Oko 1.000 naučnika iz cele Srbije zatražilo je u peticiji Ministarstvu prosvete i nauke da prestane s priznavanjem falsifikovanog učinka domaćih naučnoistraživačkih radnika u stranim časopisima.
Naučnici u peticiji upozoravaju da mnogi domaći autori godinama i sve masovnije objavljuju radove u sumnjivim časopisima u okruženju, a Ministarstvo ih priznaje po automatizmu.
Kako je Tanjugu rekao član Inicijalnog odbora za potpisivanje peticije prof. Miroljub Radojković, izraziti primer za to su dva časopisa iz Bosne i Hercegovine, "TTEM" i "HealthMed", koji su, kako je kazao, ne zna se kako, dobili najviši rang i najviše se boduju.
Radovi, isključivo na engleskom, nemaju čak ni identifikacioni broj, neki su nedostupni, citiranje je nestandardno, a naslovi i apstrakti vrve od pravopisnih i stilskih grešaka, navodi se u peticiji.
Takvi časopisi naplaćuju enormne "troškove publikovanja" koje, kako se tvrdi, zapravo nemaju, pošto fingiraju recenzentski postupak, ne opremaju radove bibliometrijski, ne ulažu u njihovu vidljivost i komunikabilnost, niti proveravaju njihovu originalnost.
Nemali broj radova su plagijati, a među njima ima i plagijata srpskih autora, navodi se u peticiji i ističe da se u časopisu "HealthMed" uplate obavljaju na privatni račun urednice.
U "TTEM-u" cena objavljivanja po radu prelazi 1.000 evra i određuje se prema broju autora.
Od kada je 2008. godine "TTEM" dospeo na WoS/JCR listu, broj radova autora iz Srbije uvećavao se progresivno, tako da oni sada čine većinu u tom časopisu.
Kako se navodi, mnogi naši autori su objavili i po desetak, a jedan čak 17 radova, pa valja očekivati, sudeći prema tom trendu, da će do kraja 2012. samo u jednogodišnjem volumenu "TTEM-a" naši autori objaviti više od 200 radova.
Tako će časopisu doneti prihod znatno veći od 200.000 evra, što orijentaciono odgovara ukupnom budžetu srpskih naučnih časopisa, ističu potpisnici peticije.
U otvorenom pismu, naučni radnici ukazuju da Ministarstvo ima obavezu da se uveri u ove navode i ispita da li se uplate vrše iz projekata koje ono finansira.
Opravdana je bojazan, kako se navodi, da se takva "produkcija" finansira iz budžeta i to dvostruko, u vidu kompenzacija troškova publikovanja i kroz povećana primanja uključenih istraživača.
U peticiji se ukazuje i na druge aspekte "normativnog i etičkog integriteta sistema vrednovanja naučnoistraživačkog rada istraživača", a iz Ministarstva odgovaraju da uvažavaju napore i pokušaje u identifikovanju problema u ovoj oblasti.
Ministarstvo je ove godine preduzelo niz mera i aktivnosti u formulisanju naučnoistraživačke politike i definisanju ključnih prioriteta u normativnom i sistemskom smislu, rekao je državni sekretar prof. dr Radivoje Mitrović.
U finalnoj je fazi novi pravilnik o postupku i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača, naveo je Mitrović u odgovoru na peticiju, objavljenom na sajtu Ministarstva.
Kako je kazao, u toku je izrada i akta o kategorizaciji časopisa i akta o kategorizaciji naučnih skupova, a u planu je, početkom naredne godine, uređenje celokupnog sistema finansiranja programa od opšteg interesa utvrđenim Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti, kao i akata o kriterijumima i merilima za (su)finansiranje tih programa.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Kako je Tanjugu rekao član Inicijalnog odbora za potpisivanje peticije prof. Miroljub Radojković, izraziti primer za to su dva časopisa iz Bosne i Hercegovine, "TTEM" i "HealthMed", koji su, kako je kazao, ne zna se kako, dobili najviši rang i najviše se boduju.
Radovi, isključivo na engleskom, nemaju čak ni identifikacioni broj, neki su nedostupni, citiranje je nestandardno, a naslovi i apstrakti vrve od pravopisnih i stilskih grešaka, navodi se u peticiji.
Takvi časopisi naplaćuju enormne "troškove publikovanja" koje, kako se tvrdi, zapravo nemaju, pošto fingiraju recenzentski postupak, ne opremaju radove bibliometrijski, ne ulažu u njihovu vidljivost i komunikabilnost, niti proveravaju njihovu originalnost.
Nemali broj radova su plagijati, a među njima ima i plagijata srpskih autora, navodi se u peticiji i ističe da se u časopisu "HealthMed" uplate obavljaju na privatni račun urednice.
U "TTEM-u" cena objavljivanja po radu prelazi 1.000 evra i određuje se prema broju autora.
Od kada je 2008. godine "TTEM" dospeo na WoS/JCR listu, broj radova autora iz Srbije uvećavao se progresivno, tako da oni sada čine većinu u tom časopisu.
Kako se navodi, mnogi naši autori su objavili i po desetak, a jedan čak 17 radova, pa valja očekivati, sudeći prema tom trendu, da će do kraja 2012. samo u jednogodišnjem volumenu "TTEM-a" naši autori objaviti više od 200 radova.
Tako će časopisu doneti prihod znatno veći od 200.000 evra, što orijentaciono odgovara ukupnom budžetu srpskih naučnih časopisa, ističu potpisnici peticije.
U otvorenom pismu, naučni radnici ukazuju da Ministarstvo ima obavezu da se uveri u ove navode i ispita da li se uplate vrše iz projekata koje ono finansira.
Opravdana je bojazan, kako se navodi, da se takva "produkcija" finansira iz budžeta i to dvostruko, u vidu kompenzacija troškova publikovanja i kroz povećana primanja uključenih istraživača.
U peticiji se ukazuje i na druge aspekte "normativnog i etičkog integriteta sistema vrednovanja naučnoistraživačkog rada istraživača", a iz Ministarstva odgovaraju da uvažavaju napore i pokušaje u identifikovanju problema u ovoj oblasti.
Ministarstvo je ove godine preduzelo niz mera i aktivnosti u formulisanju naučnoistraživačke politike i definisanju ključnih prioriteta u normativnom i sistemskom smislu, rekao je državni sekretar prof. dr Radivoje Mitrović.
U finalnoj je fazi novi pravilnik o postupku i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača, naveo je Mitrović u odgovoru na peticiju, objavljenom na sajtu Ministarstva.
Kako je kazao, u toku je izrada i akta o kategorizaciji časopisa i akta o kategorizaciji naučnih skupova, a u planu je, početkom naredne godine, uređenje celokupnog sistema finansiranja programa od opšteg interesa utvrđenim Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti, kao i akata o kriterijumima i merilima za (su)finansiranje tih programa.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
