Državni program proslave 17 vekova od zabrane progona hrišćana počeo je danas u Nišu, koncertom duhovne muzike hora moskovskog Sretenjskog manastira.
Svečanost povodom proslave 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, zakonskog akta kojim je rimski car Konstantin dozvolio slobodno ispovedanje hrišćanske vere, počela je večeras u Narodnom pozorištu u Nišu obraćanjem ruskog ambasadora Aleksandra Čepurina.
Nakon Čepurina skupu su se obratili i predstavnici verskih zajednica a očekuje se i početak koncerta duhovne muzike hora moskovskog Sretenjskog manastira.
Svečanosti prisustvuju predstavnici Vlade Srbije, diplomatskog kora i predstavnici verskih zajednica u Srbiji.
Pre početka svečanog koncerta, glumac Tanasije Uzunović sa balkona Narodnog pozorišta pročitao je Milanski edikt.
Domaćin svečanog koncerta u Narodnom pozorištu u Nišu je ambasador Ruske Federacije Aleksandar Čepurin, a prisustvuju predsednik Srbije Tomislav Nikolić i patrijarh srpski Irinej.
Ruski ambasador Čepurin poručio je da narodi žive dok čuvaju svoje duhovne korene i izrazio je zahvalnost rukovodstvu Srbije što je na proslavu jubileja pozvao hor moskovskog Sretenjskog manastira.
On je podsetio da je rimski car Konstantin, koji je potpisao Milanski edikt, premestio glavni grad rimske imperije na Bosfor, i da je Vizantija ogromni deo evropske kulturne istorije.
"Rusi i Srbe kao i drugi pravoslavni narodi nasledili su najvaznije iz Vizantije, a to je hrišćanska pravoslavna vera i odatle proističu koreni pravoslavnih naroda, Srba, Bugara, Grka, Rusa", rekao je Čepurin.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je kopredsednik Odbora za obeležavanje 1700 godišnjice od Milanskog edikta, proglasio je 2013. godinom Milanskog edikta u Srbiji i poručio da Srbija i danas živi po principima tog dokumenta.
"Srbiji je čast što se ova godina svetkuje u našoj zemlji. Srbija i danas živi po principima Milanskog edikta... Njeni građani imaju zagarantovanu slobodu veroispovesti ili pravo da slede i veruju bez uznemirivanja", poručio je Nikolić.
On je rekao da ovo nije demonstracija kulture sećanja već istinska slava jednog od najvećih civilizacijskih dokumenata.
Citirajući delove Milanskog edikta, Nikolić je rekao da su poruke cara Konstantina aktuelne i svevremenske i da ih mi promovišemo kao opšte vrednosti čija principijelnost i humanost, na ponos čovečanstva, ostaju kroz vekove - kao putokazi i kao luč.
Patrijarh srpski Irinej poručio da je zahvaljujući caru Konstantinu, njegovim sledbenicima i njihovim delima Srbija bila, ali i danas jeste, organski deo one Evrope koja se ponosi hrišćanskim nasleđem, slobodom i visokim kulturnim dostignućima.
"Ovo slavlje večeras u Nišu, i sva druga koja će biti u ovom gradu, ali i u Beogradu i drugim mestima u toku godine, pomoći će nam da se reči Milanskog edikta i danas, nakon 1700 godina, čuju i zazvuče savremeno, jer su nažalost, savremeni i progoni i stradanja širom sveta, u našem susedstvu, pa i kod nas, a naročito na Kosovu i Metohiji", rekao je patrijarh.
On je na svečanosti povodom početka obeležavanja godine Milanskog edikta ukazao da je sveti car Konstantin ediktom omogućio slobodno ispovedanje hrišćanstva u moru paganskog sveta.
"Proteklo vreme od 1700 godina je garancija da niko danas ne treba da se plaši naše svete Crkve, jer je ona upravo nadahnuta ediktom, istrajna u neugrožavanju bilo čije slobode vere i savesti", naveo je poglavar SPC.
