Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izjavila je da je do sada na posao vraćeno 294 sudije koji prethodno nisu bili reizabrani, i dodala je da u pojedinim sudovima ima problema s njihovim smeštajem i zakazivanjem predmeta, a na pitanje da li će te sudije tužiti državu za nadoknadu štete, kaže da to oni pojedinačno treba da odluče.
Ona je dodala i da bi u narednom periodu još oko 260 sudija trebalo da bude vraćeno na posao.
Boljević je u intervjuu Tanjugu podsetila da je najpre Ustavni sud Srbije (USS) 12. jula poništio 304 odluke Visokog saveta sudstva (VSS) da je, koliko je njoj poznato, od kraja septembra njih 294 ponovo na poslu.
Ona je objasnila da još oko 260 sudija, koji su u oktobru dobili odluku USS, nije stupilo na dužnost, kao i da je većina onih koji su počeli da rade dobila i predmete.
U Ustavnom sudu Srbije rečeno je Tanjugu da je taj sud do sada usvojio 561 žalbu neizabranih sudija, a trenutno je u radu 26 predmeta formiranih po žalbama neizabranih sudija.
U Viši sud u Beogradu vratilo se na posao pet, od osam ponovo izabranih sudija i već rade na predmetima.
"Odlukom VSS za Viši sud u Beogradu izabrano je osam sudija, od kojih je pet stupilo na funkciju 15. oktobra, kada je pred ovim sudom održana sednica svih sudija. Troje sudija nije položilo zakletvu pred Narodnom skupštinom pa tako nisu stupili na funkciju", rekla je Tanjugu portparolka Višeg suda u Beogradu Dušica Ristić.
Ona je dodala da je istog dana doneta je izmena godišnjeg rasporeda poslova i te sudije su raspoređene da postupaju u odeljenima ovog suda.
"Dvoje sudija je određeno da postupa u istražnom odeljenju, jedan u krivičnom, jedan u građanskom, a jedan u maloletničkom", precizirala je Ristićeva.
U Prvom osnovnom sudu u Beogradu ističu da je odlukom Visokog saveta sudstva izabrano 40 sudije od kojih je 37 stupilo na funkciju, dok troje sudija nije položilo zakletvu.
Porparolka tog suda Ivana Ramić rekla je Tanjugu da su ove sudije 16. oktobra raspoređene u sudska odeljenja i dodeljeni su im predmeti u rad.
"U prvostepeno krivično odeljenje raspoređeno je šest sudija, u istražno pet, u parnično devet, a ostale sudije u vanparnično, izvršno, odeljenje za porodične sporove", naglasila je Ramićeva.
Ona je dodala da je Prvi osnovni sud imao malo problema da izabranim sudijama omogući tehničke uslove, da budu smešteni u kabinete i sudnice i da im se odredi pomoćno osoblje.
"Činjenica je da ima malih problema što se tiče smeštajnih kapaciteta, ali mislim da smo i to uspeli da prebrodimo. Najveći broj sudija je dobio svoje sudnice i kabinete, trenutno se neke prostorije pregrađuju tako da će i ostali biti smešteni ovih dana", navela je Ramićeva.
U Društvu sudija Srbije navode da problema sa smeštajem vraćenih sudija ima u mnogim sudovima.
“Problem je gde sede, problem je kako će da, kako mi to kažemo, 'zakotrljaju' veće, odnosno kada dobiju predmete da ih zakažu…B ilo je problema u nekim sudovima gde su sudije dobijale samo stare predmete, to su prosto male pakosti”, rekla je Boljević, koja se nada da će ti problemi biti otklonjeni od početka sledeće godine.
Na pitanje da li će neizabranih sudija tužiti državu za naknadu štete, Boljević je rekla da je poslednja “kolektivna akcija” koju je Društvo sudija obezbedilo članovima ustavna žalba UŠ zbog povrede sudskih izbornih prava.
"Naime, iz odluka USS proizilazi da sudije koje nisu bile reizabrane 2009. godine nikada nisu ni prestale da budu sudije, a njih je trećina od ukupnog sudijskog korpusa. Oni su bili onemogućeni da učestvuju u sudskim izborima u martu 2011. i u januaru 2012. godine, kako da glasaju za kandidate za članove VŠ, tako da i sami budu kandidati", rekla je Boljević.
Zato je, dodala je, Društvo sudija Srbije obezbedilo podnošenje ustavne žalbe za poništaj odluka Skupštine Srbije o izboru članova VŠ iz reda sudija, jer ti članovi praktično nisu predstavnici celog pravosuđa.
Što se tiče pojedinačnih odluka u parničnim postupcima, Boljević je rekla da je na svakom pojedinačno da odluči da li će tužiti državu.
Boljević smatra da je normalno i opravdano da sudije tuže državu za nadoknadu razlike u plati, ali i da traže isplatu kamate za kašnjenje u isplatama, koje je bila do pola godine, a nekad i duže.
