Neosnovan pritvor kosta drzavu

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Neosnovan pritvor košta državu

Olako pritvaranje okrivljenih državu koštalo više od 100 miliona dinara, a rešena je tek trećina zahteva za naknadu, prenosi RTS.

Veliki problem srpskog pravosuđa je neosnovano određivanje pritvora, koje je državu u poslednjih šest godina državu je koštalo više od 100 miliona dinara, a rešena je tek trećina zahteva za naknadu. Iako jasno definisano zakonom, do određivanja pritvora često je dolazilo pod pritiskom javnosti i politike, objašnjavaju nadležni.

Nekada okrivljeni, mogu da postanu oštećeni, jer zakon koji ih pritvara, omogućava im i odštetu kada se utvrdi da im iza rešetaka nije bilo mesto.

Samo u poslednjih šest godina zahtev za naknadu neosnovanog pritvora podnela je 1.781 osoba za ukupno nešto manje od 120.000 dana.

Trećina njih odluči se na dogovor sa Ministarstvom pravde, tako je do sada postignuto 507 sporazuma. Prosečna vrednost nadoknade po danu je 3.659 dinara, a Ministarstvo je do sada isplatilo oko 120 miliona dinara.

Ostali su odlučili da pravdu traže pred sudovima, a o iznosu se odlučuje pojedinačno.

Državni sekretar Ministrastva pravde Danilo Nikolić smatra da je stvorena jedna potpuno nenoramalna situacija u državi.

"Ako neko nije pritvoren i ako se ne nalazi u pritvoru, uzima se kao nešto što govori da je sud neobjektivan. To utiče na tužioce da nekritički predlažu određivanje i produžavanje i gotovo nikada ukidanje pritvora, iako uvide da sa dokazima stoje vrlo slabo", napominje Nikolić.

Iz Udruženja tužilaca objašnjavaju da nije reč o fenomenu, već o pojedinčanim slučajevima. Ističu da je pod pritiskom javnosti i shvatanje pritvora postalo problem.

Prema rečima predsednika Udruženja tužilaca Srbije Gorana Ilića, u prethodnom periodu u jednom broju slučajeva pritvori su određivani ne kao mera obezbeđenja prisustva, što je osnovna svrha pritvora, već kao neka vrsta zamene za kaznu.

"Ako javnost, većina ljudi u nekom društvu, a pogotovo istaknute političke ličnosti insistiraju na određivanju pritvora i smatraju da je pritvor neka vrsta zamene za kaznu, svakako da to mora da ima odraza i na odluku tužioca", ističe Ilić.

Poslednju reč u određivanju pritvora daju sudije, ali su i oni, kao i tužioci, bili pod pritiskom. Toga je donekle mogao da ih sačuva zakon koji je u tom pogledu neprecizan.

Bogoljub Milosavljević sa Pravnog fakulteta Union ističe da postoji praksa da su zakoni stroži, odnosno precizniji u pogledu određivanja pritvora i njegovog trajanja. "Kod nas nažalost nije određena ni maksimalna dužina tajanja pritvora.

U Ustavu se samo kaže da pritvor može trajati do kada za to postoji nužda, pri čemu je ostavljeno slobodi sudova da procenjuju tu dužinu", objašnjava Milosavljević.

Jedno od rešenja za ovaj problem je i veća upotreba jemstva. Tako bi država uštedela novac, ali i rasteretila zatvore, u kojima se sada nalazi čak 3.000 pritvorenika. Međutim, do sada su se kaucije mnogo više gledale u holivudskim filmovima, nego u sudskoj praksi Srbije, prenosi RTS

(MONDO)

Tagovi

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader