Profesor Pravnog fakulteta i savetnik predsednika Srbije, Oliver Antić, kaže da se bolji dani u sudstvu mogu očekivati tek za desetak godina.
U intervjuu za Tanjug Antić kaže da se promene ne mogu desiti preko noći, da se mora ići od slučaja do slučaja, kao i da jedan dobar deo i sudija i tužilaca mora da bude uklonjen iz pravosuđa.
"Rezultat rada treba da bude glavni kriterijum. I onda ne može niko ništa da zameri. Garantujem da bi gotovo isti broj sudija koji nije reizabran, primenom isključivo profesionalnih kriterijuma, ostao i sada bez posla. Reforma i reizbor nisu profesionalno izvedeni i vraćeni su svi, pa i oni koji ne bi trebalo da budu u pravosuđu", naveo je Antić
On podseća da su profesionalni kriterijumi sasvim jasni, što znači, na primer, koliko neki sudija ima presuda protivnih zakonu, koliko ukinutih, pa ako ih je mnogo, takvom sudiji nije mesto u našem sistemu pravosuđa.
Za propuste Antić odgovornim smatra Visoki savet sudstva (VSS), koji, tvrdi, nije dobro radio:
"To je očigledno. I tu postoji objektivna odgovornosti VSS, jer je dopustio da se sve to tako i desi, čime su nepravdu osetili i mnogi delioci pravde", konstatuje Antić.
On pominje slučajeve gde su neke sudije izvršile samoubistvo, jer su smatrali da su nečasno ostali bez posla, drugi umirali od infarkta, moždanog udara, a sve zato, kako kaže, "jer su celog života pošteno radili i tek tako bili otpušteni".
Savetnik predsednika navodi i da je mreža sudova loša, da se tu stvari moraju, kako kaže, za početak vratiti "korak nazad", da za to postoje i sredstva evropskih i vanervopskih organizacija, te da nam u tome stručna pomoć sa strane nije neophodna.
"Što se tiče mreže sudova, tu moramo da napravimo korak nazad, odnosno treba da vratimo mrežu sudova onu koja je bila pre reforme, naravno sa određenim izmenama. U osnovi da vratimo onaj sistem", kazao je Antić i dodao da treba videti i kako je to u drugim zemljama rešeno.
Antić kaže i da je, upravo zbog lošeg stanja u pravosuđu, položaj sadašnjeg ministra pravde, vrlo težak.
"On je sposoban, intelegentan, zna pravo, ali mu treba mnogo vremena da se izbori sa ovim stanjem. Kad su mene konsultovali oko stanja pravosuđa pre nego što je promenjena vlast rekao sam da kad bih bio u položaju da 'ispravljam krivu Drinu', bilo bi mi potrebno deset godina i, malo i u šali rekao sam i apsolutna vlast - da bih doveo pravosuđe u valjane tokove", kaže Antić.
Savetnik predsednika osvrnuo se i na slučajeve abolicije, gde, kako kaže, presudnu ulogu ima činjenica da iz preseka stanja u toku postupka i pravne kvalifikacije ne proizilazi nešto za šta se osoba procesuira, odnosno, kako kaže, maltretira.
Njegov je rezon, kaže, da ako je tužilaštvo izvelo svoje svedoke, a oni nisu potvrdili navode tužilaštva, svaki častan tužilac mora da odustane od daljeg gonjenja.
"Međutim, on i dalje goni. Kako to utiče na okrivljenog, njegovu porodicu, to je nekad strašno. U takvim slučajevima abolicija je jedino rešenje", smatra Antić.
Druga je stvar s pomilovanjima. To je, navodi Antić, zakonski institut.
Zakon je to pitanje rešio na opšti način, pa je sigurno da u nekim slučajevima pomilovanje neće biti mnogo pravedno.