"Da li će tužiti državu i za nadoknadu nematerijalne štete, to ostavljamo svakom pojedinačno da odluči. Neizabrane sudije su zaista bile stigmatizovane, posebno u manjim mestima, a naročito u Vojvodini, gde im je bilo čak i zabranjivano da ulaze u sud", zaključila je Boljević.
(Tanjug, foto: Medija centar Beograd)
Boljević je u intervjuu Tanjugu podsetila da je najpre Ustavni sud Srbije (USS) 12. jula poništio 304 odluke Visokog saveta sudstva (VSS) da je, koliko je njoj poznato, od kraja septembra njih 294 ponovo na poslu.
Ona je objasnila da još oko 260 sudija, koji su u oktobru dobili odluku USS, nije stupilo na dužnost, kao i da je većina onih koji su počeli da rade dobila i predmete.
U Ustavnom sudu Srbije rečeno je Tanjugu da je taj sud do sada usvojio 561 žalbu neizabranih sudija, a trenutno je u radu 26 predmeta formiranih po žalbama neizabranih sudija.
U Viši sud u Beogradu vratilo se na posao pet, od osam ponovo izabranih sudija i već rade na predmetima.
"Odlukom VSS za Viši sud u Beogradu izabrano je osam sudija, od kojih je pet stupilo na funkciju 15. oktobra, kada je pred ovim sudom održana sednica svih sudija. Troje sudija nije položilo zakletvu pred Narodnom skupštinom pa tako nisu stupili na funkciju", rekla je Tanjugu portparolka Višeg suda u Beogradu Dušica Ristić.
Ona je dodala da je istog dana doneta je izmena godišnjeg rasporeda poslova i te sudije su raspoređene da postupaju u odeljenima ovog suda.
"Dvoje sudija je određeno da postupa u istražnom odeljenju, jedan u krivičnom, jedan u građanskom, a jedan u maloletničkom", precizirala je Ristićeva.
U Prvom osnovnom sudu u Beogradu ističu da je odlukom Visokog saveta sudstva izabrano 40 sudije od kojih je 37 stupilo na funkciju, dok troje sudija nije položilo zakletvu.
Porparolka tog suda Ivana Ramić rekla je Tanjugu da su ove sudije 16. oktobra raspoređene u sudska odeljenja i dodeljeni su im predmeti u rad.
"U prvostepeno krivično odeljenje raspoređeno je šest sudija, u istražno pet, u parnično devet, a ostale sudije u vanparnično, izvršno, odeljenje za porodične sporove", naglasila je Ramićeva.
Ona je dodala da je Prvi osnovni sud imao malo problema da izabranim sudijama omogući tehničke uslove, da budu smešteni u kabinete i sudnice i da im se odredi pomoćno osoblje.
"Činjenica je da ima malih problema što se tiče smeštajnih kapaciteta, ali mislim da smo i to uspeli da prebrodimo. Najveći broj sudija je dobio svoje sudnice i kabinete, trenutno se neke prostorije pregrađuju tako da će i ostali biti smešteni ovih dana", navela je Ramićeva.
U Društvu sudija Srbije navode da problema sa smeštajem vraćenih sudija ima u mnogim sudovima.
“Problem je gde sede, problem je kako će da, kako mi to kažemo, 'zakotrljaju' veće, odnosno kada dobiju predmete da ih zakažu…B ilo je problema u nekim sudovima gde su sudije dobijale samo stare predmete, to su prosto male pakosti”, rekla je Boljević, koja se nada da će ti problemi biti otklonjeni od početka sledeće godine.
Na pitanje da li će neizabranih sudija tužiti državu za naknadu štete, Boljević je rekla da je poslednja “kolektivna akcija” koju je Društvo sudija obezbedilo članovima ustavna žalba UŠ zbog povrede sudskih izbornih prava.
"Naime, iz odluka USS proizilazi da sudije koje nisu bile reizabrane 2009. godine nikada nisu ni prestale da budu sudije, a njih je trećina od ukupnog sudijskog korpusa. Oni su bili onemogućeni da učestvuju u sudskim izborima u martu 2011. i u januaru 2012. godine, kako da glasaju za kandidate za članove VŠ, tako da i sami budu kandidati", rekla je Boljević.
Zato je, dodala je, Društvo sudija Srbije obezbedilo podnošenje ustavne žalbe za poništaj odluka Skupštine Srbije o izboru članova VŠ iz reda sudija, jer ti članovi praktično nisu predstavnici celog pravosuđa.
Što se tiče pojedinačnih odluka u parničnim postupcima, Boljević je rekla da je na svakom pojedinačno da odluči da li će tužiti državu.
Boljević smatra da je normalno i opravdano da sudije tuže državu za nadoknadu razlike u plati, ali i da traže isplatu kamate za kašnjenje u isplatama, koje je bila do pola godine, a nekad i duže.
"Da li će tužiti državu i za nadoknadu nematerijalne štete, to ostavljamo svakom pojedinačno da odluči. Neizabrane sudije su zaista bile stigmatizovane, posebno u manjim mestima, a naročito u Vojvodini, gde im je bilo čak i zabranjivano da ulaze u sud", zaključila je Boljević.
(Tanjug, foto: Medija centar Beograd)
