Ubod četvorogodišnjeg dečaka na špric u beogradskom vrtiću "Lipa" pokrenuo je ponovo pitanje bezbednosti dece u predškolskim ustanovama. MONDO je istraživao koliko su beogradski mališani sigurni dok su mame i tate na poslu.
Pad poklopca klavira na dete u vrtiću "Dolores" pre nekoliko godina, pad ormarića na devojčicu u vrtiću "Čigra", prošologodišnji nestanak petogodišnjeg mališana iz zemunskog obdaništa "Flora", prošlomesečni incident u vrtiću "Lipa"… Sve ovo su slučajevi koji vaspitače pozivaju na opreznost i traže da u svakom trenutku moraju da nadgledaju decu iz svoje grupe, a roditelje zabrinu.
Kada se nešto nepredviđeno dogodi slede mučni disciplinski postupci i utvrđivanje odgovornosti svih učesnika u incidentu, a neretko svi skidaju odgovornost sa sebe objašnjavajući da nisu nadležni za određenu situaciju.
Kako je za MONDO objasnila direktorka PU "Stari grad” Jasna Vukliš disciplinski postupak znači da moraju da budu ispitani svi koji su povezani sa incidentom, bilo da je u pitanju povređivanje deteta ili pak odvođenje deteta od strane osobe koju roditelji nisu ovlastili.
Vukiliš kaže da je u slučaju incidenta u vrtiću "Lipa" pokrenula disciplinski postupak i da će biti ispitani noćni čuvar i spremačica, kao i vaspitač.
"Dečakova majka je pokrenula istragu tako da je slučaj kod javnog tužioca. Ono što je nesporno je da je špric nađen sa naše strane dvorišta, s tim što je sa suprotne strane kontejner a preko puta napušteni vojni objekat gde se često skupljaju narkomani. Jedna pretpostavka je da je neko promašio kontejner pa otuda špric u našem dvorištu", objasnila nam je direktorka Jasna Vukliš.
Kako nam je rekla prilikom povređivanja deteta postoji tačno utvrđena procedura koja se striktno poštuje.
Izjave o nesrećnom događaju dužni su da napišu svi učesnici. Svako povređivanje deteta se evidentira u takozvanoj svesci povreda koju ima svaki vrtić. "Kada se desi neki incident, odnosno povreda deteta u ustanovi, prvo vaspitač obaveštava sestru na prevenitivi, koja zatim pregleda dete procenjuje da li je životno ugroženo ili ne, a potom obaveštava roditelje."
"Važno je da su roditelji od početka uključeni u slučaj. Međutim, ako je dete životno ugroženo, sestra javlja roditeljima, ali i poziva Hitnu pomoć ne čekajući da roditelji dođu", objasnila nam je Vukliš.
Prema slovu zakona, odnosno propisima koja važe za sve predškolske ustanove u gradu, ukoliko se dokaže da je vaspitač napravio propust u radu, direktor te ustanove ima pravo da ga kazni sa oduzimanjem 20 odsto od plate u naredna tri meseca ili 35 odsto od zarade u periodu od šest meseci.
Najoštrija kazna za one koji nisu dobro vodili računa o mališanima je otkaz poslodavca, a od roditelja zavisi da li će protiv odgovornih hteti da pokrenu sudski postupak. Kada se nešto nepredviđeno dogodi slede mučni disciplinski postupci i utvrđivanje odgovornosti svih učesnika u incidentu, a neretko svi skidaju odgovornost sa sebe objašnjavajući da nisu nadležni za određenu situaciju.
Kako je za MONDO objasnila direktorka PU "Stari grad” Jasna Vukliš disciplinski postupak znači da moraju da budu ispitani svi koji su povezani sa incidentom, bilo da je u pitanju povređivanje deteta ili pak odvođenje deteta od strane osobe koju roditelji nisu ovlastili.
Vukiliš kaže da je u slučaju incidenta u vrtiću "Lipa" pokrenula disciplinski postupak i da će biti ispitani noćni čuvar i spremačica, kao i vaspitač.
