Ministar pravde Nikola Selaković kaže da je Zakon o amnestiji tehnički zakon koji se ne može sprovoditi selektivno i to "kao u vreme nacizma".
"Ako donosite zakon o amnestiji ne možete da kažete - primenjuje se na ove ljude, ali na ove, jer su bili prisutniji u javnosti, se ne primenjuje. To je rađeno u vreme nacizma kada zakon nije važio jednako za sve. Mi imamo problem (sa prebukiranim zatovorima), dajte da vidimo kako možemo da ga rešimo i nemojte da podležemo političkim spekulacijama", rekao je Selaković novinarima u Novom Sadu.
Ministra je pozvao javnost da ne podleže političkim spekulacijama koje se povodom tog zakona javljaju iz "različih krugova". Prema njegovim rečima, Zakon o amnestiji nigde u svetu, pa ni u Srbiji, ne poznaje ni ime ni prezime.
"To je akt opšteg karaktera za razliku od pomilovanja. Naravno, kao i svaki opšti akt on može da ima dobre strane, kao i mane i to niko ne negira. Ali mi imamo veliki problem - prebukiranost naših zavoda za izvršenje krivičnih sankija, koji treba rešiti", objasnio je Selaković.
Ministar je naveo i da Zakon o amnestiji ne rešava trajno problem, ali da stvara tehničke preduslove da se počne sa primenom alternativnog izvršenja krivičnih sankcija i da se radi na stvaranju boljih uslova za određivanje rada u javnom interesu.
"To je sve ono što u Srbiji u ovom trenutku ne funkcioniše. Za to moramo da stvorimo preduslove i put ka tome jeste Zakon o amnestiji, što je i predviđeno strategijama za smanjenje broja osuđenih lica u zatvorima", kazao je Selaković.
On je dodao i da se slanjem nekog zatvorenika u samicu, u kojoj, u tri kvadrata boravi sa još pet zatvorenika ne ispunjava svrhu osude.
Takođe, Selaković je naveo i da se u zemljama EU primenjuje takozvana tehnička amnestija, koja pretpostavlja da u trenutku kada se popune zatvorski kapaciteti uprava zatvora po sili zakona donosi otpust za sve koji su odležali dve trećine kazne.
"Možete zamisliti kako bi bilo u Srbiji kada bi se to primenilo. Razapeli bi nas na krst kada bismo to predložili", kazao je Selaković.
Zakon o amnestiji stupio je na snagu 17. novembra, a prvi osuđenici mogli bi da se nađu na slobodi najranije u četvrtak.
(Tanjug, foto: Tanjug/Jaroslav Pap )
Ministra je pozvao javnost da ne podleže političkim spekulacijama koje se povodom tog zakona javljaju iz "različih krugova". Prema njegovim rečima, Zakon o amnestiji nigde u svetu, pa ni u Srbiji, ne poznaje ni ime ni prezime.
"To je akt opšteg karaktera za razliku od pomilovanja. Naravno, kao i svaki opšti akt on može da ima dobre strane, kao i mane i to niko ne negira. Ali mi imamo veliki problem - prebukiranost naših zavoda za izvršenje krivičnih sankija, koji treba rešiti", objasnio je Selaković.
Ministar je naveo i da Zakon o amnestiji ne rešava trajno problem, ali da stvara tehničke preduslove da se počne sa primenom alternativnog izvršenja krivičnih sankcija i da se radi na stvaranju boljih uslova za određivanje rada u javnom interesu.
"To je sve ono što u Srbiji u ovom trenutku ne funkcioniše. Za to moramo da stvorimo preduslove i put ka tome jeste Zakon o amnestiji, što je i predviđeno strategijama za smanjenje broja osuđenih lica u zatvorima", kazao je Selaković.
On je dodao i da se slanjem nekog zatvorenika u samicu, u kojoj, u tri kvadrata boravi sa još pet zatvorenika ne ispunjava svrhu osude.
Takođe, Selaković je naveo i da se u zemljama EU primenjuje takozvana tehnička amnestija, koja pretpostavlja da u trenutku kada se popune zatvorski kapaciteti uprava zatvora po sili zakona donosi otpust za sve koji su odležali dve trećine kazne.
"Možete zamisliti kako bi bilo u Srbiji kada bi se to primenilo. Razapeli bi nas na krst kada bismo to predložili", kazao je Selaković.
Zakon o amnestiji stupio je na snagu 17. novembra, a prvi osuđenici mogli bi da se nađu na slobodi najranije u četvrtak.
(Tanjug, foto: Tanjug/Jaroslav Pap )
