Studenti Fakulteta likovne umetnosti u Beogradu i zemunske Visoke zdravstvene škole strukovnih studija protestvuju jer imaju 60 bodova a nisu na budžetu.
Stotinak studenata Fakulteta likovne umetnosti Univerziteta umetnosti protestovalo je ispred zgrade fakulteta jer im, kako kažu, ni 60 ESP bodova nije garancija da će moći da nastave studije kao budžetski studenti.
Studenti su zahteve predali upravi fakulteta, Rektoratu Univerziteta umetnosti, ali i ministru prosvete Žarku Obradoviću, navodeći da će nastaviti blokadu rada fakulteta do ispunjenja zahteva.
"Tražimo da svi koji imaju 60ESP bodova studije nastave kao budžetski studenti, dok oni koji imaju 56 ESP bodova, odnosno preneli su samo dva teorijska ispita, budu oslobođeni plaćanja školarine koja na našem fakultetu iznosi 150.000 dinara", rekao je Tanjugu Uglješa Stanimirović, jedan od studenata.
On dodaje da je nepravedno da u ovakvoj ekonomskoj krizi oni koji su položili sve ispite, ne mogu da se prebace na budžet jer nemaju visok prosek ili se dešava da studenti koji su aktivni imaju dobar prosek i preneli su samo jedan ispit moraju da plaćaju školarinu.
Studenti ovog fakulteta traže i veće upisne kvote za master studije, odnosno da svi koji ispunjavaju uslove studiraju o trošku države.
"Tražimo i povećanje kvota za master studije i da svi koji zadovoljavaju kriterijume, odnosno imaju 180 bodova budu oslobođeni plaćanja školarine", dodao je Marko Tomanović, student završne godine.
I studenti zemunske Visoke zdravstvene škole strukovnih studija su protestovali iz istog razloga. Svoj protest ovi studenti održavaju nekoliko dana, a nakon današnjeg sastanka sa upravom škole odlučili su da se narednih dana peticijom obrate Ministarstvu prosvete.
Oni navode da studenata sa dovoljnim brojem bodova ima 760 studenata - na smeru strukovna medicinska sestra za upis u treću godinu 138 akademaca, od kojih je 124 je ostvarilo maksimalnih 60 bodova, a na budžetu ima mesta samo za 84.
Takođe, od 89 budućih babica, sve ispite iz prve godine je položilo 79 akademaca, a na školovanje o trošku države može samo 40. Na smeru fizioterapeut, od njih 110, godinu je očistio 101, a na budžt može samo 36.
Visoku zdravstvenu školu pohađa oko 3.000 studenata, a školarina za samofinansirajuće studente u ovoj školi iznosi 72.000 dinara.
Studenti negoduju i što je obaveštenje o uslovima upisa godine stajalo do pre nekoliko dana na sajtu i oglasnoj tabli škole, ali je pre nekoliko dana naprasno sklonjeno.
Inače, problem sa malim budžetskim kvotama imaju i neke druge visoke strukovne škole i fakulteti, koji imaju puno studenata koji očiste godinu.
Zakon predviđa da se u narednu godinu studija o trošku države može upisati 20 odsto više od propisane kvote za budžet za prvu godinu. To znači da ako škola prima 100 brucoša, u drugu i ostale godine studija može se upisati po 120 akademaca.
Kako objašnjavaju studenti, u konkretnom slučaju je ispoštovan zakon, ali je i dalje puno odličnih studenata koji su, mada još u junu "očistili" godinu, ostali ispod budžetske crte.
Studenti su naveli da će peticiju predati za tri, četiri dana.
U upravi škole na nekoliko telefonskih poziva niko se nije javljao, a u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Tanjugu je rečeno da je zakon jasan i da je ovo pitanje u isključivoj nadležnosti visoke strukovne škole.
(Tanjug, foto: Tanjug/Dragan Stanković)
Studenti su zahteve predali upravi fakulteta, Rektoratu Univerziteta umetnosti, ali i ministru prosvete Žarku Obradoviću, navodeći da će nastaviti blokadu rada fakulteta do ispunjenja zahteva.
"Tražimo da svi koji imaju 60ESP bodova studije nastave kao budžetski studenti, dok oni koji imaju 56 ESP bodova, odnosno preneli su samo dva teorijska ispita, budu oslobođeni plaćanja školarine koja na našem fakultetu iznosi 150.000 dinara", rekao je Tanjugu Uglješa Stanimirović, jedan od studenata.
On dodaje da je nepravedno da u ovakvoj ekonomskoj krizi oni koji su položili sve ispite, ne mogu da se prebace na budžet jer nemaju visok prosek ili se dešava da studenti koji su aktivni imaju dobar prosek i preneli su samo jedan ispit moraju da plaćaju školarinu.
Studenti ovog fakulteta traže i veće upisne kvote za master studije, odnosno da svi koji ispunjavaju uslove studiraju o trošku države.
"Tražimo i povećanje kvota za master studije i da svi koji zadovoljavaju kriterijume, odnosno imaju 180 bodova budu oslobođeni plaćanja školarine", dodao je Marko Tomanović, student završne godine.
I studenti zemunske Visoke zdravstvene škole strukovnih studija su protestovali iz istog razloga. Svoj protest ovi studenti održavaju nekoliko dana, a nakon današnjeg sastanka sa upravom škole odlučili su da se narednih dana peticijom obrate Ministarstvu prosvete.
Oni navode da studenata sa dovoljnim brojem bodova ima 760 studenata - na smeru strukovna medicinska sestra za upis u treću godinu 138 akademaca, od kojih je 124 je ostvarilo maksimalnih 60 bodova, a na budžetu ima mesta samo za 84.
Takođe, od 89 budućih babica, sve ispite iz prve godine je položilo 79 akademaca, a na školovanje o trošku države može samo 40. Na smeru fizioterapeut, od njih 110, godinu je očistio 101, a na budžt može samo 36.
Visoku zdravstvenu školu pohađa oko 3.000 studenata, a školarina za samofinansirajuće studente u ovoj školi iznosi 72.000 dinara.
Studenti negoduju i što je obaveštenje o uslovima upisa godine stajalo do pre nekoliko dana na sajtu i oglasnoj tabli škole, ali je pre nekoliko dana naprasno sklonjeno.
Inače, problem sa malim budžetskim kvotama imaju i neke druge visoke strukovne škole i fakulteti, koji imaju puno studenata koji očiste godinu.
Zakon predviđa da se u narednu godinu studija o trošku države može upisati 20 odsto više od propisane kvote za budžet za prvu godinu. To znači da ako škola prima 100 brucoša, u drugu i ostale godine studija može se upisati po 120 akademaca.
Kako objašnjavaju studenti, u konkretnom slučaju je ispoštovan zakon, ali je i dalje puno odličnih studenata koji su, mada još u junu "očistili" godinu, ostali ispod budžetske crte.
Studenti su naveli da će peticiju predati za tri, četiri dana.
U upravi škole na nekoliko telefonskih poziva niko se nije javljao, a u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Tanjugu je rečeno da je zakon jasan i da je ovo pitanje u isključivoj nadležnosti visoke strukovne škole.
(Tanjug, foto: Tanjug/Dragan Stanković)
