Mnogim starim i novim dokumentima oznak "TAJNO" dodeljena je bez ikakvih kriterijuma, a "vojna tajna" i široko rasprostranjena "službena tajna" po Zakonu o tanosti podataka ni ne postoje, upozorava Poverenik za informacije od javnog značaja.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenio je da je nužno preispitivanje primene Zakona o tajnosti podataka, ukazujući da ogromna količina dokumenata, kako nasleđenih, tako i sve više novih, nepotrebno nosi oznaku poverljivosti i tajnosti, koji se bez preciznih kriterujuma lako "kreiraju".
Šabić je u saopštenju istakao da je primena Zakona o tajnosti podataka značajna kako za ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama, tako i za opštu pravnu sigurnost i bezbednost zemlje.
Svakako najveći problem je, prema njegovom mišljenju, to što Vlada nije donela za primenu zakona najvažnije podzakonske akte i nije utvrdila bliže kriterijume za određivanje stepena tajnosti i direktna posledica toga je da je danas, sa formalno pravnog stanovišta, sporna "poverljivost" bilo kog dokumenta koji nosi oznaku tajnosti.
Nadzor nad sprovođenjem zakona i propisa donetih na osnovu njega, zakon je poverio ministarstvu nadležnom za pravosuđe koje, naveo je Poverenik, ni u trenutku usvajanja zakona nije imalo, a ni danas nema praktično nikakve kadrovske resurse za obavljanje ove funkcije.
Zato se organizovan nadzor nad primenom zakona i ne vrši, što ima za posledicu da kao država nemamo ni izbliza realnu predstavu o stanju u ovoj oblasti.
Rukovodioci organa javne vlasti bili su u obavezi da u roku dve godine od dana stupanja na snagu zakona preispitaju oznake stepena tajnosti nad podacima i dokumentima određenim prema ranijim propisima.
Rok je istekao, ali željeni efekti su u potpunosti izostali, istakao je Šabić.
Nasleđena ogromna količina dokumenata koji nepotrebno nose formalnu oznaku poverljivosti i dalje postoji. Šta više, svakodnevno se uvećava novim "tajnama" koje se u odsustvu neophodnih, preciznih kriterijuma lako "kreiraju", napomenuo je Šabić.
U prilog oceni da Zakon o tajnosti podataka egzistira više kao fikcija nego kao realan element pravnog poretka i sistema, govori, prema njegovim rečima još jedan specifičan fenomen.
Naime, Zakon o tajnosti podataka predvideo je jedinstvenu nomenklaturu klasifikovanih podataka – interno, poverljivo, strogo poverljivo, državna tajna, dakle, eliminisao je, čak i kao pojmove, "vojnu tajnu" i "službenu tajnu".
Zato je veoma indikativno, smatra Švabić, da su i Vlada i Narodna skupština u svojoj legislativnoj praksi, i to prilično intenzivno, nastavili sa upotrebom eliminisanih pojmova.
Poverenik zaključuje da su se stekli svi uslovi za preispitivanje sadržine Zakona o tajnosti podataka i pristupanje ili njegovu bitnu inovaciju ili zamenu potpuno
novim zakonom.
(Fonet, foto: Beta/Nenad Petrović)
Šabić je u saopštenju istakao da je primena Zakona o tajnosti podataka značajna kako za ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama, tako i za opštu pravnu sigurnost i bezbednost zemlje.
Svakako najveći problem je, prema njegovom mišljenju, to što Vlada nije donela za primenu zakona najvažnije podzakonske akte i nije utvrdila bliže kriterijume za određivanje stepena tajnosti i direktna posledica toga je da je danas, sa formalno pravnog stanovišta, sporna "poverljivost" bilo kog dokumenta koji nosi oznaku tajnosti.
Nadzor nad sprovođenjem zakona i propisa donetih na osnovu njega, zakon je poverio ministarstvu nadležnom za pravosuđe koje, naveo je Poverenik, ni u trenutku usvajanja zakona nije imalo, a ni danas nema praktično nikakve kadrovske resurse za obavljanje ove funkcije.
Zato se organizovan nadzor nad primenom zakona i ne vrši, što ima za posledicu da kao država nemamo ni izbliza realnu predstavu o stanju u ovoj oblasti.
Rukovodioci organa javne vlasti bili su u obavezi da u roku dve godine od dana stupanja na snagu zakona preispitaju oznake stepena tajnosti nad podacima i dokumentima određenim prema ranijim propisima.
Rok je istekao, ali željeni efekti su u potpunosti izostali, istakao je Šabić.
Nasleđena ogromna količina dokumenata koji nepotrebno nose formalnu oznaku poverljivosti i dalje postoji. Šta više, svakodnevno se uvećava novim "tajnama" koje se u odsustvu neophodnih, preciznih kriterijuma lako "kreiraju", napomenuo je Šabić.
U prilog oceni da Zakon o tajnosti podataka egzistira više kao fikcija nego kao realan element pravnog poretka i sistema, govori, prema njegovim rečima još jedan specifičan fenomen.
Naime, Zakon o tajnosti podataka predvideo je jedinstvenu nomenklaturu klasifikovanih podataka – interno, poverljivo, strogo poverljivo, državna tajna, dakle, eliminisao je, čak i kao pojmove, "vojnu tajnu" i "službenu tajnu".
Zato je veoma indikativno, smatra Švabić, da su i Vlada i Narodna skupština u svojoj legislativnoj praksi, i to prilično intenzivno, nastavili sa upotrebom eliminisanih pojmova.
Poverenik zaključuje da su se stekli svi uslovi za preispitivanje sadržine Zakona o tajnosti podataka i pristupanje ili njegovu bitnu inovaciju ili zamenu potpuno
novim zakonom.
(Fonet, foto: Beta/Nenad Petrović)
