentativnu zgradu hotela koja će se izvanredno uklopiti u ambijent”. U „Lamdi” potvrđuju da je projekat u skladu sa domaćim propisima i regulativama i da su sve sugestije Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture uvrštene u finalno rešenje.

Budući višenamenski centar nalazi se u okviru kompleksa Beogradske tvrđave kao deo spomenika kulture od izuzetnog značaja za republiku. Uslove zaštite za to područje za potrebe plana detaljne regulacije koji je prethodio urbanističkom projektu i koji je usvojen u martu ove godine propisao je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, u čijoj nadležnosti je tvrđava.

"Urbanistički projekat je izrađen u skladu sa uslovima zaštite, koje smo propisali i na njega smo dali saglasnost", kažu u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Ali dok je plan detaljne regulacije prošle godine bio na javnom uvidu, deo stručne javnosti pobunio se protiv gradnje na toj lokaciji. Predvođeni Aleksandrom Banović, arhitektom i autorom prethodnog plana za taj blok iz 1969. godine,tvrdili su da će nove građevine zakloniti pogled na tvrđavu sa reke i da je nedopustivo da se bilo šta zida na toj lokaciji, jer pripada tvrđavi, spomeniku kulture od izuzetnog značaja. Zamerke su bile upućene i na Generalni plan Beograda iz 2003. godine, odnosno što su urbanisti dozvolili da se on menja. Odgovorni za taj planski dokument smatrali su tada,kao što misle i danas,da industriji na toj lokaciji više nije mesto i prenamenili je u sadržaje poput ugostiteljstva, poslovanja, kulture.

Protivnici gradnje,umesto novih kvadrata predlagali su isto što i prethodna planska dokumenta, slobodnu površinu za javne sadržaje, odnosno zabavni park sa zelenim površinama, pešačkim stazama i kulturnim sadržajima.

Sve detalje urbanističkog projekta kompleksa u Ulici vojvode Bojovića 6-8, javnost će moći da vidi od danas do 16. oktobra, svakog radnog dana od 9 do 15 sati, u zgradi Gradske uprave u Ulici 27. marta 43-45 (sala 2 u suterenu).

Primedbe i sugestije na planirana rešenja u pisanoj formi mogu da se dostave Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove u Ulici 27. marta 43-45, najkasnije do 16. oktobra.

Ako urbanistički projekat bude usvojen, investitor će moći da podnese zahtev za lokacijsku dozvolu, odnosno da uđe u proceduru prikupljanja svih dozvola za gradnju od Ministarstva građevinarstva i urbanizma, prenosi "Politika".

Ko je Zaha Hadid

Rođena je 1950. godine u Bagdadu. Diplomirala je matematiku u Bejrutu i arhitekturu u Londonu. Pre nego što je osnovala svoj studio za arhitekturu i dizajn 1980. godine radila je sa svojim profesorom, poznatim holandskih arhitektom Remom Kolhasom.

Prva je žena dobitnica Prickerove nagrade za najveća dostignuća u arhitekturi. To prestižno priznanje,pandan Nobelovoj nagradi, osvojila je 2004. za „Most paviljon” u Saragosi. Dve godine uzastopno Kraljevski britanski arhitektonski institut dodelio joj je Stirlingovu nagradu: 2010. zaprojekat MAXXI centra moderne umetnosti u Rimu i prošle godine za školu u Londonu.

Ove godine britanska kraljica odlikovala ju je titulom dameza zasluge u arhitekturi.

Građevine koje je ona projektovala nalaze se u svim delovima sveta. Među najpoznatijim su Vitra vatrogasna stanica u Vajlu na Rajni u Nemačkoj (1993), Rozentalov Centar savremene umetnosti u Sinsinatiju (Ohajo, 1998), Honhajm severni terminal i parking (2001, Strazbur), Skijaška skakaonica na planini Bergisel kod Inzbruka (2002), Vodeni centar u Londonu (2011), izgrađen za ovogodišnje Letnje olimpijske igre...

Rad kompanije Zahe Hadid je posvećen širenju parametricizma po svetu, stila čija je ideja vodilja uvođenje fluidnih formi u arhitekturu, oblikakakvi postoje u prirodi, u biljnom i životinjskom svetu, poput deformisanih mehurova, školjki...

Pre Zahe Hadid priliku da osmisle uređenje atraktivne lokacije podno Beogradske tvrđave imali su Boris Podreka, arhitekta rođen u Beogradu, koji živi u Beču, Džon Eliot, britanski arhitekta i grčka arhitektonska kuća „Tobazis”, ali se investitor odlučio za Hadidovu.

Grčka „Lamda divelopmet” je akcionarsko društvo i postoji od 1977. godine. Posluje na atinskoj berzi, a najveći paket akcija u rukama je Spirosa Lacisa, najbogatijeg Grka. Naftni magnat i brodovlasnik poznat je i po prijateljskim odnosima sa najmoćnijim ljudima na svetu, a neke od njih, poput Džordža Buša i Žozea Manuela Baroza ugostio je na luksuznim jahtama.

U glavnom gradu Grčke „Lamda” između ostalog poseduje tri tržna centra, marinu, rezidencijalne komplekse. Ulaže u projekte u Grčkoj, Rumuniji, Bugarskoj, Crnoj Gori...

Na pitanje da li imaju novac za izgradnju kompleksa u Beogradu u „Lamdi divelopment” tvrde da nisu u krizi kao njihova država, a kao dokaz navode kupovinu tržnog centra u Atini, koji su prošle nedelje platili 81 milion evra.

(MONDO)