Odložen početak izgradnje ambicioznog naučnog centra u novobeogradskom Bloku 39. Za projekat "težak" 20 miliona evra obezbeđen kredit EIB ali se preisputuje tajming.
Izgradnja nesvakidašnjeg objekta novog Centra za promociju nauke, koji je do 2014. godine trebalo da nikne u novobeogradskom Bloku 39 - još nije počela. Za projekat vredan oko 20 miliona evra novac je obezbeđen iz kredita Evropske investicione banke, ali čini se da je ambiciozna ideja, potekla od bivšeg potpredsednika vlade Božidara Đelića, ipak na proveri. Nije tajna, izdvajanje ogromne sume novca usred krize u našoj zemlji mnogi smatraju rasipanjem, pišu "Novosti".
Kako iz Centra kažu, odlučeno je da se projekat uradi temeljno, za šta je potrebno bar još godinu dana, pa zato radovi još ne počinju. Tako bi prvi radnici na tromeđi između Bulevara umetnosti, Omladinskih brigada i Bulevara Arsenija Čarnojevića mogli da se pojave idućeg proleća. Nezvanično, sumnja se da će temelji i biti postavljeni. Konkurs za idejni projekat završen je još pre pet godina, a početak izgradnje se stalno odlaže.
Dok jedni smatraju da nam je dosta tržnih centara i pozdravljaju poduhvat kao podsticaj razvoja nauke, nisu retki oni koji misle da će potomci današnjih generacija vraćati novac za objekat koji nam i nije preko potreban.
"Nisam za gradnju takvog Centra. Mnogo je i dva miliona evra, a ne 20 ili čak 80 koliko je pominjano da će koštati. U ovakvoj situaciji u kojoj se nalazimo, smatram da je takva gradnja nepotrebna i da je u pitanju čista improvizacija Đelića i bivše vlade, koja nema svoje utemeljenje u stanju i potrebama nauke. Mislim da taj Centar nikako neće doprineti ni promociji ni razvoju nauke", kaže Akademik Ljubiša Rakić, potpredsednik SANU.
Iz Centra, međutim, kažu da bi nova građevina trebalo da po sadržaju i izgledu bude jedinstven projekat u regionu, pravi simbol Novog Beograda, ponos nacije. Gradila bi se po idejnom rešenju austrijskog arhitekte Volfganga Čapelera, koji je svojom vizijom pobedio na međunarodnom arhitektonskom konkursu 2009. godine, među još 230 rešenja.
"Projekat je savremeno rešenje i ima podršku svih gradskih i republičkih institucija. Osim što će biti centar razvoja Srbije u budućnosti, promovisaće nauku, veoma je važno da je sama izgradnja Centra deo Strategije naučnog razvoja Srbije do 2020. godine", kaže Jelena Ivanović Vojvodić, član Društva arhitekata Beograda.
"Sam objekat će, na neki način, biti odvojen od zemlje, to je praktično zgrada koja lebdi. Sastojao bi se iz podzemnog i nadzemnog dela, sadržao bi izložbeni prostor od 4.500 kvadrata, javni gradski trg, bioskop na otvorenom, planetarijum za 150 osoba, konferencijsku dvoranu sa 250 mesta, naučni klub, laboratorije, radionice, naučni park, restoran na krovu, poslovni prostor kao i podzemnu garažu sa 170 parking-mesta", kaže arhitekta Jelena Ivanović Vojvodić.
Stalni izložbeni prostor Centra za promociju nauke, od OKO 4.500 kvadrata biće fleksibilan i moći će da se podeli u više tematskih celina - kažu u Centru.
Osim glavne programske celine na temu svemira, planete Zemlje, ljudskog organizma, kao i drugih iz oblasti fizike, hemije, sociologije, posebna celina će biti Dečji naučni klub. Sala planetarijuma imaće ekran za projektovanje od oko 17 metara, za razne prikaze neba, zvezda, obrazovne naučne filmove.
(MONDO, ilustracija:piu.rs)
Kako iz Centra kažu, odlučeno je da se projekat uradi temeljno, za šta je potrebno bar još godinu dana, pa zato radovi još ne počinju. Tako bi prvi radnici na tromeđi između Bulevara umetnosti, Omladinskih brigada i Bulevara Arsenija Čarnojevića mogli da se pojave idućeg proleća. Nezvanično, sumnja se da će temelji i biti postavljeni. Konkurs za idejni projekat završen je još pre pet godina, a početak izgradnje se stalno odlaže.
Dok jedni smatraju da nam je dosta tržnih centara i pozdravljaju poduhvat kao podsticaj razvoja nauke, nisu retki oni koji misle da će potomci današnjih generacija vraćati novac za objekat koji nam i nije preko potreban.
"Nisam za gradnju takvog Centra. Mnogo je i dva miliona evra, a ne 20 ili čak 80 koliko je pominjano da će koštati. U ovakvoj situaciji u kojoj se nalazimo, smatram da je takva gradnja nepotrebna i da je u pitanju čista improvizacija Đelića i bivše vlade, koja nema svoje utemeljenje u stanju i potrebama nauke. Mislim da taj Centar nikako neće doprineti ni promociji ni razvoju nauke", kaže Akademik Ljubiša Rakić, potpredsednik SANU.
Iz Centra, međutim, kažu da bi nova građevina trebalo da po sadržaju i izgledu bude jedinstven projekat u regionu, pravi simbol Novog Beograda, ponos nacije. Gradila bi se po idejnom rešenju austrijskog arhitekte Volfganga Čapelera, koji je svojom vizijom pobedio na međunarodnom arhitektonskom konkursu 2009. godine, među još 230 rešenja.
"Projekat je savremeno rešenje i ima podršku svih gradskih i republičkih institucija. Osim što će biti centar razvoja Srbije u budućnosti, promovisaće nauku, veoma je važno da je sama izgradnja Centra deo Strategije naučnog razvoja Srbije do 2020. godine", kaže Jelena Ivanović Vojvodić, član Društva arhitekata Beograda.
"Sam objekat će, na neki način, biti odvojen od zemlje, to je praktično zgrada koja lebdi. Sastojao bi se iz podzemnog i nadzemnog dela, sadržao bi izložbeni prostor od 4.500 kvadrata, javni gradski trg, bioskop na otvorenom, planetarijum za 150 osoba, konferencijsku dvoranu sa 250 mesta, naučni klub, laboratorije, radionice, naučni park, restoran na krovu, poslovni prostor kao i podzemnu garažu sa 170 parking-mesta", kaže arhitekta Jelena Ivanović Vojvodić.
Stalni izložbeni prostor Centra za promociju nauke, od OKO 4.500 kvadrata biće fleksibilan i moći će da se podeli u više tematskih celina - kažu u Centru.
Osim glavne programske celine na temu svemira, planete Zemlje, ljudskog organizma, kao i drugih iz oblasti fizike, hemije, sociologije, posebna celina će biti Dečji naučni klub. Sala planetarijuma imaće ekran za projektovanje od oko 17 metara, za razne prikaze neba, zvezda, obrazovne naučne filmove.
(MONDO, ilustracija:piu.rs)