"Pomilovanje je pravni akt koji je mnogima skratio kaznu, jednostavno i linearno, zbog čega je tu teško govoriti o pravdi. Zakon se primenjuje. Kazna se svima smanjuje, jer ovaj zakonski akt zaista ne vodi računa o imenima", zaključio je Antić.
(Tanjug, foto: Medija centar Beograd)
"Rezultat rada treba da bude glavni kriterijum. I onda ne može niko ništa da zameri. Garantujem da bi gotovo isti broj sudija koji nije reizabran, primenom isključivo profesionalnih kriterijuma, ostao i sada bez posla. Reforma i reizbor nisu profesionalno izvedeni i vraćeni su svi, pa i oni koji ne bi trebalo da budu u pravosuđu", naveo je Antić
On podseća da su profesionalni kriterijumi sasvim jasni, što znači, na primer, koliko neki sudija ima presuda protivnih zakonu, koliko ukinutih, pa ako ih je mnogo, takvom sudiji nije mesto u našem sistemu pravosuđa.
Za propuste Antić odgovornim smatra Visoki savet sudstva (VSS), koji, tvrdi, nije dobro radio:
"To je očigledno. I tu postoji objektivna odgovornosti VSS, jer je dopustio da se sve to tako i desi, čime su nepravdu osetili i mnogi delioci pravde", konstatuje Antić.
On pominje slučajeve gde su neke sudije izvršile samoubistvo, jer su smatrali da su nečasno ostali bez posla, drugi umirali od infarkta, moždanog udara, a sve zato, kako kaže, "jer su celog života pošteno radili i tek tako bili otpušteni".
Savetnik predsednika navodi i da je mreža sudova loša, da se tu stvari moraju, kako kaže, za početak vratiti "korak nazad", da za to postoje i sredstva evropskih i vanervopskih organizacija, te da nam u tome stručna pomoć sa strane nije neophodna.
"Što se tiče mreže sudova, tu moramo da napravimo korak nazad, odnosno treba da vratimo mrežu sudova onu koja je bila pre reforme, naravno sa određenim izmenama. U osnovi da vratimo onaj sistem", kazao je Antić i dodao da treba videti i kako je to u drugim zemljama rešeno.
Antić kaže i da je, upravo zbog lošeg stanja u pravosuđu, položaj sadašnjeg ministra pravde, vrlo težak.
"On je sposoban, intelegentan, zna pravo, ali mu treba mnogo vremena da se izbori sa ovim stanjem. Kad su mene konsultovali oko stanja pravosuđa pre nego što je promenjena vlast rekao sam da kad bih bio u položaju da 'ispravljam krivu Drinu', bilo bi mi potrebno deset godina i, malo i u šali rekao sam i apsolutna vlast - da bih doveo pravosuđe u valjane tokove", kaže Antić.
Savetnik predsednika osvrnuo se i na slučajeve abolicije, gde, kako kaže, presudnu ulogu ima činjenica da iz preseka stanja u toku postupka i pravne kvalifikacije ne proizilazi nešto za šta se osoba procesuira, odnosno, kako kaže, maltretira.
Njegov je rezon, kaže, da ako je tužilaštvo izvelo svoje svedoke, a oni nisu potvrdili navode tužilaštva, svaki častan tužilac mora da odustane od daljeg gonjenja.
"Međutim, on i dalje goni. Kako to utiče na okrivljenog, njegovu porodicu, to je nekad strašno. U takvim slučajevima abolicija je jedino rešenje", smatra Antić.
Druga je stvar s pomilovanjima. To je, navodi Antić, zakonski institut.
Zakon je to pitanje rešio na opšti način, pa je sigurno da u nekim slučajevima pomilovanje neće biti mnogo pravedno.
"Pomilovanje je pravni akt koji je mnogima skratio kaznu, jednostavno i linearno, zbog čega je tu teško govoriti o pravdi. Zakon se primenjuje. Kazna se svima smanjuje, jer ovaj zakonski akt zaista ne vodi računa o imenima", zaključio je Antić.
(Tanjug, foto: Medija centar Beograd)
