Pred nama je sezona slava, a kako će se proslaviti uveliko zavisi od porodičnih običaja ali i ekonomskih mogućnosti porodice.

Iako poštovanje ikone i slavskog obreda za mnoge porodice znači očuvanje tradicije i porodice, ima i onih koji slave i bez kolača, žita, sveće.

Neki nose kolač u crkvu, ali ne sačekaju liturgiju, neki ponude goste mrsnom hranom iako je slava u vreme posta, a opet ima i onih koji su uveli modu da se slave slave po kafanama kako se kuća ne bi isprljala, a gospođe umorile.

Svima je zajedničko – bogata gozba. A na nju se u Srbiji ne štedi bez obzira na dubinu džepa, jer mnogi će i pozajmiti novac, mnogi gladovati posle tog dana, ali pred gostima moraju da se pokažu kao pravi domaćini.

Koliko će koštati slavska trpeza zavisi od toga da li domaćica sama sprema jela ili će hranu poručiti, a i od količine hrane odnosno broja gostiju, pa još ako domaćini odluče da goste zabavljaju živi muzičari...to je već mini svadba.

ZA ROĐENDAN CELA PLATA

Slično je i sa krštenjima i proslavama dečijih rođendana, pogotovu ako se dete koje slavi rođendan istog dana i krsti.

Neki će proslaviti skromno u užem krugu porodice i prijatelja, drugi pompezno u skladu sa svojim mogućnostima, a ima i onih koji će slaviti bogato iako, realno, ne mogu to da priušte.

Većini mladih roditelja je bitnije da igraonice, koje su posebno popularne poslednjih godina, budu što ekskluzivnije, da bude što više zvanica i da se proslava prepričava među prijateljima.

A igraonice nude toliko toga, i naravno sve papreno košta.

Samo zakup prostora i hostetse koje zabavljaju najmlađe koštaju od 80 do 250 evra, a ako roditelji požele da decu zabavlja Miki Maus ili neki drugi od Diznijevih likova to plaćaju još oko 30 evra.

Moderne igraonice nude lavirinte, kamikaze, rakete, razne penjalice, dok deca starijeg uzrata mogu da se zabavljaju u diskoteci i pevaju karaoke, a popularne su i igraonice u kojima se igraju video igrice.

Pojedine igraonice praktikuju i tematske rođendane, što se, naravno, opet dodatno plaća.

U ovim popularnim objektima i roditelji imaju svoj prostor, gde mogu da bezbrižno zapale cigaretu, piju piće. U pojedinim igraonicama decu mogu da prate preko monitora, a mogu i da vreme "ubiju" na Internetu.

Ako ne žele da se bakću sa spremanjem hrane ili sami organizuju ketering, roditelji brigu o tome mogu prepustiti zaposlenima u igraonicama što će im biti naplaćeno otprilike koliko i zakup prostora.

Sve ovo prilično košta, ali sudeći po onome što su nam rekli u nekoliko beogradskih rođendaonica klijenata im ne manjka. Naprotiv, termini se zakazuju mesecima unapred.

Da je reč o opštem trendu potvrdila je za MONDO M.P, mama tri dečaka koja kaže da su nedavno najmlađem sinu slavili rođendan u igraonici.

"Bilo je to dobro rešenje jer smo imali dosta gostiju koje ne bismo mogli da primimo i stan..Prvi put smo bili u igronici kada su prijatelji krstili ćerku i poželeli smo da i mi tako nešto priredimo", rekla je ova mama i dodala:

"Međutim,sada i stariji sinovi hoće da slave u rođendaonici kao i svi njihovi prijatelji što će ipak biti previše za naš ograničen budžet. Biće teško da im objasnimo da ne mogu da imaju proslavu kao i ostatak društva. Većina roditelja prati trend i spremni su da za tu proslavu daju i poslednji dinar. U mojoj porodici ipak su druge stvari bitnije."

I POMODARSTVO I URBANIZACIJA

I dok svaka porodica odlučuje da li će pratiti trend ili postupati u skladu sa mogućnostima, stručnjaci različito objašnjavaju potrebu za bogatijim i luksuznijim slavljima.

Prema rečima sociologa Milimira Mučibabića u ovom vremenu očigledna je kriza vrednosnog sistema i proslave kako slava, tako i krštenja i proslave rođendana služe pokazivanju statusa.

"Srbija je zemlja tranziciji pa otuda spoljašnje manifestacije moći. Životne radosti dobijaju jednu novu formu pa samim tim i vrednosrti dobijaju jednu drugačiju dimenziju", kaže Mučibabić za MONDO i ističe kako je dominantna kriza identiteta.

"Najlakše i najbrže je pokazati moć u estradnim sferama života koje je takozvani džet set pretvorio u maskenbal. Kada se slave slave domaćin bi tebalo, kako nalažu običaji, da sa radošću i ljubavlju služi goste ukazujući čast Bogu i svecima, kao i gostima koji su došli. Oni koji imaju novca ne žele da se bave time, pa slave izlaze iz kuća", kaže Mučibabić i dodaje:

"Građani poprimaju stil života moćnih delom i iz potrebe da se oseti izobilje bar dva, tri dana u godini. Ipak, potrebno je naći meru u slavlju i religijskih i svetovnih obreda."

Etnolog Marko Stojanović ipak smatra da promene koje su se desile u načinima slavlja nisu trenutno odstupanje od tradicionalnog modela koji se, kako kaže, mitologizuje kao umeren i okrenut prevashodno religijskim elementima rituala.

"Taj društveni ceremonijal u kome se ogleda slavska gozba neizostavno je podložan iskazivnju statusa i materijalnog blagostanja domaćina. A to se može videti i na primeru književnog dela "Ivkova slava" koje je nastalo kao primer neumerenih proslava tadašnje epohe."

Stojanović kaže da su promene koje su se dogodile u vezi sa kvalitetom života zajednice, odnosno stepenom urbanizacije, promena u drugim segmentima strukture društva, ali i u dostupnosti štampanih i elektronskih medija.

(MONDO, Jelena Stokić/Foto:Ilustracija: Guliver/Getty Images)