Istakavši da je pred nama veliki događaj, patrijarh je rekao da je to i prilika da se posle mnogo vekova upitamo:
"Šta je taj akt značio za Crkvu Hristovu, posle tri veka progona hrišćana u Rimskoj imperiji zbog toga što su propovedali blagu vest Svetog Jevanđelja i svedočili Hrista Vaskrsloga i što se nisu uklapali u sliku i poredak obogotvorenih imperatora."
Patrijarh je kazao da je ova, 2013. godina prilika da sagledamo koliko je hrišćanstvo zaslužno za preobražaj koji je učinjen u "neznabožačkom i idolopokloničkom antičkom svetu".
U godini obeležavanja 17 vekova Milanskog edikta Niš dobija šansu da pokaže ono najbolje što ima i mi cemo tu šansu iskoristiti, poručio je večeras gradonačelnik Niša Zoran Perišić na svečanosti kojom je počelo obeležavanje tog jubileja.
Perišić je istakao da je Niš domaćin najimpresivnijeg skupa ikada održanom u tom gradu, na čijem prostoru ljudi žive više od dva milenijuma i stvaraju istoriju.
Uz napomenu da je Niš oduvek bio važan deo života Srbije i da je, pored ostalog, prvi u Srbiji dobio prugu, telefonsku govornicu i da je u njemu prva učiteljica počela da radi, Perišić je istakao da taj grad i Srbija ulažu velike napore da on i danas bude privredni, kulturni, istorijski i sportski centar zemlje.
Rimski imperator car Konstantin Veliki, rođen u Nišu, tadašnjem Naisusu, proglasio je 313. godine nove ere u Milanu edikt kojim je zabranjen progon hrišćana, omogućena sloboda hrišćanske veroispovesti i naloženo vraćanje oduzetih dobara hrišćanima.
Pravoslavni hrišćani posvetili su 21. maj po julijanskom, odnosno 3. jun po gregorijanskom kalendaru, caru Konstantinu i njegovoj majci carici Jeleni, a tog dana u svim crkvama služe se svečane praznične liturgije.
(Beta)
Nakon Čepurina skupu su se obratili i predstavnici verskih zajednica a očekuje se i početak koncerta duhovne muzike hora moskovskog Sretenjskog manastira.
Svečanosti prisustvuju predstavnici Vlade Srbije, diplomatskog kora i predstavnici verskih zajednica u Srbiji.
Pre početka svečanog koncerta, glumac Tanasije Uzunović sa balkona Narodnog pozorišta pročitao je Milanski edikt.
Domaćin svečanog koncerta u Narodnom pozorištu u Nišu je ambasador Ruske Federacije Aleksandar Čepurin, a prisustvuju predsednik Srbije Tomislav Nikolić i patrijarh srpski Irinej.
Ruski ambasador Čepurin poručio je da narodi žive dok čuvaju svoje duhovne korene i izrazio je zahvalnost rukovodstvu Srbije što je na proslavu jubileja pozvao hor moskovskog Sretenjskog manastira.
On je podsetio da je rimski car Konstantin, koji je potpisao Milanski edikt, premestio glavni grad rimske imperije na Bosfor, i da je Vizantija ogromni deo evropske kulturne istorije.
"Rusi i Srbe kao i drugi pravoslavni narodi nasledili su najvaznije iz Vizantije, a to je hrišćanska pravoslavna vera i odatle proističu koreni pravoslavnih naroda, Srba, Bugara, Grka, Rusa", rekao je Čepurin.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je kopredsednik Odbora za obeležavanje 1700 godišnjice od Milanskog edikta, proglasio je 2013. godinom Milanskog edikta u Srbiji i poručio da Srbija i danas živi po principima tog dokumenta.
