Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam, prema rešenjima iz Predloga zakona o amnestiji neće se naći na slobodi još narednih 11 godina, prenosi Tanjug. Andrija Drašković u zatvoru još godinu. Izlaze Uroš Mišić i Miladin Kovačević...
Amnestija kao opšti pravni akt kojim se osuđenici oslobađaju kazne ili njenog dela, ne prepoznaje pojedince, iako se poslednjih dana u medijima komentarišu pojedinačni slučajevi.
"Posmatrano kroz istoriju, amnestija nema ni ime, ni prezime. Na koji način će određena lica tačno biti amnestirana, znaće se ukoliko Zakon o amnestiji bude usvojen. Govoriti pre toga o pojedinačnim slučajevima, bilo bi neozbiljno i predstavlja pravno nagađanje", izjavio je Tanjugu pomoćnik ministra pravde Milisav Čogurić.
Ipak, što se tiče pojedinačnih slučajeva koji se pominju u javnosti, kao što je Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam, prema rešenjima iz Predloga zakona, on se neće naći na slobodi još narednih 11 godina.
Iako bi mu se pravosnažna kazna od 15 godina zatvora zbog podstrekavanja na ubistvo Gorana Marjanovića 1995. godine umanjila za četvrtinu, Jocić je u pritvoru, koji mu se uračunava u kaznu, bio tek dva meseca (nakon izručenja Srbiji iz Bugarske 2006. posle čega je uz jemstvo od 300.000 evra pušten da se brani sa slobode).
Prema tome, ima da odsluži još 14 godina i deset meseci. Primenom zakona o amnestiji, on u zatvoru ostaje još 11 godina i mesec dana.
Pritvor u kome se nalazi od 27. aprila 2009, određen mu je zbog sumnje da je organizovao ubistvo hrvatskog novinara Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franića, ne uračunava mu se u pravosnažnu zatvorsku kaznu od 15 godina.
Za optužbu povodom "slučaja Pukanić", odnosno krivično delo za koje se tereti, zaprećena je kazna od 30 do 40 godina zatvora koja ne podleže rešenjima iz predloženog zakona o amnestiji o kome se naredne sedmice nastavlja rasprava u Skupštini Srbije.
Što se tiče Andrije Draškovića, koji je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora od devet godina zbog ubistva Zorana Plećića 2000. godine, on je u pritvoru koji mu se uračunava u kaznu proveo pet i po godina i sada se nalazi na izdržavanju kazne.
Uz primenu amnestije mogao bi da se nađe na slobodi tek naredne godine u oktobru, rekao je Tanjugu njegov branilac Veljko Delibašić.
"Apsolutna je laž da će se primenom zakona o amnestiji koji tek treba da bude usvojen Drašković naći na slobodi. Iako bi mu kazna bila umanjena, on mora da još najmanje godinu dana bude u zatvoru", rekao je Delibašić i dodao da njegov branjenik nije osuđen na "doživotnu robiju i da bi se svakako pre ili kasnije našao na slobodi".
Što se tiče slučajeva, takođe pominjanih u medijima, na slobodi bi se primenom rešenja iz predloga zakona o amnestiji našli Uroš Mišić, Miladin Kovačević, ali i brojni drugi osuđenici kojima će kazna zatvora biti umanjena za 25 odsto.
Osuđeni za učešće u "slučaju Brisa Tatona" na zatvorske kazne od četiri do 15 godina zatvora, iz zatvora će izaći kada se za to steknu uslovi, odnosno kad izdrže tri četvrtine kazne na koju su osuđeni. Inače, predlog Zakona o amnestiji ne predviđa amnestiju osuđenih za najteže oblike teških krivičnih dela na kaznu zatvora od 30 do 40 godina, kao što su pripadnici "zemunskog klana", zatim dilere droge, silovatelje, nasilnike, ratne zločince, počinioce koruptivnih krivičnih dela, teroriste".
Amnestiji ne podležu ni povratnici u izvršenju krivičnih dela, odnosno lica koja su više od tri puta pravnosnažno osuđivana na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje osude ili ne postoje uslovi za brisanje neke od tri osude.
Pomoćnik ministra pravde Čogurić ukazao je da amnestija predstavlja institut koji predviđaju sva savremena krivična zakonodavstva i da je u državama zapadne Evrope praksa da se primenjuje takozvana tehnička amnestija, čim broj osuđenika dostigne gornju granice smeštajnih kapaciteta.
"U tim zemljama tehnička amnestija, po automatizmu, obuhvata sva osuđena lica koja su odslužila dve trećine kazne", objasnio je Čogurić.
Prema njegovim rečima, ukoliko se usvoji Predlog zakona koji je u skupštinskoj raspravi, amnestijom bi bilo obuhvaćeno oko 3.600 ljudi, od ukupno oko 8.000 osuđenih.
Na slobodu bi odmah bilo pušteno 1.100 osuđenih na kazne do tri meseca zatvora ili oni koji su izdržali pola kazne od šest meseci, dok će ostalih 2.500 izaći na slobodu kada se za to steknu uslovi, naglasio je Čogurić.