"Dečakova majka je pokrenula istragu tako da je slučaj kod javnog tužioca. Ono što je nesporno je da je špric nađen sa naše strane dvorišta, s tim što je sa suprotne strane kontejner a preko puta napušteni vojni objekat gde se često skupljaju narkomani. Jedna pretpostavka je da je neko promašio kontejner pa otuda špric u našem dvorištu", objasnila nam je direktorka Jasna Vukliš.
Kako nam je rekla prilikom povređivanja deteta postoji tačno utvrđena procedura koja se striktno poštuje.
Izjave o nesrećnom događaju dužni su da napišu svi učesnici. Svako povređivanje deteta se evidentira u takozvanoj svesci povreda koju ima svaki vrtić. "Kada se desi neki incident, odnosno povreda deteta u ustanovi, prvo vaspitač obaveštava sestru na prevenitivi, koja zatim pregleda dete procenjuje da li je životno ugroženo ili ne, a potom obaveštava roditelje."
"Važno je da su roditelji od početka uključeni u slučaj. Međutim, ako je dete životno ugroženo, sestra javlja roditeljima, ali i poziva Hitnu pomoć ne čekajući da roditelji dođu", objasnila nam je Vukliš.
Prema slovu zakona, odnosno propisima koja važe za sve predškolske ustanove u gradu, ukoliko se dokaže da je vaspitač napravio propust u radu, direktor te ustanove ima pravo da ga kazni sa oduzimanjem 20 odsto od plate u naredna tri meseca ili 35 odsto od zarade u periodu od šest meseci.
Ova procedura je istovetna u svim beogradskim vrtićima, ali kada je reč o bezbednosti razlike, iako neznatne, postoje.
Kako je Mondu objašnjeno u Sekretarijatu za obrazovanje i dečiju zaštitu prema Zakonu o osnovama sistema i obrazovanja predškolska ustanova je dužna da propiše odgovarajući pravilnik po kome zaposlena lica postupaju u cilju stvaranja bezbedne sredine za boravak dece, dok bliže uslove, oblike, mere, način, postupak i smernice za zaštitu i bezbednost dece i učenika u ustanovi propisuje ministar.
"Što se tiče beogradskih vrtića, 95 odsto njih ima ugrađen video nadzor objekta i njegove okoline. U zavisnosti od procene rizika i inicijative same predškolske ustanove, ovaj oblik dodatnog obezbeđivanja ustanove i okolne sredine realizuje se sredstvima predškolske ustanove ili jedinice lokalne samouprave", rekla je za MONDO sekretar Ljiljana Jovčić i dodala da je Grad takođe obezbedio video nadzor i za sve novoizgrađene i rekonstruisane vrtiće.
Kako su nam objasnili u nekoliko beogradskih vrtića da li ima video nadzora zavisi od mesta gde se nalazi objekat, ali kao što su naveli i u sekretarijatu, i od finansijskih sredstava koje može da izdvoji ustanova ili opština.
Tako, u Starom gradu nemaju svi vrtići video nadzor, već oni objekti koji su zavučeni i lošije osvetljeni, dok u svim čukaričkim vrtićima postoji ova mera obezeđivanja dece.
Jasna Vukliš kaže da je opština Stari grad ima u planu ugradnju video nadzora u sve vrtiće PU "Dečiji dani"- Stari grad, ali da je prioritet bio vrtić "Lipa" zbog nedavnog incidenta i zbog blizine napuštenog vojnog hotela.
"Opština je vrtiću "Lipa" obezbedila video nadzor koji je direktno povezan sa SUP-om, tako da u slučaju incidenta može odmah da se reaguje", rekla nam je Vukliš i dodala:
Kako bismo pojačali bezbednost Grad nam je pomogao da instaliramo reflektore i stavljena je nova ograda, a osim noćnog čuvara, vrtić sada obilazi na svakih pola sata i dnevni čuvar, kojeg nam je obezbedio Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu.
Međutim, ovo sa noćnim čuvarima ne funkcioniše svuda isto jer zavisi i od toga da li roditelji redovno plaćaju čuvara.