"Srbiji je čast što se ova godina svetkuje u našoj zemlji. Srbija i danas živi po principima Milanskog edikta... Njeni građani imaju zagarantovanu slobodu veroispovesti ili pravo da slede i veruju bez uznemirivanja", poručio je Nikolić.
On je rekao da ovo nije demonstracija kulture sećanja već istinska slava jednog od najvećih civilizacijskih dokumenata.
Citirajući delove Milanskog edikta, Nikolić je rekao da su poruke cara Konstantina aktuelne i svevremenske i da ih mi promovišemo kao opšte vrednosti čija principijelnost i humanost, na ponos čovečanstva, ostaju kroz vekove - kao putokazi i kao luč.
Patrijarh srpski Irinej poručio da je zahvaljujući caru Konstantinu, njegovim sledbenicima i njihovim delima Srbija bila, ali i danas jeste, organski deo one Evrope koja se ponosi hrišćanskim nasleđem, slobodom i visokim kulturnim dostignućima.
"Ovo slavlje večeras u Nišu, i sva druga koja će biti u ovom gradu, ali i u Beogradu i drugim mestima u toku godine, pomoći će nam da se reči Milanskog edikta i danas, nakon 1700 godina, čuju i zazvuče savremeno, jer su nažalost, savremeni i progoni i stradanja širom sveta, u našem susedstvu, pa i kod nas, a naročito na Kosovu i Metohiji", rekao je patrijarh.
On je na svečanosti povodom početka obeležavanja godine Milanskog edikta ukazao da je sveti car Konstantin ediktom omogućio slobodno ispovedanje hrišćanstva u moru paganskog sveta.
"Proteklo vreme od 1700 godina je garancija da niko danas ne treba da se plaši naše svete Crkve, jer je ona upravo nadahnuta ediktom, istrajna u neugrožavanju bilo čije slobode vere i savesti", naveo je poglavar SPC.
Istakavši da je pred nama veliki događaj, patrijarh je rekao da je to i prilika da se posle mnogo vekova upitamo:
"Šta je taj akt značio za Crkvu Hristovu, posle tri veka progona hrišćana u Rimskoj imperiji zbog toga što su propovedali blagu vest Svetog Jevanđelja i svedočili Hrista Vaskrsloga i što se nisu uklapali u sliku i poredak obogotvorenih imperatora."
Patrijarh je kazao da je ova, 2013. godina prilika da sagledamo koliko je hrišćanstvo zaslužno za preobražaj koji je učinjen u "neznabožačkom i idolopokloničkom antičkom svetu".
U godini obeležavanja 17 vekova Milanskog edikta Niš dobija šansu da pokaže ono najbolje što ima i mi cemo tu šansu iskoristiti, poručio je večeras gradonačelnik Niša Zoran Perišić na svečanosti kojom je počelo obeležavanje tog jubileja.
Perišić je istakao da je Niš domaćin najimpresivnijeg skupa ikada održanom u tom gradu, na čijem prostoru ljudi žive više od dva milenijuma i stvaraju istoriju.
Uz napomenu da je Niš oduvek bio važan deo života Srbije i da je, pored ostalog, prvi u Srbiji dobio prugu, telefonsku govornicu i da je u njemu prva učiteljica počela da radi, Perišić je istakao da taj grad i Srbija ulažu velike napore da on i danas bude privredni, kulturni, istorijski i sportski centar zemlje.
Rimski imperator car Konstantin Veliki, rođen u Nišu, tadašnjem Naisusu, proglasio je 313. godine nove ere u Milanu edikt kojim je zabranjen progon hrišćana, omogućena sloboda hrišćanske veroispovesti i naloženo vraćanje oduzetih dobara hrišćanima.
Pravoslavni hrišćani posvetili su 21. maj po julijanskom, odnosno 3. jun po gregorijanskom kalendaru, caru Konstantinu i njegovoj majci carici Jeleni, a tog dana u svim crkvama služe se svečane praznične liturgije.
(Beta)