On je objasnio da je amnestija "akt političke volje najviših organa državne vlasti, ali i tehnički akt".
"Davanjem amnestije, država na jednoj strani pokazuje milost, dok na drugoj dovodi do smanjenja broja osuđenih lica u zatvorima i tako poboljšava uslove života onih koji u njemu ostaju", istakao je Čogurić.
Podsetivši da se sada u srpskim zatvorima nalazi oko 11.500 zatvorenika, dok su kapaciteti nešto veći od 7.000 mesta, on je naglasio da će se amnestijom znatno povećati mogućnost da se u zavodima na bolji i efikasniji način vaspitno i preventivno deluje na osuđenike kako ne bi činili krivična dela nakon izlaska na slobodu. Usvajanje tog zakona trenutno bi dovelo i do direktne ekonomske uštede od 127 miliona dinara, dok bi dugoročno posmatrano smanjenje budžetskih troškova bilo oko 800 miliona dinara, naglasio je pomoćnik ministra.
Predlog Zakona o amnestiji predviđa da se lica, koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona prvi put pravnosnažno osuđena na kaznu zatvora do tri meseca, oslobađaju od izvršenja kazne zatvora u celini.
Lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona prvi put pravnosnažno osuđena na kaznu zatvora od tri do šest meseci oslobađaju se od izvršenja polovine izrečene kazne zatvora.
Osobe koje su pravnosnažno osuđene za krivična dela, koja su propisana zakonima Srbije ili su bila propisana zakonima koji su prestali da važe, a koja se na dan stupanja na snagu zakona nalaze na izdržavanju kazne zatvora u Srbiji ili još nisu stupila na izdržavanje kazne zatvora ili čiji premeštaj je radi izdržavanja te kazne izvršen u inostranstvo, imaće pravo na oslobađenje od izvršenja četvrtine izrečene kazne zatvora.
Osuđeni koji su navršili 70 godina biće amnestirani četvrtinom kazne, iako se nalaze u grupi onih na koje se amnestija ne odnosi. Rasprava o Predlogu zakona o amnestiji trebalo bi da se nastavi sutra u Skupštini Srbije, dok bi skupštinski Odbor za pravosuđe trebalo da razmotri predlog amandmana, prema kome će se osuđenicima za teška ubistva kazna smanjiti za 10 odsto, umesto 25 odsto.
Poslednja amnestija u Srbiji bila je 2001. godine. Taj zakon o amnestiji nije obuhvatio samo osuđena lica po osnovu dva najteža krivična dela. Od 6.000 osuđenih lica koja su u tom trenutku izdržavala zatvorsku kaznu, amnestijom je bilo obuhvaćeno 4.200 lica.
(Tanjug/MONDO/Foto: Ilustracija, Guliver/Getty Images)
"Posmatrano kroz istoriju, amnestija nema ni ime, ni prezime. Na koji način će određena lica tačno biti amnestirana, znaće se ukoliko Zakon o amnestiji bude usvojen. Govoriti pre toga o pojedinačnim slučajevima, bilo bi neozbiljno i predstavlja pravno nagađanje", izjavio je Tanjugu pomoćnik ministra pravde Milisav Čogurić.
Ipak, što se tiče pojedinačnih slučajeva koji se pominju u javnosti, kao što je Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam, prema rešenjima iz Predloga zakona, on se neće naći na slobodi još narednih 11 godina.
Iako bi mu se pravosnažna kazna od 15 godina zatvora zbog podstrekavanja na ubistvo Gorana Marjanovića 1995. godine umanjila za četvrtinu, Jocić je u pritvoru, koji mu se uračunava u kaznu, bio tek dva meseca (nakon izručenja Srbiji iz Bugarske 2006. posle čega je uz jemstvo od 300.000 evra pušten da se brani sa slobode).
Prema tome, ima da odsluži još 14 godina i deset meseci. Primenom zakona o amnestiji, on u zatvoru ostaje još 11 godina i mesec dana.
Pritvor u kome se nalazi od 27. aprila 2009, određen mu je zbog sumnje da je organizovao ubistvo hrvatskog novinara Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franića, ne uračunava mu se u pravosnažnu zatvorsku kaznu od 15 godina.
Za optužbu povodom "slučaja Pukanić", odnosno krivično delo za koje se tereti, zaprećena je kazna od 30 do 40 godina zatvora koja ne podleže rešenjima iz predloženog zakona o amnestiji o kome se naredne sedmice nastavlja rasprava u Skupštini Srbije.
Što se tiče Andrije Draškovića, koji je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora od devet godina zbog ubistva Zorana Plećića 2000. godine, on je u pritvoru koji mu se uračunava u kaznu proveo pet i po godina i sada se nalazi na izdržavanju kazne.
Uz primenu amnestije mogao bi da se nađe na slobodi tek naredne godine u oktobru, rekao je Tanjugu njegov branilac Veljko Delibašić.
