Zajednička komemoracija Udruženja književnika Srbije, Kolarčevog Narodnog Univerziteta i Srpske književne zadruge povodom smrti književnika Slobodana Rakitića (72) održana u Skupštini grada Beograda.
Skup je održan u prisustvu porodice, pisaca, ministra kulture i brojnih kulturnih poslenika.
Od izuzetnog književnog stvaraoca, pesnika, esejiste, antologičara, kulturnog i društvenog pregaoca u ime svih pisaca oprostio se Marko Nedić koji je podsetio na Rakitićevu urođenu odmerenost i gospodstvo, na to da kao ličnost i pesnik nije bio isključiv ni zatvoren u jedan sistem, poetiku i politiku.
"Kao stvaralac izvornog demokratskog osećanja sa razumevanjem se odnosio prema svim pojavama naše stvarnosti, kulture i društva, poštovao je različitosti i uvažavao drugačije poglede ali je ostajao dosledan svojim izvornim stavovima", kazao je Nedić.
Kao pesnik kulture i tradicije, poštovao je društvene i kulturne institucije, znao je šta su one značile u srpskoj istoriji i šta treba da znače, zalagao se za njihovu međusobnu saradnju, posebno najstarijih među njima Matice srpske, SKZ, UKS i Kolarčeve zadužbine, kazao je Nedić.
U ime Odbora i Predavačkog centra Kolarčeve zadužbine na doprinos Rakitića delovanju Kolarčevog narodnog univerziteta ukazao je Dobroslav Smiljanić.
On je podsetio da šezdesetih godina 20. veka nekoliko mladih ljudi dolazi u Kolarčev univerzitet i bukvalno ga, uz ne male lične rizike, podiže iz pepela.
"Rakitić se sa entuzijazmom i formiranom nacionalnom svešću pridružuje i prihvata uređivačke delatnosti na katedri za književnost 1973.godine, u atmosferi još uvek jake ideološke paske, on je i ovde, kao i na drugim poljima života prihvatao bitku za slobodnu reč i misao, protiv totalitarnog unižavanja duha", kazao je Smiljanić.
Generalni sekretar Kulturno prosvetne zajednice Srbije Živorad Ajdačić kazao je da je Rakitićev odlazak veliki gubitak ne samo za književni život gde je najviše delovao već i za savremenu srpsku kulturu u kojoj je neprestano delovao, tiho i strpljivo, ponirući u samo srce srpske matice.
Ajdačić je istakao da je Rakitić u dvadesetak poetskih zbirki, težeći savršenstvu pevanja, pevao srpsku sudbinu u ljubavi i patnji, sve što je rekao i uradio bilo je i ostaće srpsko.
"Njegovi nacionalni pogledi bili su jasni, uvek je bio na strani naroda, upućujući nas da se moramo sačuvati prvo u kulturi, videli smo ga kao moralni stub i orjentir za samopoštovanje i budućnost naroda", kazao je Ajdačić.
O velikom srpskom pesniku i ispred SKZ govorili su književnici Milo Lompar i Dragan Lakičević a istoričar Čedomir Antić podsetio je na političko delovanje Rakitića, borca za zaštitu ljudskih prava i sloboda, poslanika u prvom višestranačkom sazivu srpskog parlamenta nakon Drugog svetskog rata.
Rakitić je bio predsednik poslaničke grupe Srpskog pokreta obnove (1991-1992), zatim od 1993. do 1994. predsednik poslaničke grupe Demokratskog pokreta Srbije, a 1995. je izabran za predsednika Saborne narodne stranke.
(Tanjug, foto: Tanjug, Tanja Valič)
Od izuzetnog književnog stvaraoca, pesnika, esejiste, antologičara, kulturnog i društvenog pregaoca u ime svih pisaca oprostio se Marko Nedić koji je podsetio na Rakitićevu urođenu odmerenost i gospodstvo, na to da kao ličnost i pesnik nije bio isključiv ni zatvoren u jedan sistem, poetiku i politiku.
"Kao stvaralac izvornog demokratskog osećanja sa razumevanjem se odnosio prema svim pojavama naše stvarnosti, kulture i društva, poštovao je različitosti i uvažavao drugačije poglede ali je ostajao dosledan svojim izvornim stavovima", kazao je Nedić.
Kao pesnik kulture i tradicije, poštovao je društvene i kulturne institucije, znao je šta su one značile u srpskoj istoriji i šta treba da znače, zalagao se za njihovu međusobnu saradnju, posebno najstarijih među njima Matice srpske, SKZ, UKS i Kolarčeve zadužbine, kazao je Nedić.
U ime Odbora i Predavačkog centra Kolarčeve zadužbine na doprinos Rakitića delovanju Kolarčevog narodnog univerziteta ukazao je Dobroslav Smiljanić.
On je podsetio da šezdesetih godina 20. veka nekoliko mladih ljudi dolazi u Kolarčev univerzitet i bukvalno ga, uz ne male lične rizike, podiže iz pepela.
"Rakitić se sa entuzijazmom i formiranom nacionalnom svešću pridružuje i prihvata uređivačke delatnosti na katedri za književnost 1973.godine, u atmosferi još uvek jake ideološke paske, on je i ovde, kao i na drugim poljima života prihvatao bitku za slobodnu reč i misao, protiv totalitarnog unižavanja duha", kazao je Smiljanić.
Generalni sekretar Kulturno prosvetne zajednice Srbije Živorad Ajdačić kazao je da je Rakitićev odlazak veliki gubitak ne samo za književni život gde je najviše delovao već i za savremenu srpsku kulturu u kojoj je neprestano delovao, tiho i strpljivo, ponirući u samo srce srpske matice.
Ajdačić je istakao da je Rakitić u dvadesetak poetskih zbirki, težeći savršenstvu pevanja, pevao srpsku sudbinu u ljubavi i patnji, sve što je rekao i uradio bilo je i ostaće srpsko.
"Njegovi nacionalni pogledi bili su jasni, uvek je bio na strani naroda, upućujući nas da se moramo sačuvati prvo u kulturi, videli smo ga kao moralni stub i orjentir za samopoštovanje i budućnost naroda", kazao je Ajdačić.
O velikom srpskom pesniku i ispred SKZ govorili su književnici Milo Lompar i Dragan Lakičević a istoričar Čedomir Antić podsetio je na političko delovanje Rakitića, borca za zaštitu ljudskih prava i sloboda, poslanika u prvom višestranačkom sazivu srpskog parlamenta nakon Drugog svetskog rata.
Rakitić je bio predsednik poslaničke grupe Srpskog pokreta obnove (1991-1992), zatim od 1993. do 1994. predsednik poslaničke grupe Demokratskog pokreta Srbije, a 1995. je izabran za predsednika Saborne narodne stranke.
(Tanjug, foto: Tanjug, Tanja Valič)