"Uglavnom to zavisi od roditelja jer oni finansiraju taj vid obezbeđenja, iako vrtić sklapa ugovor sa osobom koja će obezbeđivati objekat. Bilo je slučajeva gde su se roditelji složili da postoji noćni čuvar, plaćali su izvesno vreme pa potom to prestali, tako da je taj vid obezbeđenja ukinut", rekao je za MONDO direktor PU "Čukarica" Miloš Maksović
Inače, ono što je karakteristično za sve vrtiće je da čuvar, kako noćni, tako i dnevni ako postoji, upisuje sva zapažanja u svesku namenjenu za to.
Kada je reč o preuzimanj dece iz vrtića, to je strogo kontrolisano, a u beogradskim vrtićima, kažu direktori, malo je moguće da se desi slučaj kao u sremskomitrovačkom vrtiću, odnosno da neko odvede dete, a da ga roditelj nije ovlastio.
Opet i u ovom slučaju, neki vrtići su manje rigorozni u odnosu na druge.
U većini vrtića dovoljno je da se kada neko dođe po dete u ustanovu, pozovu roditelji kako bi potvrdili da je ovlastio tu osobu da preuzme dete.
Direkror PU "Čukarica" kaže da u vrtićima u ovoj opštini važe stroga pravila od kojih se ne odstupa.
"Osoba koja dolazi po dete mora da donese pismenu izjavu od strane roditelja, a potrebno je i da osoba da ličnu kartu na uvid", objasnio je on.
Direktori vrtića kažu da je bilo nesporazuma i slučajeva kada je reč o preuzimanju dece, ali da vaspitači poštuju pravila.
"Uvek ima slučajeva teških razvoda i nesuglasica među roditeljima, ali se trudimo da se dogovrimo sa roditeljima kada razvod počne kako će to da funkcioniše", kaže jasna Vukliš.
Novina kada je reč o merama bezbednosti u ovim situacijama je pilot projekat u vrtiću "Mrvica" u Starom gradu gde svako dete ima ID karticu koju otkucava i kojom se otvaraju vrata vrtića.
Direktorka Vukliš isrtiče da im to mnogo znači, kako zbog bezbednosti mališana, tako i zbog racionalizacije u potrošnji hrane jer se omogućava uvid u tačan broj dece koja borave toga dana u ustanovi, i naglašava da se nada uspeh projekta i njegovoj realizaciji u svim vrtićima u opštini.
Beogradski vrtići imaju interfone, ali se i njhova upotreba razlikuje po vrtićima.
U nekim objektima vrata su stalno zaključana , pa roditelji moraju da pozvone bilo da je rano ujutru ili podne, u nekim pak u određenom periodu, kada roditelji dovode i odvode decu, vrata se otključavaju.
Iako ima vrtića u kojima u jednoj jaslenoj grupi ima i do 25 mališana i o njima brinu dva vaspitača, u vrtićima kažu da to nije problem.
"Važna je grupna dinamika, odnosno kako vaspitač organizuje aktivnosti. Nikako se ne sme dozvoliti haotična situacija, jer tada najčešće dolazi do povređivanja dece", kaže Maksović i dodaje:
"Bilo je u čukaričkim vrtićima povređivanja dece, ali srećom ne ozbiljnih, a roditelji, moram priznati, uglavnom pokazuju razumevanje jer deca padaju i povređuju se i kod kuće."
Iako su neki vrtići opremljeni boljom opremom, a u nekima je rigoroznija kontrola, jedno je sigurno, a u tome se slažu svi naši sagovornici - vrtići su bezbedni koliko je to moguće s obzirom na finansijske mogućnosti.
Međutim, direktori vrtića ističu i apeluju na roditelje da koriste otvorena vrata kada mogu da pitaju sve što ih zanima, a da danima kada dovode ili preuzimaju dete razgovore sa vaspitačima svedu na minimum. Takođe, roditelji bi trebalo da razgovaraju sa decom i uče ih kako da se ponašaju u grupi kako se ne bi ponavljale situacije da dete išeta iz vrtića i slično.
(J.Stokić/MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