"Apsolutna je laž da će se primenom zakona o amnestiji koji tek treba da bude usvojen Drašković naći na slobodi. Iako bi mu kazna bila umanjena, on mora da još najmanje godinu dana bude u zatvoru", rekao je Delibašić i dodao da njegov branjenik nije osuđen na "doživotnu robiju i da bi se svakako pre ili kasnije našao na slobodi".
Što se tiče slučajeva, takođe pominjanih u medijima, na slobodi bi se primenom rešenja iz predloga zakona o amnestiji našli Uroš Mišić, Miladin Kovačević, ali i brojni drugi osuđenici kojima će kazna zatvora biti umanjena za 25 odsto.
Osuđeni za učešće u "slučaju Brisa Tatona" na zatvorske kazne od četiri do 15 godina zatvora, iz zatvora će izaći kada se za to steknu uslovi, odnosno kad izdrže tri četvrtine kazne na koju su osuđeni. Inače, predlog Zakona o amnestiji ne predviđa amnestiju osuđenih za najteže oblike teških krivičnih dela na kaznu zatvora od 30 do 40 godina, kao što su pripadnici "zemunskog klana", zatim dilere droge, silovatelje, nasilnike, ratne zločince, počinioce koruptivnih krivičnih dela, teroriste".
Amnestiji ne podležu ni povratnici u izvršenju krivičnih dela, odnosno lica koja su više od tri puta pravnosnažno osuđivana na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje osude ili ne postoje uslovi za brisanje neke od tri osude.
Pomoćnik ministra pravde Čogurić ukazao je da amnestija predstavlja institut koji predviđaju sva savremena krivična zakonodavstva i da je u državama zapadne Evrope praksa da se primenjuje takozvana tehnička amnestija, čim broj osuđenika dostigne gornju granice smeštajnih kapaciteta.
"U tim zemljama tehnička amnestija, po automatizmu, obuhvata sva osuđena lica koja su odslužila dve trećine kazne", objasnio je Čogurić.
Prema njegovim rečima, ukoliko se usvoji Predlog zakona koji je u skupštinskoj raspravi, amnestijom bi bilo obuhvaćeno oko 3.600 ljudi, od ukupno oko 8.000 osuđenih.
Na slobodu bi odmah bilo pušteno 1.100 osuđenih na kazne do tri meseca zatvora ili oni koji su izdržali pola kazne od šest meseci, dok će ostalih 2.500 izaći na slobodu kada se za to steknu uslovi, naglasio je Čogurić.
On je objasnio da je amnestija "akt političke volje najviših organa državne vlasti, ali i tehnički akt".
"Davanjem amnestije, država na jednoj strani pokazuje milost, dok na drugoj dovodi do smanjenja broja osuđenih lica u zatvorima i tako poboljšava uslove života onih koji u njemu ostaju", istakao je Čogurić.
Podsetivši da se sada u srpskim zatvorima nalazi oko 11.500 zatvorenika, dok su kapaciteti nešto veći od 7.000 mesta, on je naglasio da će se amnestijom znatno povećati mogućnost da se u zavodima na bolji i efikasniji način vaspitno i preventivno deluje na osuđenike kako ne bi činili krivična dela nakon izlaska na slobodu. Usvajanje tog zakona trenutno bi dovelo i do direktne ekonomske uštede od 127 miliona dinara, dok bi dugoročno posmatrano smanjenje budžetskih troškova bilo oko 800 miliona dinara, naglasio je pomoćnik ministra.
Predlog Zakona o amnestiji predviđa da se lica, koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona prvi put pravnosnažno osuđena na kaznu zatvora do tri meseca, oslobađaju od izvršenja kazne zatvora u celini.
Lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona prvi put pravnosnažno osuđena na kaznu zatvora od tri do šest meseci oslobađaju se od izvršenja polovine izrečene kazne zatvora.
Osobe koje su pravnosnažno osuđene za krivična dela, koja su propisana zakonima Srbije ili su bila propisana zakonima koji su prestali da važe, a koja se na dan stupanja na snagu zakona nalaze na izdržavanju kazne zatvora u Srbiji ili još nisu stupila na izdržavanje kazne zatvora ili čiji premeštaj je radi izdržavanja te kazne izvršen u inostranstvo, imaće pravo na oslobađenje od izvršenja četvrtine izrečene kazne zatvora.
Osuđeni koji su navršili 70 godina biće amnestirani četvrtinom kazne, iako se nalaze u grupi onih na koje se amnestija ne odnosi. Rasprava o Predlogu zakona o amnestiji trebalo bi da se nastavi sutra u Skupštini Srbije, dok bi skupštinski Odbor za pravosuđe trebalo da razmotri predlog amandmana, prema kome će se osuđenicima za teška ubistva kazna smanjiti za 10 odsto, umesto 25 odsto.
Poslednja amnestija u Srbiji bila je 2001. godine. Taj zakon o amnestiji nije obuhvatio samo osuđena lica po osnovu dva najteža krivična dela. Od 6.000 osuđenih lica koja su u tom trenutku izdržavala zatvorsku kaznu, amnestijom je bilo obuhvaćeno 4.200 lica.
(Tanjug/MONDO/Foto: Ilustracija, Guliver/Getty Images)
